31. dec 2019.

Suđenja za zločine nad novinarima, pritisci, borba za opstanak, hapšenja uzbunjivača obeležili medijsku 2019.

Prvostepena presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića, hapšenja uzbunjivača, upad u zgradu Radio-televizije Srbije, štrajk glađu vlasnice lokalne televizije protiv visokih nameta, izrada Medijske strategije i promene vlasnika „Novosti“ i „Kurira“, neki su od događaja koji su obeležili medijsku 2019. godinu. Pretnje, pritisci i napadi na kolege ove, u odnosu na prošlu godinu skoro su udvostručeni.

Početak kraja nekažnjivosti!

Simbolični početak kraja nekažnjivosti za zločine nad novinarima je prvostepena presuda optuženima za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije. Izrečena je 5. aprila, dve decenije od ubistva Ćuruvije i četiri godine od suđenja optuženima.

Slavko Ćuruvija (foto: Slavko Ćuruvija fondacija / Predrag Mitić)Slavko Ćuruvija (foto: Slavko Ćuruvija fondacija / Predrag Mitić)

Prvostepeno, na ukupno sto godina zatvora osuđeni su bivši pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, kao organizatori i izvršioci koji su „pripremili teren“ za ubistvo. Prema presudi Ćuruviju je ubilo NN lice.

Na presudu su se žalili svi optuženi, osim Kuraka, koji je u bekstvu, svi branioci optuženih, kao i tužilaštvo za organizovani kriminal.

A na sudu zbog paljenja kuće…

Za paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića protiv okrivljenih 9. aprila je počelo suđenja za izazivanje opšte opasnosti.

Bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, koji se tereti da je nalogodavac paljenja kuće, negirao je da ima veze s tim događajem uz salvu uvreda Jovanoviću i pretnje tužiocu da „može“ da mu se desi da to više ne bude. Reč je o „genocidnoj hajci“ i „medijskom blaćenju tabloida“, branio se Simonović.

Jedan od okrivljenih Vladimir Mihailović je promenio iskaz u korist Simonovića. Pod prisilom je MUP-a, rekao je Mihailović, „izmislio priču“ da ga je Simonović podstrekivao da zapali kuću zbog tekstova na portalu „Žig info“. I cena od 1.500 evra koliko je prema optužnici ugovoreno za paljenje kuće, tvrdi, izmišljena je.

Zvižduci iza rešetaka

Za Aleksandra Obradovića, IT stručnjaka iz fabrike Krušik, javnost je saznala nakon što je u oktobru NIN objavio da se A. O, novinarski izvor za informacije o izvozu oružja koji se dovodi u vezu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu. Za to je javnost saznala 20 dana posle hapšenja Obradovića.

Aleksandar Obradović iz kućnog pritvora daje intervju za Al Džaziru (foto:  Al Jazeera Balkans, Jutjub, skrinšot)Aleksandar Obradović iz kućnog pritvora daje intervju za Al Džaziru (foto: Al Jazeera Balkans, Jutjub, skrinšot)

Obradoviću je pritvor od 30 dana određen zbog sumnje da je odao poslovnu tajnu. Zahvaljujući pritisku javnosti ubrzo je premešten u kućni pritvor, a posle više od devedeset dana oslobođen.

Iako su predstavnici vlasti izričiti bili da je Obradović „lažni uzbunjivač“, u Pištaljci koja se jedina u Srbiji bori za prava uzbunjivača jasni su da on to jeste, kao i da bi pozivanjem na Zakon o zaštiti uzbunjivača mogao da uživa prava koja mu Zakon garantuje. Međutim, ostalo je nejasno zašto advokat Obradovića Vladimir Gajić kaže da se ovaj Zakon ne može primeniti na Obradovića.

Najpoznatiji zatvorenik – Asanž   

Hapšenje osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, 11. aprila, nakon što mu je Ekvador posle sedam godina ukinuo azil i oduzeo državljanstvo, zbog optužbi za špijunažu i silovanje alarmiralo je svetsku javnost.

Tužilaštvo u Švedskoj odustalo je u novembru od istrage protiv Asanža zbog optužbi za silovanje iz 2010. godine. Inače, Asanž, koji negira optužbe, izbegao je izručenje Švedskoj 2012. godine zatraživši azil u ambasadi Ekvadora u Londonu.

I dalje se nalazi u Belmarš zatvoru u Londonu. U februaru sledeće godine se u Londonu odlučuje o njegovom izručenju Sjedinjenim Američkim Državama, koje ga, između ostalog, terete za zaveru i špijunažu u vezi s objavljivanjem državnih tajni. Ukoliko bude proglašen krivim prema svim tačkama optužnice, čeka ga kazna od 175 godina zatvora.

Grupa novinara i novinarskih organizacija iz različitih zemalja prikuplja potpise za podršku i odbranu Asanža. Do sada je 1.043 novinara iz 91 zemlje pružilo podršku Asanžu. Zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja zabrinuto je i 60 lekara koji su u otvorenom pismu to istakli.

Motorna testera i RTS

U oko 90 napada i pritisaka na novinare i medije koje je UNS zabeležio u protekloj, što je dvostruko više u odnosu na godinu ranije, spada i upad u zgradu Javnog servisa. Za opoziciju to je bila poseta radi gostovanja u programu RTS-a, a za UNS, Međunarodnu i Evropsku federaciju novinara i Reportere bez granica bio je to pokušaj nasilnog uređivanja programa.

Učesnici protesta „1 od 5 miliona“ predvođeni liderom Dveri Boškom Obradovićem 16. marta uveče upali su u zgradu RTS-a. Blokada te medijske kuće biće pamćena po motornoj testeri i ljudima sa fantomkama koji su se u tom trenutku sa novinarima i medijskim radnici RTS-a nalazili u zgradi.

Posle upada, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da su učesnici protesta „demolirali ulaz u RTS, ušli unutra i pretili novinarima“.

Nakon što su građani i lideri opozicije odbili da napuste zgradu RTS, oko 21.30 pripadnici žandarmerije su počeli da ih iznose van zgrade. Građani su negodovali i uzvikivali „Uhapsite Vučića“.

Žandarmerija potiskuje demonstrante iz RTS-a (foto: RTS, Jutjub, skrinšot)
Žandarmerija potiskuje demonstrante iz RTS-a (foto: RTS, Jutjub, skrinšot)

Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević te noći, u trećem Dnevniku, rekao je da zaposleni u RTS-u nisu mogli da profesionalno rade i da su ih u tome sprečili ljudi koji su hodnicima zgrade prolazili sa motornim testerama.

Urednik portala RTS-a Zoran Stanojević koji je bio u zgradi prilikom upada rekao je da je bilo tenzija, ali ne i nasilja. „Krenuo sam ka dnevničkom studiju u kome se emituje glavna emisija vesti. U hodniku sam se sudario sa grupom od oko 50 protestanata koji su tražili da uđu u režiju. Prepoznali su me, okružili i zahtevali da ih odvedem u režiju“, rekao je Stanojević.

Slučaj upada u zgradu RTS-a nalazi se na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednosti novinara.

Borba za lokalne medije – Maja Pavlović

Vlasnica novosadskog Kanala 9 Maja Pavlović u maju i avgustu je zbog previsokih nameta koje moraju da plaćaju lokalne i regionalne televizijske stanice, nedovoljnih prihoda, problema sa oglašivačima i nerešenih sudskih postupaka dva puta štrajkovala glađu.

„Neću da dozvolim da nas ugase u tišini“, poručila je tada Pavlovićeva.

Borbu Pavlovićeve za televiziju Kanal 9 obeležilo je umanjenje minimalne naknade za lokalne i regionalne emitere, a zbog koji su gašeni, dok je drugim opstanak bio ugrožen.

Protest Pavlovićeve završen je u maju posle javnog sastanka sa premijerkom, a drugi u avgustu sa predsednikom od kojeg je dobila garancije da će u skladu sa zakonom kontaktirati nadležne institucije kako bi se rešili problemi njene televizije.

Medijska strategija – greškom do Brisela i nazad za Srbiju

Ekspert Evropske komisije Frančesko Šakitano je krajem novembra u izveštaju o nacrtu Medijske strategije, na kojem je radila Radna grupa njegovu izradu, ocenio da je dobro napisan, struktuiran i ukazao na nedostatke u zakonima i njihovoj primeni u Srbiji, kao i da aktuelni propisi ne prate u dovoljnoj meri tehnološke promene.

Tome je prethodilo slanje nacrta Medijske strategije Evropskoj komisiji, posle javne rasprave, ali uz značajne izmene u odnosu na verziju koju su sačinili članovi Radne grupe za izradu Medijske strategije. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da su izmenjeni tekst Medijske strategije bez njenog znanja u Brisel poslali njeni saradnici i da je ubeđena “da je došlo do greške“.

Brnabićeva je u julu ove godine zatražila da članovi Radne grupe iznesu sve svoje primedbe na nacrt tog dokumenta, kako bi uz mišljenje Evropske komisije „finalizovali predlog“.

Sa članovima Radne grupe za izradu nacrta Medijske strategije i sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja Brnabićeva je krajem decembra razmatrala komentare i sugestije Šakitana.

Premijerka je najavila da će Vlada Srbije u narednih nekoliko dana, a najkasnije do kraja prve nedelje januara usvojiti Medijsku strategiju.

Beko i Rodić bez „Večernjih novosti“ i „Kurira“

Listovi „Večernje novosti“ i „Kurir“ su u protekloj godini dobili nove vlasnike – Bobana Rajića i Igora Žeželja.

Privredno društvo Media 026 d.o.o. iz Vučaka smederevskog biznismena Bobana Rajića postalo je, zvanično u novembru, većinski vlasnik Kompanije „Novosti“. A vlasnik Kompanije „Novosti“, umesto Milana Beka, od maja bila je Štamparija Borba, koja je većinski u državnom vlasništvu. „Prodaja ispod žita“, bio je jedan komentara za novog vlasnika Bobana Rajića.

Igor Žeželj, vlasnik Adria Media Grupe (AMG), umesto Aleksandra Rodića, zvanično je postao u januaru, a na društvo Mondo INC iz Beograda preneti su udeli ove kompanije. Mondu INC je kupovinom AMG-a pripalo i društvo Adria Media Zagreb, koje je izdavač desetak hrvatskih medija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend