16. dec 2022.

CPJ: Rekordni broj novinara u zatvoru u celom svetu

Kriminalizacija novinarstva je u porastu širom sveta, sa rekordnih 363 novinara u zatvoru, pokazuju podaci objavljeni u sredu.

U svom godišnjem popisu novinara koji su zatvoreni u znak odmazde za svoj rad, Komitet za zaštitu novinara (CPJ), sa sedištem u Njujorku, zabeležio je najveći broj od kada je počeo da prikuplja podatke 1992. godine. To što su 363 novinara bila u zatvoru u ponoć 1. decembra, kada je napravljen presek podatakka, predstavlja povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju.

„Zatvaranje je najekstremnija manifestacija tog trenda, ali to nije jedina stvar“, izjavio je za Glas Amerike Karlos Martinez de la Serna, programski direktor CPJ-a, dok je govorio o povećanju broja hapšenja i napada na medije.

„Nejasno formulisano zakonodavstvo“ i novi zakoni kojima se zabranjuju „lažne vesti“ čine novinarstvo kažnjivim prekršajem u nekim zemljama, dok se špijuniranje i slučajevi kriminalne klevete koriste za ućutkivanje i zastrašivanje novinara, navodi CPJ.

Najveći broj zatvorenika na svetu ove godine imao je Iran sa 62 novinara iza rešetaka, od kojih su 24 žene. Većina njih uhapšena je zbog izveštavanja o protestima koji su počeli krajem septembra, nakon što je Mahsa Amini, 22-godišnja pripadnica kurdske manjine, umrla u državnom pritvoru.

Iranske vlasti uhapsile su 71 novinara od početka protesta, ali su neki od njih kasnije oslobođeni

Novinari su, kako se procenjuje, među 18 hiljada građana koji su uhapšeni tokom protesta širom Irana, prema podacima Novinske agencije aktivista za ljudska prava, nevladine organizacije u Iranu.

„Imamo novinare u Iranu koji svedoče, koji razotkrivaju proteste i koji su neophodni u obezbeđivanju da postoje zapisi o tom događaju“, rekao je De la Serna.

Među ženama koje su uhapšene u Iranu su Nilofar Hamedi iz lista Šarg i Elahe Mohamadi iz Hamihan novina. Hamedi je prva objavila vest o smrti Mahse Amini, dok je Mohamadi izveštavala o njenoj sahrani.

Obe su uhapšene krajem septembra i nalaze se u zatvoru Evin. One su optužene za „propagandu protiv sistema i zaveru protiv nacionalne bezbednosti“ – što su optužbe koje bi mogle da rezultiraju smrtnom kaznom.

Uhapšene novinarke imaju veći rizik da se prema njima loše odnosi, kaže Kiran Nazis, osnivačica Koalicije za žene u novinarstvu (CFWIJ).

Njena organizacija je razgovarala sa advokatima za muške i ženske novinare u Iranu koji su opisali postupanje sa pritvorenicima, uključujući policiju i čuvare koji su seksualno zlostavljali žene.

Hapšenja u medijima pretvorila su Iran u „neku vrstu crne rupe“, navela je Nazis u imejlu. Informacija je sve manje, kako postaje opasnije za novinare i aktiviste da ih šalju u inostranstvo.

Ona je dodala da je CFWIJ dobio informacije od mnogih novinara u Iranu, jer, kako je istakla, novinarstvo nije posao, već dužnost.

Glas Amerike se obratio iranskoj misiji u UN-u za komentar, ali nije dobio odgovor.

Cenzura i praćenje

Organizacija Reporteri bez granica sa sedištem u Parizu, koja koristi drugačiju metodologiju od CPJ-a u dokumentovanju slučajeva, takođe je zabeležila rekordne brojeve slučajeve zatvaranja i ubistava 2022. godini.

Među zatvorenima su i saradnici Glasa Amerike, uključujući dva novinara u Vijetnamu i Situ Aung Mjint, koji služi tri kazne, ukupno 12 godina, zbog svog izveštavanja o protivljenju vojnoj vladavini u Mjanmaru.

„Uprkos sumnjivim optužbama podignutim protiv te tri osobe i pretnjama sa kojima se naši novinari suočavaju u Vijetnamu, Mjanmaru i mnogim drugim mestima gde je sloboda medija nedovoljna, Glas Amerike ostaje posvećen pružanju tačnih i objektivnih informacija„, navodi se u saopštenju Glasa Amerike.

Azija je kao kontinent imala najveći broj uhapšenih novinara – 119 ove godine. Kina, koja je bila na vrhu godišnje liste CPJ-a u protekle tri godine, ove godine je na drugom mestu, posle Irana. Peking u zatvoru drži 43 novinara.

„Važno je znati da je brojeve u Kini izuzetno teško potvrditi, tako da možemo pretpostaviti da verovatno ima mnogo slučajeva za koje ne znamo“, rekao je de la Serna. CPJ navodi medijsku cenzuru i nadzor građana kao faktore koji otežavaju prikupljanje informacija o hapšenjima.

Kineska ambasada nije odmah odgovorila na zahtev Glasa Amerike za komentar.

Mjanmar, koji nije imao ni jednog novinara iza rešetaka u 2020. godini, nalazi se među prve tri zemlje već drugu godinu zaredom, sa 42 zatvorenika, u odnosu na 26 prošle godine.

Vojna hunta je više puta navela da ne hapsi novinare zbog njihovog rada. Međutim, desetine novinara je uhapšeno od vojnog udara u februaru 2021. Većina je osuđena po izmenjenim zakonima protiv podsticanja i lažnih vesti.

De la Serna je rekao da brojevi ne govore punu priču, već je takođe važno da se posmatraju kontekst i pojedinačni detalji o svim slučajevima, kako bi se procenjivao uticaj hapšenja na nezavisne medije u zemlji.

U Eritreji, na primer, 16 novinara je zatvoreno od početka 2000. godine. Novinarima je uskraćen pristup porodici i advokatima, a oni su decenijama držani bez suđenja, naveli su iz CPJ-a.

U Gvatemali, jedan novinar je i dalje iza rešetaka. De la Serna je rekao da je to hapšenje slučaj od velikog značaja koji treba da pošalje poruku drugima uoči izbora sledeće godine.

Žoze Ruben Zamora, osnivač i predsednik lista El Periodiko, izvestio je o navodnoj korupciji predsednika i generalnog tužioca zemlje. Zamora je optužen za pranje novca, ucenu i trgovinu uticajem.

Još jedan alarmantan trend je broj zatvorenih etničkih manjina. U Turskoj – četvrtoplasiranoj zemlji na ovogodišnjem popisu sa 40 novinara iza rešetaka – vlasti su uhapsile 25 kurdskih novinara, većinom zbog optužbi za terorizam.

Turski predstavnik u CPJ-u Ozgur Ogret izjavio je za Glas Amerike da su dešavanja u Ankari i gradu Dijarbakiru doprinele da zemlja više nego udvostruči broj uhapšenih, sa 18 u 2021, na 40 ove godine.

„Te dve istrage bile su obimne skoro kao operacije koje su se sprovodile protiv kurdskih novinara početkom 2010-tih, istakao je Ogret. „Postoje zabrinutosti u Dijarbakiru da će se operacije nastaviti tokom izbora“.

On je dodao da oni koji su uhapšeni u junu još čekaju optužbe.

Turska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar.

U Iranu, devet od uhapšenih su Kurdi. Sva trojica novinara zatvorenih u Iraku su iz severnog Kurdistana.

Novinari iz sestrinskih mreža Glasa Amerike, uključujući saradnike Radija Slobodne Azije i Radija Slobodne Evrope u Belorusiji, nalaze se među onima iza rešetaka.

„Izveštavanje o vestima nije zločin“, izjavila je generalna direktorka USAGM-a Amanda Benet. Broj uhapšenih novinara „predstavlja optužnicu protiv vlada odgovornih za ove okrutnosti“, navodi se u izjavi Benet za Glas Amerike. „Te greške naglašavaju pravu moć koju nepristrasne vesti i informacije imaju nad režimom koji pokušava da ih sakrije“.

Hilmi Hakaloglu iz Istanbula je sarađivala na ovoj priči.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend