Da li bi Evropski zakon o slobodi medija trebalo da blokira rizično preuzimanje u italijanskom medijskom sektoru?

U decembru 2025. godine, grčki medijski mogul Teodoris Kirjakou pokrenuo je proces preuzimanja italijanskog izdavača GEDI, grupe koja stoji iza lista La Repubblica, drugog najvećeg dnevnog lista u Italiji. GEDI i Kirjakouova Antenna Group potvrdili su dogovor i najavili dvomesečno produženje perioda ekskluzivnih pregovora.

Više faktora čini ovu potencijalnu akviziciju razlogom za zabrinutost.

Pre svega, italijanski medijski pejzaž već pokazuje značajne rizike po medijski pluralizam, na šta ukazuje Monitor medijskog pluralizma Evropskog univerzitetskog instituta (EUI) — sveobuhvatni istraživački alat razvijen za procenu stanja medijskog pluralizma u državama članicama EU i zemljama kandidatima, koji koristi sistem bodovanja rizika kako bi istakao ranjivosti. U slučaju Italije, njen trenutni srednje visok nivo rizika proizlazi iz dugotrajnih problema: koncentrisanog audiovizuelnog tržišta kojim dominira duopol RAI–Mediaset, političkog uticaja na medije javnog servisa i drugih strukturnih slabosti.

Grupa GEDI je veliki akter u Italiji: druga je po značaju u sektoru štampanih medija i treća u radijskom sektoru. Jedan od njenih najvažnijih listova, La Repubblica, istorijski je predstavljao liberalno-progresivni glas i zadržao kritički stav prema vladi desnog centra Đorđe Meloni. Međutim, ta istorijska uloga je tokom godina oslabila usled pada čitanosti i strategije dezinvestiranja na nivou cele grupe. Posebno je značajno to što je GEDI prodao sve svoje lokalne novine, čime je ubrzao prelazak ka „mešovitom vlasništvu” u lokalnim medijima – trendu u kojem novi vlasnici, čiji su primarni interesi izvan medijskog sektora, posluju u oblastima usko povezanim sa (lokalnom) političkom moći.

Druga zabrinutost odnosi se na ograničenu transparentnost koja okružuje kupca. Antenna Group predstavlja medijski ogranak poslovnog carstva porodice Kirjakou. Kako se navodi u izveštaju italijanskog novinarskog sindikata Associazione Stampa Subalpina – zasnovanom na istrazi Solomon konzorcijuma, nezavisnog grčkog medija – Antennu kontroliše holding K-Group sa sedištem u Luksemburgu. Ovaj holding je u jednakim delovima u vlasništvu sinova Minosa Kirjakua: Teodorisa, Ksenofona i Atine.

Njihov otac Minos Kirjakou osnovao je grupu izgradivši medijsko carstvo na porodičnom bogatstvu stečenom u brodarstvu. Porodični konglomerat danas obuhvata 89 kompanija, uglavnom registrovanih u Holandiji, Grčkoj i na Kipru, kao i u Maršalskim Ostrvima, Luksemburgu, Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Njegovi interesi protežu se od brodarstva i nekretnina do finansija i medija. Medijska imovina porodice, fokusirana na televiziju i radio, raspoređena je u okviru 34 kompanije, što je čini jednim od ključnih aktera u grčkom radiodifuznom sektoru, sa prisustvom i u Istočnoj Evropi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji.

Posebno je važno istaći da grupa nema prethodno iskustvo u sektoru štampanih medija. Izveštaji italijanskih medija ukazuju na to da je njen interes prvenstveno usmeren na radijsku imovinu GEDI-ja (posebno Radio Capital, Radio Deejay i M2o), kao i na nacionalni brend La Repubblica. Iako nepotvrđene, ove glasine izazvale su zabrinutost zbog mogućih posledica dogovora po radna mesta i buduća ulaganja u novinarstvo. U izveštaju novinarke Danai Maragudaki takođe se navode poslovne veze grupe Kirjakou sa Saudijskom Arabijom; od 2022. godine, Saudijski javni investicioni fond (Public Investment Fund) ima manjinski udeo u Antenna Greece. Teodoris Kirjakou, izvršni direktor Antenne, održava bliske odnose sa političkim akterima u Grčkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Saudijskoj Arabiji i Kataru.

Treći rizik odnosi se na uređivačku nezavisnost. Ugledni akteri, uključujući kolumnistu Bila Emota i Nacionalni savez novinara Italije (FNSI), upozorili su na moguće posledice koje bi ova akvizicija mogla imati po uređivačku politiku pogođenih medija. Italijansko udruženje novinara (Ordine dei Giornalisti) pozvalo je vladu da iskoristi svoja takozvana „zlatna ovlašćenja” (golden power) kako bi blokirala dogovor ukoliko on ne bude garantovao uređivačku autonomiju i zaštitu nivoa zaposlenosti.

Da li sporazum GEDI-Antenna zahteva test medijskog pluralizma?

Zanimljivo je da je italijanska javna rasprava posvetila veoma malo pažnje novom instrumentu koji je osmišljen upravo za ovakve situacije: „testu medijskog pluralizma“ predviđenom Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act – EMFA).

Član 22 EMFA-e, koji je stupio na snagu u avgustu 2025. godine, propisuje obaveznu posebnu procenu koncentracija na medijskom tržištu koje bi mogle značajno da utiču na pluralizam i uredničku nezavisnost. Ovaj test dopunjuje pravila konkurencijskog prava i sprovodi ga nacionalno nezavisno telo, uz moguću uključenost novouspostavljenog Evropskog odbora za medijske usluge. Ukoliko bi sporazum GEDI-Antenna bio finalizovan početkom 2026. godine, on bi se nesumnjivo našao u domenu primene ovog testa. Međutim, ključno pitanje je da li je regulatorni okvir u Italiji spreman za njegovo sprovođenje.

Član 22 ne uvodi direktne obaveze za medijske kompanije, već zahteva od država članica EU da uspostave nacionalna pravila za sprovođenje ovakvih procena. Italija već ima mehanizam u tom pogledu: njeno regulatorno telo za medije AGCOM može da procenjuje medijske koncentracije u smislu njihovog uticaja na pluralizam. Ipak, postojeće italijansko zakonodavstvo ne odgovara u potpunosti kriterijumima koje propisuje EMFA. Ključno je da ono ne obavezuje izričito regulatore da razmatraju uticaj na uredničku nezavisnost – što je jedno od centralnih pitanja člana 22.

Stoga će slučaj GEDI-Antenna predstavljati test usklađenosti Italije sa novim evropskim zakonodavstvom. Iako akvizicija možda neće dovesti do povećanja tržišne koncentracije – čak bi je mogla i smanjiti ukoliko dođe do razbijanja imovine – ona bi mogla ozbiljno da ugrozi uredničku nezavisnost ukoliko novi vlasnik promeni političku orijentaciju ovih uticajnih medija.

Shodno tome, AGCOM može odlučiti da široko tumači svoja nacionalna ovlašćenja, uzimajući u obzir uredničku nezavisnost u okviru procene medijskog pluralizma i namećući relevantne uslove za odobravanje sporazuma. Suprotno tome, izostanak primene člana 22 na ovako značajnu akviziciju predstavljao bi povredu prava EU, što bi primoralo Italiju da izmeni svoje zakonodavstvo.

Italijanski regulator može, i treba, da iskoristi postojeće nacionalne procedure kako bi sproveo nove evropske standarde. Evropski odbor za medijske usluge takođe bi mogao da interveniše, bilo davanjem mišljenja na zahtev AGCOM-a ili na sopstvenu inicijativu, imajući u vidu prekograničnu prirodu uključenih kompanija.

Način na koji će član 22 biti primenjen u slučaju GEDI-Antenna postaviće ključan presedan, ne samo za Italiju, već i za primenu EMFA-e širom Evrope. Nedavni slučaj u Holandiji nudi jedan mogući model: tokom akvizicije RTL Nederland od strane kompanije DPG Media, holandski organ za zaštitu konkurencije je dobrovoljno zatražio mišljenje nacionalnog regulatora za medije i nametnuo stroge uslove radi zaštite pluralizma i nezavisnosti, čime su praktično unapred primenjena načela EMFA.

Put kojim će Italija krenuti biće veoma indikativan. Temeljna i rigorozna procena pokazala bi praktičan način primene EMFA-e kroz postojeće nacionalno zakonodavstvo. Izostanak intervencije, međutim, bio bi jasan signal neusklađenosti, koji bi zahtevao zakonodavnu reformu i ukazao na izazove usklađivanja nacionalnih medijskih tradicija sa novim evropskim okvirom.

O autorki

Roberta Karlini je vanredna asistentkinja profesorka na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI). Nakon karijere u novinarstvu, tokom koje se specijalizovala za ekonomska i društvena pitanja, Roberta se pridružila Centru za medijski pluralizam i slobodu medija (CMPF) i Centru za digitalno društvo (CDS), koji deluju u okviru Robert Šuman centra pri EUI-ju. Njena istraživanja u oblasti medijskih studija usmerena su na ekonomsku dimenziju medijskog pluralizma i slobode medija.

Analiza u ovom tekstu razvijena je u konsultaciji sa istraživačkim timom Centra za medijski pluralizam i slobodu medija. Stavovi i zaključci izneti u tekstu isključivo su autorkini. Duža verzija ovog teksta, sa dodatnim uvidima u pravne i tehničke aspekte, objavljena je ovde u okviru CMPF EMFA opservatorije.

Izvor: EUIdeas, prevod NUNS