Danas u Turskoj, a sutra... doživotni zatvor za novinare

Novinari su u svojim tekstovima i javnim nastupima prenosili skrivene poruke sa ciljem manipulacijeki i podsticanja na puč 2016. godine – to su optužbe zbog kojih su u Turskoj proglašeni krivim i osuđeni na doživotni zatvor troje novinara, dva medijska radnika i jedan analitičar. Ovo je prva presuda protiv novinara za direktnu povezanost sa pokušajem puča i „rušenja ustavnog poretka“. Ona je, istovremeno, i još jedan dokaz gaženja vladavine prava i slobode govora u Turskoj. Dok lideri „demokratskog sveta“, upadljivo ćute, međunarodna novinarska udruženja su za sada bez akcije koja bi donela rezultat.

U petak su na doživotni zatvor osuđeni: Nazli Ilicak, Ahmet Altan, Mehmet Altan, Fevzi Jazici, Jakup Simsek i Sukru Tugrul Ozsengul.

Svi su optuženi da su znali da se priprema puč 15. jula 2016. i da su putem skrivenih poruka u svojim izveštajima i nastupima podsticali na pobunu i „rušenje ustavnog poretka“.

Novinari su optuženi i da su održavali kontakte sa članovina mreže ljudi bliskih Fetulahu Gulenu kog turski predsednik smatra odgovornim za organizovanje pokušaja državnog udara i traži njegovo izručenje od Vašingtona.

Jedini „dokazi“ za sve ove optužbe su tekstovi i javni nastupi osuđenih, iz kojih je tužilaštvo, kako navoda brojna udruženja, iskonstruisalo zaključke za potrebe optužnice.

Neki od novinara su proveli više od godinu dana u pritvoru pre presude.

Jedan od osuđenih novinara Mehmet Altan, čak je zadržan u pritvoru uprkos odluci turskog Ustavnog suda kojom je naloženo njegovo puštanje na slobodu jer je utvrđeno da su mu povređena ustavom zagarantovana prava. Niži sud, koji mu je sudio, odbio je da postupi po odluci najviše sudske instance. Sve to je pokazalo da je sud, koji je na kraju i doneo presudu, bio pod političkim uticajem.

„Činjenica da je osuđen Mehmet Altan na doživotni zatvor, uprkos odluci Ustavnog suda koji je naložio njegovo puštanje na slobodu, vrhunac je apsurda koji pokazuje da je sudski sistem nesposoban da zaštiti prava novinara“, rekao je zamenik direktora Međunarodnog novinarskog instituta Skot Grifen nakon izricanja presude. Ovaj Institut presudu smatra gaženjem prava na slobodu izražavanja, a ceo slučaj gaženje prava na fer i pravično suđenje.

Sam Mehmet Altan je iznoseći svoju odbranu optužbe ocenio apsurdnim. Rekao je da su za potrebe „konstruisanja“ optužnice korišćeni i obaveštajni podaci.

„Da postoji vladavina prava ne bih prolazio kroz sve ovo kroz šta prolazim. Ovde sam jer je vladavina prava uništena“, rekao je Altan sa optuženičke klupe.

„Novinarstvo nije zločin“

Desetine novinara su u pritvoru u Turskoj pod optužbama da su učestvovali u pokušaju puča u julu 2016. Organizacije koje se bore za ljudska prava i medijske slobode ukazuju da ova presuda predstavlja pretnju za sva buduća suđenja novinara, bilo gde.

“Ako ovi pisci i novinari budu osuđeni danas biće to pokazatelj potpunog kolapsa vladavine prava u Turskoj, ali će takođe značiti da niko više nije bezbedan i da će svako ko smeta nekoj vlasti moći da bude zatvoren pod lažnim optužbama“, navodi se u jednom od saopštenja koje potpisuje međunarodno novinarsko udruženje.

Suđenja novinarima u Turskoj ova udruženja detaljno prate i u svojim izveštajima upozoravaju na predugo trajanje pritvora, presude bez dokaza.

Od Evropskog suda za ljudska prava sada traže da reaguje brzo, uz apel da taj sud ne prihvata prigovore onih zemalja koje imaju veliku trgovinsku razmenu sa Turskom jer poštovanje ljudskih prava mora da bude iznad profita.

„Novinarstvo nije zločin. Novinari ne mogu biti držani kao politički taoci, a posebno ne da budu zadržani doživotno u zatvoru samo zato što su koristili svoje garantovano pravo na slobodu govora“, navodi se u jednom od saopštenja Novinarskog instituta nakon donošenja presude.

Odustvo vidljivije akcije međunarodne, pre svega, novinarske javnosti, a samim tim i odsustvo reakcije političkih lidera „demokratskog sveta“ na presudu novinarima u Turskoj deluje zastrašujuće.

Trend da zemlje „demokratski lideri“ tolerišu i ćute na ukidanje građanskih prava i sloboda, i gaženje zakona, pod izgovorom nekakve političke stabilnosti, postao je potpuno vidljiv posle presude u petak.

Pitanje je dana kada će se, u nedostatku ozbiljne akcije novinara širom sveta, koja bi pokazala snagu novinarstva, ono što se desilo u Turskoj desiti u nekoj drugoj zemlji.