30. nov 2020.

Zarada na Jutjubu nije tako laka kao što se misli

Zarada na Jutjubu nije tako laka kao što se misli, a odgovornost raste sa sve većim brojem pregleda, ocenili su danas učesnici Brave New Media Foruma.

Foto: Hello I’m Nik, Unsplash

Milja Zdravković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) navela je da je Jutjub kanal „Hiljadu zato“ ova organizacija pokrenula u saradnji sa jutjuberima kako iz naše, tako i iz ostalih zemalja. Cilj je bio dopreti do što većeg broja mladih i naučiti ih novim stvarima.

„Na ovom kanalu želimo da promovišemo medijsku pismenost, da postavljamo video materjal koji je kvalitetan kako bismo edukovali mlade ljudi koji ih gledaju. Želimo da dopremo do svih onih mladih koji nas ne prate na Instagramu i Fejsbuku, a to smo postigli otvaranjem ovog kanala.“, objasnila je Zdravković.

Nemanja Arsić, jutjuber koji je uključen u ovaj projekat, istakao je da Jutjub neprestano raste. Kako je dodao, na ovoj platformi su najpopularniji sadržaju koji se tiču animacija, saveta o lepoti, kuvanja, podkasta, fitnesa, mode, dizajna ili trenutno popularnih izazova.

Za ovaj kanal pokušali su da izaberu one sadržaje koji su najpopularniji na Balkanu.

„Zapravo, sadržaj koji se snima za Jutjub može biti na bilo koju temu, sve dok imate publiku koja će to da gleda. Za naš kanal, izabrali smo da radimo podkaste, smešne klipove, ali i one koji služe za edukaciju. Za nas je bitno da pošaljemo dobre poruke mladima iz perspektive svakog od ovih žanrova i mislim da smo to uspeli“, naveo je Arsić.

Ipak, dodaje on, porast popularnosti donosi i veću odgovornost.

„Kada dopreš do publike, tada imaš veću odgovornost za sve. Jako vodim računa o tome šta ću reći ili pokazati u nekom videu. Bitno je znati kada neke nove stvari pokazati svojoj publici, pogoovo ako je to nešto što oni ne smeju da pitaju roditelje ili svoje prijatelje, ali takođe i na koji način“, ocenio je Arsić.

Jutjuber Aleksandar Stojanović napomenuo je da su pored virusa korona lažne vesti vezane za 5G mrežu izazvale najveće reakcije u ovoj godini. Smatra da su tradicionalni mediji krivi za ovakve vesti, jer podizanjem prašine oko ove mreže žele da se istaknu.

„Ova mreža predstavlja petu generaciju interneta  koja je bolja od prethodne i obezbeđuje bolju konekciju. Tradicionalni mediji lažiraju informacije o ovoj mreži kako bi dobili što više pregleda i poseta. To je posledica činjenice da se ljudi sve više informišu preko interneta, pa mediji moraju da nađu način da se istaknu. 5G mreža zapravo koristi iskte talase kao i naša mikrotalasna i sigurna je, ali tradicionalni mediji pokušavaju da ubede publiku u suprotno, upravo zbog toga što ljudi se ljudi informišu preko pogrešnih izvora ili ne proveravaju iznešene činjenice“, zaključio je Stojanović.

Viktor Mihajlović jedan je od retkih jutjubera koji svoju publiku upoznaje sa  parfemima i mirisima. Rekao je da je ovaj kanal avantura za njega, jer parfem nije nešto bez čega se ne može, ali opet svako od nas ima bar jedan.

„Ja sam se zainteresovao za čulo mirisa, jer je ono jedino direktno povezano sa našim mozgom i to mi je bilo fascinantno. Na internetu je bilo puno klipova na ovu temu, ali su svi oni bili na engleskom. Zato sam poželeo da o tome pričam na svom jeziku. Takođe, svojim primerom pokazao sam da ne moraš biti izuzetno popularan jutjuber da bi te neko sponzorisao, već treba da budeš najbolji u toj temi kojom se baviš“, objasnio je Mihajlović.

Drugi panel ticao se „Jutjub škole“ koja je održana u januaru, a pohađalo ju je deset učesnika i to sasvim besplatno. U organizaciji je takođe pomogao KOMS, a neki od najpoznatijih srpskih jutjubera prenosili su svoja znanja mladim, budućim jutjuberima.

Jedan od predavača bio je jutjuber Dušan Srbljak. Prošle godine sa grupom jutjubera napravio je pesme „Drama“ i „Klikbejt“, koje su se ticale komunikacije na društvenim mrežama, ponašanja mladih na njima i sadržaja koji se na istim deli. Kako je istakao, izazvale su velike reakcije.

„Deca čine najveći broj publike svih poznatih jutjubera i zato ona ne mogu u potpunosti da razlikuju etičko od neetičkog ponašanja. Zato je cilj ovih pesama bio da upravo ukažu na neetičko ponašanje i umesto njega pokrenu dijalog. Prva reakcija publike na pesmu je bila da je im se baš svidela, ali nakon toga deca su počela da usvajaju poruke i počela da razlikuju dobro od lošeg ponašanja“, napomenuo je Srbljak.

Jelena Radović, koja je takođe bila predavač u okviru“Jutjub škole“, naglasila je da je izuzetno važno da mladi steknu ovakvu vrstu obrazovanja. U ovoj školi uspeli su da ukombinuju znanja i iskutstvo sa novim tehnološkim mogućnostima.

„Sve to smo mladim ljudima pokazali na konkretnim primerima kao bi mogli što bolje da usvoje znanja.. Mladi ljudi žele da nauče nešto novo u vezi sa internetom i društvenim mrežama jer je to ono što ih interesuje. Zapravo, ova znanja mogu da vam pomognu da ostvarite bolju komunikaciju, da se samorazvijate, naučite nove stvari, a ne da verujete da ćete zaraditi lak novac. Takođe, dosta mladih ljudi koriste društvene mreže, ali je pitanje da li ih koriste na dobar način i sa dobrim namerama. Zato smo se trudili i da ih obrzujemo, a ne samo da im pokažemo potrebne veštine za što bolji nastup na internet“, zaključuje Radović.

Predavanja u ovoj školi držao je i Aleksandar Ašković, jutjuber poznatiji pod imenom Kojot. On je naglasio da se mnogi mladi jutjuberi ugledaju na druge popularne jutjubere i želeći da budu kao oni bezuspešno ih kopiraju. Rezultat je ili neuspeh, ili sadržaj koji nije dobar za publiku.

„Zato smo ih mi učili kako da unaprede svoje klipove i kanale, da izaberu odgovarajuće naslove i opise kako bi jutjub algoritam upravo njihov sadržaj ponudio publici koju ta tema interesuje. Oni tako dobijaju reakcije publike u vidu lajkova i komentara, tako da su mladi jutjuberi motivisani da da nastave sa pravljenjem takvih sadržaja“, istakao je Ašković.

On se osvrnuo i na načine kako na Jutjubu zaraditi novac. Kako je rekao, prvi je reklamiranje na Jutjubu, ali napominje  da 45 odsto zarade ide kreatoru sadržaja, a osatatak Jutjubu.

„Na našem tržištu koje je jako slabo, zarada na ovaj način je jako mala. Zato većina ljudi pokušava da nađe sponzore ili radi klipove u kojima će promovisati neki proizvod. Mladi ljudi ne obraćaju pažnju na način na koji komuniciraju sa sponzorima. Zato smo ih učili kako da dopru do sponzora, šta treba da im kažu i kako da se predstave kao najbolji kandidat za taj posao“, naveo je Ašković.

„Brave New Media Forum” organizovali su DW Academie i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OSCE).

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend