19. apr 2019.

Asanž savetovao Snoudena, a nije video opasnost po sebe

Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor.

To se, nažalost, upravo dogodilo DŽulijanu Asanžu, koga sam u geopolitičkom trileru „Pre nego što bude kasno“ – zajedno sa Edvardom Snoudenom svrstao u najpoznatije „pobunjenike savesti“.

Iako tako nešto nije sasvim neočekivano, hapšenje Asanža nameće pitanje u kakvom svetu živimo? Živimo u svetu koji je – da se poslužimo Jungovim rečima – suočen sa zlom, ogoljenom nepravdom, tiranijom, lažima i prisilnim nametanjem uverenja. U svetu u kome, kako kaže grčki ekonomista i još jedan „pobunjenik savesti“ Varufakis, moćni propisuju i pravila trgovine i pravila ratovanja. U svetu u kome je za sve druge ostavljen tek majušan prostor da udenu svoje jadne živote.

U svetu u kome se korumpirani političari nagovaraju da svoje zemlje potčine pljačkaškim korporacijama. Da očajne i bez posla ljude prepuste bezdušnom izrabljivanju. Da ih drže prikovane za sistem koji je društveno neprihvatljiv i krajnje moralno odvratan. Da u isto vreme štite političare koji pokorno ispunjavaju naloge. U svetu, najzad, u kome se proganja istina a veliča laž.

Za lingvistu i esejistu Noama Čomskog, indijsku književnicu Arundati Roj, bivšeg grčkog ministra finansija Janusa Varufakisa, meksičkog reditelja Alfonsa Kuarona, kineskog umetnika i disidenta Aj Vejveja, američkog reditelja Olivera Stouna Asanž je, zbog toga, više od nekog ko samo narušava spokojstvo vašingtonske administracije. Za njih je on pre svega dokaz da živimo u svetu u kome se ljudska prava bezočno gaze, u svetu, dakle, koji nije slobodan.

„Posle tako mnogo istorijskih obmana ko se još nada da je utopija moguća“, pita se još jedan „preobraćenik savesti“, bivši upravnik zatvora u liku Alhemičara. Ni glavni protagonista romana „Pre nego što bude kasno“ Hugo Vulf nije imao ništa više nade. Ni sam, najzad, nije mislio da je vreme u kome živimo najpogodnije za vraćanje vere u čoveka.

Mora, ipak, da je bio vidovit kada je predvideo Asanža. Kako je mogao znati da će ovaj samo u jednom danu u novembru 2010. godine obelodaniti više od dve stotine i pedeset hiljada tajnih depeša između Stejt departmenta i diplomatskih predstavništva širom sveta.

Da će objaviti više desetina hiljada stranica dokumenata o zakulisnim i mutnim poslovima koji su – do tada – bili obavijeni velom tajnosti. Svašta se iz njih saznalo: od naručenih ubistava širom sveta do odlaganja otrovnih materija u Africi, kompromitujućih prepiski banaka, ratu u Iraku i Avganistanu ili prilikama u zloglasnom logoru u Gvantanamu.

Asanž je zbog toga postao jedna od najtraženijih ljudskih meta na nišanu CIA. Nije bio jedina. Kada je Snouden, za Vašington takođe prokažena ličnost, hteo da potraži utočište u Ekvadoru ili nekoj drugoj državi Latinske Amerike, Asanž ga je odvratio od takve namere upozorivši ga da će ga tamo pronaći agenti CIA. Paradoksalno je da – savetujući Snoudena – nije zaključio da i njemu preti ista opasnost.

Pa, da odgovorim na pitanje iz naslova kako se oseća pisac kada mu uhapse lika iz romana? Nimalo dobro, naravno. Najviše zbog toga što – sa žaljenjem – zaključuje da je njegov literarni junak bio više zaštićen u romanu – što će reći u fikciji – nego u stvarnom životu. Takođe zbog naknadnog otkrića da se čovek može ukloniti tako što će se – ne obavezno svojom voljom – naći na mestu gde će – sa manje ili više izvesnosti – biti uklonjen.

Postoji, doduše, uteha da je – makar u mitu – David jednom savladao Golijata, ali i gorak ukus saznanja i da su mnogo češće Golijati dolazili glave Davidima. Sem ako protagonisti romana ne prihvataju sudbinu biblijskog Jova koji se – na vlastitom primeru – uverio da i u času kada se sve čini uzaludnim i beznadežnim ne treba odustati od otpora.

Autor je novinar i pisac iz Beograda

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend