08. apr 2021.

Spojeni sudovi

Doživeli smo i da se radiju preti zbog emitovanja pesme.

Nije se (još uvek) desilo kod nas, ali jeste u Hrvatskoj, što je dovoljan indikator generisanja društvene atmosfere koja utiče na aktere koji proizvode ovakve incidente zbog klupske pripadnost. Incident na radio Rijeci je ukazao i na podvojenost scene u kojoj, i pored saopštenja Hrvatskog novinarskog društva, ne postoji jedinstvo unutar samog kolektiva. Nisam iznenađen – sistem spojenih sudova se preliva bez obzira na granice.

Slično je i sa užarenom debatom vezanom za položaj kablovskih operatera i kanala u njihovom vlasništvu. Toliko sličnih aktera, toliko istovetne argumentacije i prikrivenih namera između redova. A pritom je Hrvatska postala članica Evropske uniji onda kada je Srbija tek otvorila pregovore i u međuvremenu uskladila medijsko zakonodavstvo o kojem se debatuje na najvišem nivou.

Sličnosti sa događanjima u Evropskoj uniji se ne iscrpljuju i u domenu prisluškivanja telefonskih poziva novinara, zbog kojih se ovih dana protestuje u Italiji. Svedoci smo da se i tu prepoznajemo na osnovu ovdašnjeg iskustva u ovoj oblasti.

Izuzetka nema ni kada se među ukradenim podacima sa Fejsbuka nađe preko 160 hiljada naloga iz Srbije koji mogu da budu zloupotrebljeni.

Naročito kada se to desi u nedelji u kojoj je publikovana informacija da Fejsbuk zarađuje više nego celokupna globalna novinska industrija, dok je Gugl potpisao ugovore sa više od 600 medijskih kuća za publkovanje njihovog sadržaja.

I u okviru borbe protiv lažnih vesti deo smo globalnog trenda u kojem Gugl daje 25 miliona dolara za fond Evropske unije za borbu protiv lažnih vesti.

Pristup tačnim informacijama i davanje mogućnosti za razlikovanje činjenica od fikcije predstavlja cilj kojem i ovde treba da težimo. Za sada sa promenljivom srećom. I uglavnom neuspešno.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend