30. avg 2020.

Deo stranih novinara Glasa Amerike putuje kući zbog neproduženih viza

Novinarka indonežanskog servisa Glasa Amerike u Vašingtonu Valdja Baraputri ove nedelje bila je raspoređena da prati Republikansku nacionalnu konvenciju. Međutim, umesto toga, sa svojom koleginicom iz servisa vratila se u Indoneziju, pošto joj Američka agencija za globalne medije (USAGM) nije odobrila produženje J-1 vize, neophodne za rad u Glasu Amerike.

Glas Amerike (logo)

Baraputri je jedna od najmanje petnaest novinarki i novinara Glasa Amerike koja se vraća, ili će se vratiti, u zemlju porekla tokom predstojećih nedelja. Agencija ima 62 saradnika pod ugovorom i 14 stalno zaposlenih novinara, koji su u Sjedinjenim Državama na osnovu J-1 vize.

Prepreke u produženju važenja J-1 viza iskrsle su pošto je novo rukovodstvo USAGM otpočelo reviziju specijalizovanih dozvola za ulazak pojedinaca sa posebnim veštinama, koje Glas Amerike angažuje. Za još dvadesetak novinara, među kojima su i oni čije matične države karakterišu represivni režimi, vize ističu krajem godine.

Glas Amerike, nezavisna medijska organizacija čiji je osnivač i finansijer američka vlada, emituje program na 47 jezika. Oslanja se na znanje, kontakte i jezičke sposobnosti novinara iz čitavog sveta.

Američka agencija za globalne medije koja je nadležna za rad Glasa Amerike i još četiri medijske mreže, saopštila je u julu da proverava pojedinačne prijave za obnovu J-1 viza od slučaja do slučaja.

Konačnu reč u odobravanju viza, koje zatraže emiteri, ima izvršni direktor USAGM.

Cilj opsežnijih provera su poboljšanja u načinu vođenja agencije, zaštita nacionalnih interesa Sjedinjenih Država, kao i obezbeđivanje da zvaničnici u postupku angažovanja novinara ne budu zloupotrebljeni, saopštio je u julu predstavnik za medije Američke agencije za globalne medije.

Nosioci J-1 viza međutim nisu uspeli u svojim nastojanjima da o svom statusu razgovaraju za zvaničnicima Agencije.

Pojedini članovi Kongresa, stručnjaci iz oblasti medijskih prava, kao i nekadašnji rukovodeći kadrovi Glasa Amerike ukazuju da je kontrolisanje viza jedna od nekoliko, kako su ocenili, zabrinjavajućih odluka od kada je Majkl Pek preuzeo funkciju izvršnog direktora u junu.

Američka agencija za globalne medije (USAGM) nije odgovarala na upite Glasa Amerike, dok je Odsek za odnose sa javnošću Glasa Amerike, kao nadležne za komentar označio USAGM.

Eliot Engel, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, u izjavi objavljenoj u petak ukazao je da Agencija Kongresu nije dostavila odgovore o procesu obnavljanja viza.

„Nerazumno je da američka vladina agencija stvori toliki strah i neizvesnost za ljude od kojih smo tražili da rade svoj posao. Pokušaje Kongresa da od Agencije dobije odgovore na ta pitanja dočekao je muk. Jasno je da Agencija nastoji da istekne vreme i novinari budu primorani da odu”, objavio je Engel.

Takođe, predstavnik demokrata u američkoj državi Njujork, upozorio je da se neki do novinara Glasa Amerike suočavaju sa rizikom povratka u svoje zemlje u kojima su na vlasti represivni režimi koji ugrožavaju slobodu medija.

„Gospodin Pek još ima vremena da razreši ovu situaciju, ali bez ostatka, odgovoran je za ono što će se dalje dešavati. Bilo kakva nevolja koja pogodi te hrabre pojedince biće direktna posledica pasivnosti Majkla Peka”, poručio je Engel.

Majkl Pek, izvršni direktor Američke agencije za globalne medije, tim povodom treba da govori na pretresu odbora koji predvodi Eliot Engel.

Novinari Glasa Amerike, primorani da napuste Sjedinjene Države zbog dodatnih kontrola, kažu da su zbunjeni – i u pojedinim slučajevima besni.

“Osećam se kao da sam kažnjena bez razloga”, kaže Valdja Baraputri – novinarka indonežanskog servisa Glasa Amerike.

Ukazala je da u kadrovskoj službi USAGM-a nije dobila odgovore na pitanja niti, kako tvrdi, nije bilo raspoloženja za to. Razloge koji su joj predočeni za temeljniju proveru označila je kao zbunjujuće – jer je, kaže, tokom zaposlenja bila podvrgavana opsežnim proverama.

“Peku će i dalje biti potrebni međunarodni novinari da bi Glas Amerike ispunjavao svoju misiju”, rekla je Baraputri.

Jedan od novinara, koji je tražio da ostane anoniman, čija je viza istekla – takođe je ukazao na nedostatak prave komunikacije.

“Tretiraju nas kao krivce bez mogućnosti da saznamo ishod našeg slučaja”, rekao je novinar, dodajući da mu kadrovska služba nije pružila odgovore već samo ukazala na pogodne datume letova u zemlju porekla.

Taj novinar primećuje da je odluka posebno okrutna prema međunarodnom osoblju koje je u SAD-u boravilo legalno i koji su se morali odreći odobrenih viza izdatih kada ih je Glas Amerike angažovao.

Pojedini su u Sjedinjenim Državama živeli godinama i gotovo da su izgubili veze sa zemljama u koje se očekuje da bi trebalo da se vrate.

“Imali smo vizu, posao, legalno smo živeli SAD. Bili smo srećni što smo postali deo Glasa Amerike. Pitam se sprovodi li se uopšte ta provera viza…. Od nas se očekuje da odemo kući – bez saznanja o tome”, zaključuje novinar.

Reakcije i zabrinutosti dela javnosti

Medijski stručnjaci i borci za prava u sferi medija poput Odbora reportera za slobodu medija (Reporters Committee for Freedom of the Press – RCFP) i nevladine organizacije PEN Amerika uputili su kritike.

“U trenutku kada su svetu potrebne tačne i proverene vesti, rukovodstvo Američke agencije za globalne medije, novinare koji su najobučeniji da ih pruže – šalje kući”, rekao je Glasu Amerike Gejb Rotman predstavnik iz RCFP-a.

Članovi Kongresa, uključujući republikance Marka Rubija i Lindzija Grejema, kao i demokrata Ričard Durbin isticali su važnu ulogu Glasa Amerike i drugih emitera pod okriljem USAGM u borbi protiv dezinformacija i pripreme i emitovanja pouzdanih i tačnih informacija publici u autoritarnim državama poput Irana, Rusije i Kine.

U pismu koje su u julu uputili Majklu Peku, pošto je otpustio šefove emitera pod okriljem agencije, uključujući Radio Slobodna Azija i Radio Slobodna Evropa, upozorili su da zloćudni akteri, kako su ih označili, u tim zemljama ograničavaju slobodu sopstvenih medija u nameri da spreče građane da budu tačno i objektivno informisani.

Sanford Ungar, koji je bio direktor Glasa Amerike u vreme administracija predsednika Bila Klintona i Džordža Buša – trenutni direktor Projekta slobode govora na Univerzitetu Džordžtaun, preisputuje motive za temeljnije proveravanje viza.

„Reč je o velikoj grešci, koja direktno umanjuje sposobnosti Glasa Amerike da obavlja posao. Doprineće stvaranju slabosti i Glas Amerike učiniti ranjivijim za političke napade”, rekao je Ungar za Glas Amerike – dodajući da će toj medijskoj agenciji biti teže da brani svoj integritet od napada stranih vlada.

Nedavno su kineski mediji pod državnom kontrolom lažno optužili novinare Glasa Amerike kineskog porekla da su glasnogovornici američkih vlasti. U uvodniku objavljenom na internetu pekinške vlasti ukazale su Kinezima koji rade u SAD da uzmu u obzir šta se dešava inostranim novinarima Glasa Amerike.

„Oni koji rasprodaju svoju zemlju radeći za SAD i žive u zabludi da će ih američka vlada zaštititi, Tramp će samo još više ponižavati“, navedeno je u prevodu uvodnika.

Razlozi i moguće posledice revizije

Majk Pek, izvršni direktor Američke agencije za globalne medije, odluku o reviziji viza internacionalnih novinara obrazložio je naporima da se poboljša bezbednost. Istakao je da preduzima korake posle višegodišnjih problema na koje su ukazivali nadležni.

To je postalo jedno od najznačajnih polja angažovanja novog izvršnog direktora USAGM.

Grent Turner, bivši izvršni direktor zadužen za finansije, koji je jedan od najmanje sedmoro visokopozicioniranih funkcionera Američke agencije za globalne medije upućen na administrativno odsustvo tokom pokrenute istrage o bezbednosnim propustima, rekao je da su provere i pitanje J-1 viza posledica neadekvatnog rukovođenja ispoljenog poslednjih meseci.

Tarner je za Glas Amerike rekao da bi smanjenje broja novinara u jezičkim servisima moglo dovesti do gubitka značajnog dela publike u zemljama poput Irana, Kine i Venecuele – čiji su građani lišeni pristupa nezavisinim izvorima informacija.

“Neobnavljanjem viza internacionalnim novinarima Agencija krši obećanja koja im je dala kada su došli da rade za Glas Amerike”, zaključio je Tarner.

Američka agencija za globalne medije je upućivanje Grenta Tarnera i drugih rukovodilaca na neplaćeno odsustvo obrazložila potrebom da se, kako je ukazano, povrati poštovanje principa vladavine prava u radu Agencije.

Tarner, s druge strane, poručuje da odbacuje razloge zbog kojih je poslat na odsustvo.

Šta su viza J-1 i program razmene?

Od 1961. program razmene, koji obuhvata i J-1 vize, profesionalcima omogućava kratkoročne poslovne angažmane u Sjedninjenim Državama – mahom profesorima i stranim studentima.

Aprila 2020. odlukom američkog predsednika Donald Trampa uvedene su mere koje tako nešto privremeno onemogućavaju. Svrha takve odluke je pomoć domaćem tržištu rada tokom pandemije koronavirusa.

U pripremi je tužba koja osporava zakonitost te odluke.

Stiven Jejl Ler, profesor na predmetu Imigraciono pravo Univerziteta Kornel i koautor knjige “Vodič za J-1 vizu” rekao je Glasu Amerike da nosioci J-1, ali i drugih viza, Sjedinjenim Državama donose, kako je ukazao, mnoge ekonomske dobrobiti.

“Specijalizovani su za mnoga zanimanja, i u zavisnosti od prirode posla, neće biti lako pronaći američke radnike koji bi ih zamenili”, ukazuje Ler.

Uprkos tome što sponzori zakonski nisu obavezni da zaposlenima obnavljuju izdate vize, profesor Jejl-Ler upozorava da imaju moralnu obavezu, ukoliko se uposlenik koji je bio na J-1 vizi vraća u sredinu u kojoj bi mu se moglo naškoditi.

“Oni koji strahuju da bi po povratku mogli biti progonjeni u mogućnosti su da traže azil”, kaže Jejl-Ler.

Valdja Baraputri, novinarka indonežanskog servisa Glasa Amerike i jedna od voditeljki informativnog programa, ukazuje da je iz Sjedinjenih Država mnogo lakše pokriti teme koje se u Indoneziji smatraju osetljivim.

Osim gubitka vize i posla – novinari su prinuđeni da se uzemlje porekla vraćaju i u vreme pandemije koronavirusa.

Baraputri će po povratku u Indoneziju dve nedelje boraviti u karantinu – posle čega će moći da se vrati u svoj dom u Džakarti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend