12. dec 2017.

Više od polovine građana informiše se putem RTS i Pinka

Više od polovine građana Srbije informiše se putem televizije (55 odsto), zatim preko portala i društvenih mreža (31 odsto), dok su štampani mediji izvor informacija za svega 6,6 odsto građana.

Od televizija, građani najveće poverenje imaju u RTS, jer se putem njega informiše gotovo trećina stanovništva Srbije (31 odsto), dok je na drugom mestu TV Pink, čije informativne emisije prati 18,4 odsto gledalaca.

Ovo su rezultati istraživanja koje je nedavno uradila Nova srpska politička misao, a glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović ističe za Danas da su rezultati istraživanja i dalje aktuelni, s tim što je u Beogradu nešto veća gledanost televizije N1 u odnosu na ostatak Srbije, te se u glavnom gradu „bori“ za drugo mesto sa TV Pink.

Našeg sagovornika nisu iznenadili rezultati istraživanja, „kao što ne bi iznenadili ni bilo kog istraživača koji prati rejting političkih stranaka i izborne rezultate“.

– Ovo istraživanje dokazuje povezanost gledanosti informativnih emisija određenih televizija i rezultata izbora. Ako pogledate ko je najzastupljeniji u informativnim programima najgledanijih kanala – RTS i Pink, a to je SNS, njeni funkcioneri i naklonjeni im analitičari, jasno vam je zbog čega naprednjaci imaju visok rejting i dobar rezultat na izborima – smatra Vukadinović. On dodaje da ove dve televizije, za sada, nemaju konkurenciju po gledanosti informative.

– B92 je nekada bio visoko pozicioniran, ali je danas ispod svakog nivoa gledanosti. N1 nije ni približno gledan koliko je B92 nekada bila, mada im je rejting u blagom porastu. Debatne emisije i kritičko, istraživačko novinarstvo, nažalost nije zastupljeno na najgledanijim televizijama. To znaju i simpatizeri i članovi vladajuće stranke, zato tamo redovno i gostuju – kaže Vukadinović. On naglašava da je ovde reč isključivo o informativnim emisijama.

– Da se razumemo, ovde ne pričamo o Slagalici, zadrugama i sličnim zabavnim emisijama, već isključivo o informativnom programu. Anketa je sprovođena telefonskim putem na uzorku od više od 1.000 građana, sa jasno preciziranim pitanjem „Sa koje TV stanice se najviše informišete?“ – ističe Đorđe Vukadinović.

Rezultati istraživanja ni malo ne iznenađuju ni novinarku i bivšu članicu Regulacionog tela za elektronske medije (REM) Gordanu Sušu.

– Više od polovine građana Srbije je funkcionalno pismeno, što znači da znaju azbuku i da sriču slova. Ogroman procenat je i onih koji nemaju završenu osnovnu školu. Prema tome, ne treba da se čudimo što televizija ima toliki uticaj na njih, jer to je ono što oni najlakše mogu da prate i razumeju – ističe Suša za Danas. U prevodu, dodaje, polovina građana ne ume da interpretira političke informacije ukoliko ih ne prezentuju RTS ili Pink.

– Mada, njihov način se donekle razlikuje. RTS se rukovodi logikom „ne talasaj“, dok Pink radi drugačije – „talasaj, namerno“ – naglašava Suša. Ona dodaje da je skandalozno nereagovanje REM-a, jer je ogromna šteta već napravljena u protekle četiri godine.

– U poslednje tri godine ovo telo ne reaguje bukvalno ni na šta, da će posledice morati da se leče godinama. Trebali su da reaguju na pristrasna izveštavanja i istraživanja gde se ne čuje druga strana niti drugačije mišljenje. Polovina građana čuje samo jednu stranu, i to onu koju im prezentuje vladajuća većina – od predizbornih kampanja pa do zastupljenosti političkih stranaka u svakodnevnom programu – ukazuje Suša. Ona dodaje da su predstavnici vladajuće garniture itekako svesni gledanosti i uticaja pojedinih televizija i da sa razlogom biraju gde će da gostuju.

Suša: Logično je što je N1 najgledaniji u Beogradu

Beograd je prestonica, u njemu je koncentrisan najveći broj intelektualaca i logično je što u njemu N1 ima veću gledanost u odnosu na ostatak Srbije, smatra Gordana Suša.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend