22. sep 2022.

Prvi novinar dobija svoj mural, ukoliko Grad odobri: Ko sve na zidovima u Nišu ima svoj portret

Na jednoj niškoj zgradi uskoro bi mogao da bude iscrtan mural Miloradu Doderoviću, preminulom novinarskom doajenu, publicisti i dokumentaristi, dopisniku australijskog SBS radija na srpskom jeziku, piscu jednog romana i članu uprave Udruženja novinara Srbije.

Biće to prvi mural jednom novinaru u Nišu, nakon što su se na gradskim zidovima već našle brojne, a posve različite ličnosti.

Brajović: Dobri novinari zaslužuju mural i svaku vrstu priznanja

“Zidni portret” novinaru Doderoviću, preminulom krajem 2020, moći će da bude oslikan ukoliko inicijator podnese zvaničan zahtev, koji će morati da dobije mišljenje i odobrenje nadležnih gradskih tela i institucija, pošto se pre nepunih godinu dana Grad “dosetio” da bi i ovaj vid urbane (sub)kulture trebalo regulisati.

Pre toga, bivala je dovoljna i samo farba, četka i (ne)formalna saglasnost onih koji stanuju iza oslikanih zidova.

„Pokrenuo sam inicijativu, koja sledećeg meseca treba da prođe upravu UNS-a, što očekujem. Doderović je to nesumnjivo zaslužio jer je njegov život bio potpuno novinarski, bio je sav novinar, i do poslednjeg atoma posvećen profesiji. Uživao je poštovanje među kolegama, ali nikakav benefit u zivotu, naprotiv. To je prilično česta novinarska sudbina- da ih poštuju kolege, a da budu omrznuti od vlasti ili ljudi koji zloupotrebljavaju položaj i pozicije u bilo kom poslu, a oni kao novinari o tome ne žele da ćute. Doderović nikada nije dobio nagradu grada u kojem je živeo i stvarao zato što je služio samo novinarstvu i nije se povijao”, kaže Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, za Danas.

Brajović kaže da će ovo biti prvi mural jednom novinaru u Nišu, ali da ih na inicijativu UNS-a ima u nekim drugim gradovima.

„Dobri novinari zaslužuju svaku vrstu priznanja, od murala preko naziva ulica do nagrada, i na takvoj ‘praksi’ bi trebalo raditi“, kaže on.

Na zidovima i lekar, vojskovođa, mitropolit…

Na niškim zidovima već se mogu videti, osim drugačijih motiva, i likovi vojskovođe u Prvom srpskom ustanku Stevana Sinđelića, heroja sa Košara, heroja sa Paštrika, mitropolita crnogorsko- primorskog Amfilohija, srpske naučnice, arhitektice i inženjerke Jovanke Bončić- Katerinić, vođe moto kluba “Noćni vukovi” u Srbiji Saše Savića Švabe, jugoslovenskog i srpskog boksera Dragiše Stankovića Čelika, repera Gorana Ilića Čonija…

Najviše javnih pozitivnih komentara izazvali su, čini se, murali doktora Miodraga Lazića, direktora Urgentnog centra Univerzitetkog kliničkog centra u Nišu i poznatog ratnog hirurga na prostoru ex Jugoslavije, te replika iz filma “Maratonci trče počasni krug”.

Lazićev mural je oslikan u blizini UKC, u kojem je u aprilu 2020. izgubio bitku sa koronom, nakon što je kao lekar izlazio kao pobednik iz brojnih nedaća, među kojima je bio i šestogodišnji boravak na ratištima u Hrvatskoj i BIH, tokom 90-tih, gde je operisao na hiljade ranjenika svih nacionalnosti.

Replika iz “Maratonaca”, uz poruku “Ponovo radi bioskop”, na kojoj su Seka Sabljić, Bora Todorović i Bogdan Diklić, oživela je, do tada dosadni zid Niškog kulturnog centra.

Sociolozi i umetnici ocenjuju da murali, kao vid ulične umetnosti, brišu sivilo i brendiraju grad, pružajući šansu pre svega lokalnim umetnicima da iskažu svoj talenat.

Slike na zidovima zgrada „ne bi trebalo da da podilaze trendovima ili lošem ukusu“.

Zbog toga što i na osnovu njih grad postaje prepoznatljiv „trebalo bi pitati građane šta žele, a ovakvu delatnost jasno regulisati“.

“Imam utisak da danas murali niču na fasadama zgrada bez jasnih kriterijuma. Oni bi trebalo da zadovolje i estetsku stranu, ali je još značajnije kakvu poruku šaljemo kao društvo takvim slikama na velikim površinama gradskih fasada. Kada je slika na velikoj javnoj površini i nemoguće je ne videti je, treba dobro razmisliti o njenom sadržaju. A s obzirom na to da su murali izloženi vremenskim uticajima- kiši, snegu, vetru, zaista bih dobro razmislila da li treba postavljati murale- portrete, ma koliko bilo opravdano isticanje naših zaslužnih pojedinica”, kaže za Danas sociološkinja Olivera Sašek Radulović.

Skupština grada Niša je krajem prošle godine usvojila odluku u kojoj se navodi da se murali oslikavaju na spoljnim delovima zgrada i objektima javne namene na osnovu odobrenja Gradske uprave za društvene delatnosti.

Postupak izdavanja odobrenja pokreće se zahtevom koji podnosi pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, a pre odlučivanja o zahtevu, ova Gradska uprava pribavlja mišljenje Saveta za kulturno stvaralaštvo, navodi se u odluci.

Inicijatoru oslikavanja murala potrebna je, takođe, i saglasnost vlasnika stanova u stambenoj zgradi ili vlasnika objekta javne namene.

Mural ne sme imati politički karakter i podsticati diskriminaciju

U gradskoj odluci se kaže da mural “ne sme biti neprimerenog izgleda ili sadržaja koji može podstaći mržnju ili diskriminaciju bilo kakve vrste, niti sme biti u suprotnosti sa javnim interesom Grada Niša”.

Mural se definiše kao“likovno delo nekomercijalne sadržine, koje se oslikava na spoljnim delovima zgrada i objektima javne namene, u cilju stvaranja i razvoja kulturnog ambijenta i estetskog izgleda Grada”.

On predstavlja “potpunu sliku na zidu koja ima svoju estetsku vrednost, bez promotivnog, komercijalnog ili političkog karaktera”.

I lik ubijenog „Pink pantera“ na zidu

Sredinom ove godine, međutim, na fasadi zgrade u Rudničkoj ulici, osvanuo je i mural sa likom Milana Ljepoje Manceta, pripadnika međunarodne kriminalne grupe Pink Panteri, koja se bavila krađom nakita, i porukom na italijanskom jeziku, koja u prevodu znači: „Kad stvari postanu teške, teško se moraju igrati“.

Ljepoja je nestao 2020, a za njegovo brutalno mučenje i ubistvo sumnjiči se kriminalna grupa Veljka Belivuka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend