20. avg 2021.

Vojtehovski: Vučić plaća ljude da ga lažno vole na Tviteru

U Srbiji ne jenjavaju reakcije povodom odluke kompanije Tviter da zvanične naloge RTS-a, Pinka, Prve, B92, Hepi, te Tanjuga i Kurira, Informera, Politike i Srpskog telegrafa označi kao „medije koji sarađuju sa Vladom Srbije“.

Tatjana Vojtehovski Foto: N1

Najpre je “izenađeno” bilo Ministarstvo kulture i informisanja, a potom se oglasio i predsednik Aleksandar Vučić rečima da jedva čeka da mu Tviter ukine nalog kako bi bio još jedan Donald Tramp.

To njegovo “moralisanje” Tviteru su preneli veliki svetski mediji, od Vašington posta (Washington Post) do En-Bi-Si njuza (NBC NEWS).

Poslednja reakcija prozvanih medija je tvrdnja RTS-a da je odluka Tvitera politička.

Kako su saopštili, RTS se neće se oglašavati na Tviteru “na nalozima koji su obeleženi bilo kakvom oznakom iza koje RTS ne stoji niti ju je izabrao prilikom registracije naloga”.

Iz Tvitera su upozorili naloge medija koji nose oznaku da sarađuju sa Vladom Srbije neće preporučivati ljudima niti „pojačavati“ domet njihovih tvitova.

Novinarka Tatjana Vojtehovski smatra da je “to što se RTS nadurio na Tviter prezabavno”.

– Oznaka koji su dobili od Tvitera im je kompliment u odnosu na to koliko krše sve zakone i lazu ovaj narod – naglašava Vojtehovski. Što se tiče reakcije predsednika Srbije, ona ističe da Vučić laže da jedva čeka da mu Tviter ukine nalog, “ali on laže doslovno sve što kaže”.

– Ova laž je iz fundusa laži kad sebe pokušava da napravi ucveljenom žrtvom. Reč je o tipu koji plaća ljude da ga lažno vole na Tviteru – ukazuje Vojtehovski.

Novinarka Jovana Gligorijević smatra da prvo treba razjasniti šta znači odluka kompanije Tviter, “jer sam u medijima videla pitanja zašto Bi-Bi-Si nije dobio tu oznaku”.

– Odluka je namenjena medijima koji su pod jakim političkim uticajem vlasti, tj. po proceni Tvitera – pristrasni. Kompanija Tviter tu odluku nije donela sama, nego na osnovu evaluacije čitave mreže eksperata za nezavisnost novinarstva – ukazuje Gligorijević.

Na pitanje šta misli o odluci Tvitera, naša sagovornica odgovara da je ambivalentna.

– Da je Tviter dosledan u obeležavanju ovakvih sadržaja, ne bih imala primedbe, ali – nije. Generalno, velike platforme koje generišu tuđ sadržaj tek od skoro počinju da uviđaju i sopstvenu odgovornost za te sadržaje, reaguju sporo i nevoljno. To ne znači da želim nekakvu strogu kontrolu sadržaja. Kad je reč o odluci RTS-a, vidim je samo kao nerazumevanje funkcionisanja platformi poput Tvitera – ističe Gligorijević.

Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije rekao je za N1 da Tviter duguje objašnjenje RTS-u zašto ga je označio kao “medij koji sarađuje sa Vladom Srbije”.

– Nije teško da se RTS i drugi mediji obeleže, jer postoje brojni izveštaji koji govore o stanju medijski sloboda u Srbiji, što je i najveći problem ove vlasti, ali transparentnost je jako bitna”, smatra Krivokapić, ali dodaje i da RTS treba da objasi da li sarađuje ili ne sa vlašću i kaže da mediji treba da sarađuju sa Vladom.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je predsednike upravnih odbora i programskih saveta RTS i Radio-televizije Vojvodine (RTV) da se obrate Tviteru i zatraže detaljnu informaciju o metodologiji i rezultatima monitoringa koji je doveo do ocene da su mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije.

Iz BIRODI-ja su naveli da je stav iz saopštenja RTS nastavak prakse poricanja i ‘ljutnje’, kojih su svedoci i domaće nevladine organizacije koje monitorišu izveštavanje RTS-a.

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za agenciju Beta da nije problem sarađivati s Vladom Srbije, ali je problem kada Vlada kontroliše i usmerava uređivačku politiku medija, kao što je to slučaj u Srbiji.

– Tviter je, isticanjem da su pojedine redakcije bliske Vladi Srbije, samo dao vetar u leđa Aleksandru Vučiću da još intenzivnije kontroliše izveštavanje medija. Tviter, nažalost, nije naglasio da se radi o medijima koji su zapravo pod apsolutnom kontrolom Vlade Srbije – naveo je Milivojević.

Kako je objasnio, za medijske slobode u Srbiji bi bilo značajnije kada bi evroparlamentarci u dijalogu vlasti i opozicije ukazali na posledice gušenja medijskih sloboda.

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend