21. nov 2020.

Svetski dan televizije: Od eksperimenta do osnovnog sredstva informisanja

Televizija, isprva eksperimentalni projekat, svoje zlatno doba doživljava tokom 1950-ih. Ipak, opstala je i pored interneta i društvenih mreža, a pandemija virusa korona dodatno je ojačala njenu ulogu u informisanju građana.

Foto: Pixabay / AlexAntropov86 (preuzeto sa danas.rs)

Na prvom Svetskom televizijskom forumu, tadašnje najznačajnije medijske ličnosti razgovarale su o porastu značaja televizije. Zato su Ujedinjene nacije 21. novembar 1996. godine proglasile Svetskim danom televizije.

Kad je u pitanju dnevno informisanje građana, televizija i dalje dominira. Prema istraživanju koje je sproveo IPSOS, u Srbiji se preko televizije informiše 82 odsto publike, u Crnoj Gori 86, Albaniji 84, Severnoj Makedoniji 87 i na Kosovu 91 odsto.

Interesantan podatak je i da je tokom epidemije virusa korona, televizija kod nas i u regionu dobila još više na značaju. Tome je doprinela činjenica da su vlade i zdravstvene institucije organizovale svakodnevne pres konferencije sa najnovijim informacijama, koje su emitovane upravo preko televizije, te je ona dodatno dobila poverenje građana.

I u svetu korona je televiziju dodatno istakla. Direktno obraćanje britanskog premijera Borisa Džonsona kojim građane poziva da ostanu kod kuće, najgledaniji je prenos u istoriji britanske televizije. Pema Rojtersovom izveštaju za 2020. godinu, prenos je direktno pratilo 27 miliona gledalaca, ne računajući one koji su program pratili preko striming servisa.

Što su gledaoci stariji, skloniji su tome da kao primarni izvor svakodnevnog informisanja koriste upravo televiziju, pokazao je izveštaj Centra za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka.

Svetski dan televizije: Od eksperimenta do osnovnog sredstva informisanja 2

Foto: Printscreen/ Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji

Prema istom izveštaju, 63 odsto ispitanika je  N1 označilo kao televiziju kojoj najviše veruju. Slede je Nova S – 48 i Prva TV sa 36 odsto.

Što se tiče poverenja u javne servise, građani veruju RTS-u 35, a RTV-u 31 odsto.

Kako navodi Milica Kulić, asistentkinja na Fakultetu političkih nauka, televizija je dalje izvor važnih informacija, iako nije jedini, a ni najbrži.

„Televizija je i dalje jak ‘brend’. Ako uzmete sve starije evropsko stanovništvo, uključujući i Srbiju, jasno je da je ovo i dalje politički dominantan medij koji značajno oblikuje političku volju. Nova publika je ono što će televiziju terati da se menja i to je zapravo njen najveći izazov. Televizija donekle tome odgovara – takozvani ‘prajm tajm’ (prime time), što je udarno televizijsko vreme, zamenjeno je sa ‘my time’ (televizija na zahtev). Međutim, da li će TV uspeti da opstane, zavisi od toga da li će prepoznati način na koji razmišlja njihova buduća, potencijalna, publika“, objasnila je Kulić.

Kao njenu prednost, asistentkinja Kulić izdvojila je snažan uticaj na publiku koji televizija i dalje ima, kreativnost zapisa, ali i odabir informacija koje se prikazuju.

„Mnogi će reći da svaka selekcija i svaka agenda ugrožava slobodu. Međutim, pošten medij, poštena televizija, može pomoći publici koja je zatrpana informacijama da sazna ono što je važno. Televizija je dugo važila za površan medij, u poređenju sa, recimo, štampom koja je temeljna i sistematična. Međutim, za generacije koje su navikle na 140 karaktera, objave na društvenim mrežama koje traju 24 časa i video zapise ograničene na minut, televizija će moći da predstavlja spor i analitičan medij, što može da bude njena nova komparativna prednost“, zaključila je Milica Kulić.

Najgledaniji televizijski prenosi

Neki od najgledanijih televizijskih prenosa bili su letnje Olimpijske igre u Londonu 2012. i Rio de Žaneiro 2016. godine, kao i  Svetsko prvenstvo u fudbalu u Moskvi 2018.

Oko dve milijarde ljudi pratilo je bokserski meč između Muhameda Alija i Leona Spinksa 15. septembra 1987. godine. Isto toliko ljudi pratilo je sahranu princeze Dajane i komemoraciju Majklu Džeksonu.

Publika je u velikom broju pratila i kraljevska venčanja. Prvo Princa Vilijama i Kejt Midlton 2011. godine, a zatim i Princa Harija i Megan Markl 2018.

Neke od najplaćenijih TV zvezda su Čarli Šin koji je zarađivao oko 1,8 miliona dolara po epizodi. Slede ga glumci iz američke serije “Svi vole Rejmonda”. Platu od milion dolara po epizodi dobijali su glumci serije “Sajnfeld”, “Prijatelji“, ali i serija “The Bing Bang Theory” (kod nas poznatija kao Štreberi).

Nastanak i razvoj televizije

Televizijska tehnologija započela je da se razvija krajem 19. veka, kada je Ferdinand Braun napravio prvu katodnu cev. Nakon toga su usledila istraživanja i usavršavanja.

Televizija je sistem za emitovanje i primanje slika i zvuka sa velikih daljina. Termin “televizija” u bukvalnom prevodu znači “gledanje na daljinu”. Ovaj termin prvi put je upotrebio Perski 1900. godine u svom delu “Električna televizija”.

Iako je ovaj termin neispravan pošto isključuje element slušanja, nakon pojave u još nekim radovima, ušao je u širu upotrebu.

Za datum nastanka televizije uzima se 25. april 1925. godine kada je Britanac Berd uspeo da sliku lutke na potkrovlju prenese u prizemlje radnje u kojoj je bio postavljen prijemnik.

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, u SAD je postojalo 15 eksperimentalnih TV stanica. Posle Drugog svetskog rata njena upotreba je porasla prvo u domaćinstvima i preduzećima u SAD i Velikoj Britaniji, a kasnije se sve više širila.

Tokom 1950-ih, usavršavanje tehnologije, pojava slike u boji, bolji prikaz slike omogućio je da televizija postane osnovni medij za informisanje i oblikovanje javnog mnjenja. Period od 1940. do 1960-ih u razvijenijim zemljama poput SAD naziva se zlatnim dobom televizije. U SSSR i nešto tehnički nazadnije zemlje, zlatno doba došlo je desetak godina kasnije.

BBC je prvi javni servis na svetu koji su finansirali građani. On je 1932. godine započeo sa emitovanjem TV programa, a 1936. program obogatio visokom rezolucijom.

Televizija kod nas

Dve godine kasnije, 1938. godine Beograđani su se prvi put susreli sa televizijom. Holandska firma “Filips” je u prostorijama Beogradskog sajma, postavila prvu stanicu sa studijom. Tokom celog trajanja sajma, emitovane su televizijske emisije za širu publiku u kojima su učestvovali beogradski glumci.

Televizija je u Jugoslaviju stigla 23. avgusta 1958. godine. Tadašnji “eksperimentalni program” Studija Beograd emitovan je upravo sa Beogradskog sajma, iz studija opremljenog osnovnom tehnikom. Prvi emitovani program bio je Dnevnik, a Mića Orlović je prvi pročitao vesti. Na tom mestu su se kasnije našli i Branislav Surutka, Olga Nađ, Olivera Živković i Vera Milovanović.

Svetski dan televizije: Od eksperimenta do osnovnog sredstva informisanja 5

Televizija Zagreb započela je sa emitovanjem programa 1956. a TV Sarajevo 1969. godine.

Televizija se izmenila, ali ipak opstala i nakon pojave Interneta. Zato danas i dalje nosi titulu izuzetno uticajnog medija.

Prva televizijska reklama emitovana je u SAD 1941. godine. Trajala je 20 sekundi i koštala devet dolara. U poređenju sa njom, reklama od 30 sekundi emitovana tokom takmičenja Super Bowl koštala je 2,7 miliona dolara.

Britanska emisija Top Gear najgledaniji je televizijski šou na svetu, Igra prestola najgledanija serija, a CSI: Miami najgledanija krimi drama.

Prosečno američko dete vidi oko 11.000 ubistava na TV-u do svoje 14. godine.

Najveći televizor na svetu napravila je kompanija Samsung. On ima 105 inča i košta oko 150.000 dolara.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend