Borba za slobodu Džulijana Asanža je borba protiv kriminalizacije istraživačkog novinarstva zasnovanog na poverljivim podacima

Tajne mogu da nam naškode više od istine, bez obzira kakva ona bila.

„Sačuvajte slobodu štampe, spasite Džulijana Asanža”, poručila je odbrana u poslednjem pokušaju da spreči izručenje Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, Sjedinjenim Američkim Državama.

U SAD ga čeka optužnica od 18 tačaka, od toga 17 po Zakonu o špijunaži. Američka vlada optužuje Asanža za zaveru sa vojnom obaveštajnom analitičarkom Čelsi Mening radi primanja, pribavljanja i otkrivanja poverljivih diplomatskih i vojnih dokumenata, objavljenih na internetu od januara do maja 2010. i od Londona traže njegovo izručenje.

Asanžovi advokati kažu da mu preti do 175 godina zatvora ukoliko bude osuđen.

Javni interes i zaštita uzbunjivača

Vikiliks je aprila 2010. dobio od pripadnice (tada pripadnika, koji je kasnije promenio pol, pri.ur) američke vojske Čelsi Mening 250.000 strogo poverljivih depeša i iste godine u novembru objavio ih istovremeno kada i Njujork tajms, Gardijan i Špigel.

„Teško je zamisliti obelodanjivanje od većeg javnog interesa od onih informacija za koje se osnivač Vikiliksa optužuje da ih je nezakonito objavio”, podvlačili su advokati iznoseći argumente pred Višim sudom u Londonu, 20. i 21. februara. Tvrdeći da njihov klijent u SAD  “neće imati fer suđenje”, dodali su i da su „američke vlasti planirale da ga ubiju”.

Advokat Mark Samers je pred sudijama Viktorijom Šarp i Džeremijem Džonsonom ponovio da materijal objavljen na Vikiliksu razotkriva „kriminal na državnom nivou“ i da je objava „očigledno u javnom interesu“. Podvukao je da je Čelsi Mening bila uzbunjivačica, te zato „posebno zaštićena“ članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo pojedinca na slobodu izražavanja.

Teško je zamisliti obelodanjivanje od većeg javnog interesa od onih informacija za koje se osnivač Vikiliksa optužuje da ih je nezakonito objavio (Asanžov advokat)

„Prava težina javnog interesa znači da objavljivanje u ovom slučaju nadjačava sve ostalo”, podvukao je Samers.

Asanž se skoro pet godina nalazi u Belmaršu, zatvoru sa najstrožim obezbeđenjem u Velikoj Britaniji, iako u toj državi nije optužen ni za šta. Pre hapšenja, od 2012, utočište je imao u ambasadi Ekvadora u Londonu, sve dok mu 2019. godine nije uskraćen azil.

Obraćajući se sudijama, advokat Samers je kazao da ima dokaze da je postojao „zaista neverovatan plan za otmicu ili ubistvo Asanža dok je bio u ambasadi Ekvadora”. Dodao je da je bivši američki predsednik Donald Tramp „ispitivao detaljne opcije kako da ga ubiju”.

„Visoki zvaničnici CIA su tražili planove, sam predsednik je zahtevao da mu se daju opcije kako da to uradi, čak su i napravljene skice“, rekao je advokat u utorak.

Pre tri godine, slične tvrdnje objavio je Jahu njuz. Pre četiri, Asanžovi advokati govorili su da je Donald Tramp osnivaču Vikiliksa ponudio pomilovanje „ukoliko otkrije ko stoji iza hakerskog upada u mejlove Nacionalnog odbora Demokratske stranke 2016. godine”. Advokatica Dženifer Robinson je tvrdila da su tu ponudu donela dvojica republikanaca Dejna Rorabaher i Čarls Džonson.

Američki advokati pred Višim sudom u Londonu u sredu su rekli da je Asanž ugrozio živote i „otišao dalje od novinarstva u pokušaju da traži, ukrade i neselektivno objavi poverljive dokumente američke vlade”.

Predstavljajući SAD, advokatkinja Kler Dobin argumentovala je da Džulijan Asanž nije novinar, da Čelsi Mening nije uzbunjivačica, i da je optužnica protiv Asanža usko usmerena na objavljivanje imena izvora, a ne napad na slobodu štampe.

Odbrana insistira da nije pružen niti jedan dokaz da je Asanžovim postupcima nečiji život bio ugrožen.

Odbrana novinarstva 

Vodeći novinari, advokati, akademici i grupe za slobodu štampe i govora stali su u odbranu američkog Prvog amandmana i podržali Džulijana Asanža, koji 12 godina nije slobodan čovek.

Borba za oslobađanje Džulijana Asanža je borba protiv kriminalizacije novinarstva. On je prvi izdavač i novinar optužen po osnovu arhaičnog Zakona o špijunaži iz 1917. u SAD, a optužnica protiv njega je pretnja svim novinarima svuda u svetu i opasan presedan čijoj se šteti već svedoči.

Autoritarni režimi koriste slučaj Džulijana Asanža da opravdaju sopstveno maltretiranja novinara. Jedan od primera visokog profila je hapšenje novinara Volstrit džurnala Evana Gerškoviča prošle godine u Rusiji, koji je optužen za špijunažu, a čije je ime već zaboravljeno iza betonskih zidova i rešetki zatvora Lefortovo.

Kada je cilj da tajne ostanu u mraku – sistem ogledala je „dobar izgovor” na međunarodnoj pozornici lova na novinare.

„Da je neko pitao 2010. da li će to (što je uradio Džulijan Asanž, prim.nov) dovesti do krivičnog gonjenja za špijunažu, odgovor bi bio da nije bilo prethodnog gonjenja za bilo kakvo objavljivanje državne tajne, po tom ili bilo kom drugom osnovu“, rekao je u odbrani pred londonskim sudom advokat Mark Samers.

Herojstvo

Prvi ljudi Komiteta Asanžove odbrane, organizacije za odbranu novinarstva i sprečavanje izručenja u SAD, jesu Noam Čomski, najcitiraniji kritički mislilac u svetu, Alis Voker, čuvena aktivistkinja za ljudska prava, a do smrt prošle godine i Danijel Elsberg, čuveni politički aktivista, američki vojni analitičar i uzbunjivač.

Elsberg je bio službenik korporacije RAND kada je 1971. štampi dao analizu sa oznakom „tajno” – „Američko-vijetnamski odnosi, 1945-1967: Studija”, u istoriji medija zapamćenoj kao Pentagonska dokumenta.

Ako tužilaštvo uspe, istraživačko izveštavanje zasnovano na poverljivim informacijama biće gotovo smrtno pogođeno (Džejms Gudejl, bivši potpredsednik Njujork tajmsa, o Asanžu)

Objavljene informacije na polovini predsedničkog mandata Ričarda Niksona doživljene su dramatično u državnom vrhu SAD, šokirale su javnost, promenile percepciju građana o ulozi SAD u sukobu u Vijetnamu i dovele do toga da je nastavak takvog rata postao nemoguć.

Baš kao i Asanž, Elsberg je optužen po Zakonu o špijunaži za krađu i zaveru sa mogućnošću maksimalne kazne od 115 godina. Federalni sudija Vilijam Metju Birn Mlađi, zadužen za predmet, relativno je brzo, već u maju 1973, odbacio sve optužbe.

Ulogu u takvoj odluci imalo je i otkriće da su agenti po naređenju Niksonove administracije upali u kancelariju Elsbergovog psihijatra sa ciljem da ukradu njegove medicinske podatke.

Braneći pravo na objavljivanje Pentagonskih dokumenata, mediji su izveli državu pred Vrhovni sud. Branili su se i odbranili pravo na Prvi amandman, koji garantuje slobodu govora.

Na sudu su mediji optuživani da podrivaju SAD, da deluju u ime Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Baš kao i u slučaju Asanža, vremenom je postalo dominantno mišljenje da je Elsberg heroj koji je naterao vlasti da budu iskrene – bez obzira na posledice.

Vašington post bio je zasut pismima mržnje, koje će sačuvati izvršni urednik Ben Bredli i na njih odgovoriti.

„Niko od nas ne polaže eksluzivno pravo na ljubav prema našoj zemlji i nadu u pozitivne promene. Vi i ja se možda ne slažemo samo oko uloge novina u izražavanju te ljubavi i sazrevanju ove zemlje kako bi mogla da se tome nada”, odgovorio je Bredli na pismo čitaocu iz Arlingtona u Virdžiniji, zaključivši:

„Počinjem sa uverenjem da je informisan narod, narod istinski informisan od strane štampe potpuno oslobođene odanosti bilo čemu osim istini, temelj naše demokratije”.

Obeležavajući pola veka od objavljivanja Pentagonskih dokumenata, 13. juna 2021, Vašington post je podsetio:

„Pravo pitanje za naše vreme ostaje da li vlade imaju (ili bi trebalo da imaju) moć da smanje neovlašćeno curenje kažnjavanjem pojedinaca nakon toga. Na kraju, međutim, pitanje nije u tome koja prava mogu imati oni koji su omogućili da procure u javnost ili novinari. Najvažnije pitanje je pravo javnosti da zna šta vlada radi. Bez tog znanja, nijedan narod ne može dugo da vlada sobom.”

Smrtonosni udarac 

„Ako tužilaštvo uspe, istraživačko izveštavanje zasnovano na poverljivim informacijama biće gotovo smrtno pogođeno”, napisao je o Džulijanu Asanžu Džejms Gudejl, potpredsednik Njujork tajmsa u vreme objavljivanja Pentagonskih dokumenata, koji je vodio odbranu tog lista pred sudom.

„Što je dosta – dosta je – vreme je da se Asanž oslobodi”, podvukao je Alan Rasbridžer, urednik Gardijana u vreme kada je list objavio dosijee iz Iraka koje je objavio Vikiliks.

„Uvek ću braniti posao koji smo radili zajedno dok sam uređivao Gardijan, na ratnim dnevnicima iz Iraka i Avganistana i diplomatskim depešama”, podvukao je Rasbridžer, sada urednik Prospekt magazina, i upitao čitaoce da zamisle scenario u kome bi američki novinar koji živi u Londonu počeo da istražuje indijski nuklearni program naoružanja, te da Indija zbog toga želi da joj sudi za špijunažu:

„Možete li zamisliti bilo kakve okolnosti u kojima bi taj američki novinar bio spakovan na let Er Indije za Delhi? Naravno da ne: nijedna američka vlada to ne bi podržala. Pa zašto – kada je čak i australijski premijer Entoni Albaneze jasno rekao da misli da je vreme da ga oslobodimo – još uvek koristimo dragocene sudske i zatvorske resurse da raspravljamo o tome koliko još kazne može biti izrečeno Asanžu?”

Politička volja

Pred Višim sudom u Londonu advokat odbrane Edvard Ficdžerald kazao je da je Asanž „razotkrio ozbiljan kriminal” i istakao da se protiv njegovog klijenta vodi proces „zbog uobičajene novinarske prakse pribavljanja i objavljivanja poverljivih informacija – informacija koje su i istinite i od očiglednog i važnog javnog interesa”.

Teza odbrane je bila i da “ugovor između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva zabranjuje ekstradiciju za politička krivična dela, što znači da bi izručenje Asanža prekršilo ugovor, međunarodno pravo i predstavljalo bi zloupotrebu procesa, uključujući i član 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima”.

Zamislite da američki novinar koji živi u Londonu istražuje indijski nuklearni program naoružanja, zbog čega Indija želi da mu sudi za špijunažu i novinar zbog toga bude spakovan na let za Delhi? Nijedna američka vlada to ne bi podržala

„Krivična dela za koja je Asanž optužen su formalno „čista politička krivična dela“ i stoga je zabranjena ekstradicija i prema članu 4(1) Ugovora o ekstradiciji između SAD i Velike Britanije. Podnošenje zahteva za ekstradiciju za SAD predstavlja zloupotrebu postupka, što je zabranjeno odredbama Ugovora”, smatra odbrana.

Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč imaju identična viđenja.

„Ako bi Džulijan Asanž bio izručen ili podvrgnut bilo kojoj drugoj vrsti prebacivanja u SAD, Britanija bi prekršila svoje obaveze prema međunarodnom pravu”, smatra Amnesti.

„Jedina stvar koja stoji između Asanžovog gonjenja i velike pretnje globalnoj slobodi medija je Britanija. Ona hitno mora da brani principe koji su ugroženi”, ističe Hjuman rajts voč.

Nacionalna unija novinara (NUJ) Velike Britanije podvlači da „američke optužbe protiv Asanža predstavljaju ogromnu pretnju, koja bi mogla da kriminalizuje kritički rad istraživačkih novinara i njihovu sposobnost da zaštite svoje izvore“.

U odnosima Velike Britanije drugih rešenja je bilo. Premijerka Tereza Mej zaustavila je svojevremeno izručenje britanskog hakera Gerija Mekinona Americi, pošto je priznao da je upao u kompjutere američke vlade, tražeći dokaze o NLO. SAD su njegovo izručenje tražile od 2002. godine, sve dok Mej nije stavila tačku – 2012.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp ispitivao je detaljne opcije kako da ga ubiju. Visoki zvaničnici CIA su tražili planove, sam predsednik je zahtevao da mu se daju opcije kako da to uradi, čak su napravljene i skice (Asanžov advokat Mark Samers)

Polovinom februara, australijski parlament zatražio je od SAD i Velike Britanije da oslobode Džulijana Asanža i dopuste mu da se vrati kući.

Premijer Entoni Albaneze zahteva da se proces protiv osnivača Vikiliksa okonča i o tome je razgovarao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom prošlog oktobra.

Još jedno hladno ohrabrenje u političkom smislu dala je Stela Asanž, supruga Džulijana Asanža, objavivši isečak nedavnog intervjua sa meksičkim predsednikom Andresom Lopesom Obradorom u kome kaže da je pisao američkom predsedniku Bajdenu i zamolio ga da pomogne Džulijanu Asanžu.

„Rekao je da će razmisliti o tome”, objavio je Lopes Obrador, dodavši da Bajden nije bio negativan (o toj temi).

„Kasno je za Navaljnog, ali još nije kasno za mog supruga Džulijana”, rekla je Stela Asanž.

Pred odlazak sa vlasti, tadašnji američki predsednik Barak Obama je pomilovao Čelsi Mening, osuđenu zbog špijunaže i krađe dokumenata na 35 godina zatvora. Obrazlažući pomilovanje, istakao je da je Mening odslužila „tešku” sedmogodišnju zatvorsku kaznu, te da je dobila „mnogo više u odnosu na druge” za isti zločin.

Nalog za privođenje Asanža je ostao.