04. mar 2020.

Državni mediji u Mađarskoj dobili direktive o temama o kojima treba da ćute

Na spisku osetljivih tema su, između ostalih, Greta Tunberg, migracija, politika EU…

Novinari državnih medija u Mađarskoj dobili su direktiive od svojih šefova da ubuduće moraju da traže dozvole kada budu izveštavali o Greti Tunberg i politici EU.

Takođe, zabranjuje im se prenošenje i izveštavanje o temama vezanim za vodeće organizacije za ljudska prava, piše evropski portal politico.eu koji je imao uvida u interne imejl prepiske.

Kako se dalje navodi, urednici koji rade u državnim medijima dobiili su spisak osetljivih tema, a ako novinar izveštava o tome prethodno mora da pošalje nacrt izveštaja nadležnima na odobrenje.

U slučaju Tunbergove, švedske aktivistkinje za klimu, novinarima je rečeno da im treba odobrenje pre nego što uopšte počnu da pišu o njoj, piše politico.eu.

Prema rečima jednog zaposlenog u državnom mediju, novinari ne znaju pouzdano ko na kraju odobrava članke o temama koje su na spisku osetljivih.

Kako je dodao, „kada nepoznati donosioci odluka nešto odbace, urednici bi eufemistički to nazvali padom u bici“.

Protiv Mađarske je, zbog stanja u oblasti ljudskih prava, i dalje na snazi procedura na osnovu Člana 7 Lisabonskog sporazuma koji predviđa suspenziju određenih prava zemalja članica zbog kršenja osnovnih vrednosti EU.

Evropski parlament pokrenuo je postupak 2018. navodeći, između ostalog, slobodu medija kao jedno od mnogih pitanja koja su izazvala uzbunu.

Vlada premijera Viktora Orbana, međutim, odbacila je takve zabrinutosti EU kao neosnovane.

Skrinšotovi internih imejlova u kojima se vide instrukcije koje su dostavljene osoblju državnih medija datiraju od druge polovine 2019, a dostavljene su anonimno portalu politico.eu.

Njihovu autentičnost potvdili su zaposleni u državnim medijima. Na spisku političkih pitanja koja zahtevaju posebnu saglasnost pre objavljivanja nalaze se i migracija,

Brisel, crkvena pitanja i parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u „EU +“ – kategorija koja pokriva evropske i neke susedne zemlje – navodi se u mejlu koji datira iz oktobra prošle godine a potpisao ga je iskusni urednik Šandor Veg.

Ad-hok uputstva se, takođe, ponekad šalju osoblju. Prošlog leta Šandor Rati, još jedan iskusni urednik, slao je kratku imejl poruku naslovljenu jednostavno „Greta“.

„Pre nego što napišu tekst sadražaja sa rečima Greta Tunberg novinari moraju da traže odobrenje glavnog urednika“, napiso je Rati.

Imejl je poslat 14. avgusta na dan klada je ova tinejdžerka krenula na put do Njujorka gde je održala svoj govor u Ujedinjenim nacijama.

Pretragom u bazi podataka može se videti da ova agencija u kojoj Rati radi nije objavila nijednu vest vezanu za putovanje švedske aktivistkinje.

Iz imejl poruka može se zaključiti ono što je ranije preneo budimpeštanski dnevnik „Nepsava“ da eksplicitne naredbe imaju za cilj da spreče novinare državnih medija da u svojim izveštavanjima spominju Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč.

„Urednik spoljnog deska Balac Bende me je informisao da ne objavljujem materijale koji sadrže Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč“, napisao je urednik Tamas Pinter 8. novembra svojim kolegama.

Dan ranije, mađarski ogranak Amnesti internešnela organizovao je demonstracije protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je bio u poseti Mađarskoj.

Nekoliko sati pre slanja mejl poruke, Hjuman rajst voč je objavio video njihove Lidije Gal koja radi za ogranak Amnestija u Budimpešti u kojem se može videti ono što ova organizacija opisuje kao „ilegalno proterivanje migranata iz Hrvatske u Bosnu“.

Ovo su vrlo osetljive teme u Mađarskoj imajući u vidu da su organizacije za ljudska prava neretko izražavale zabrinutosti vezane za ilegalne poteze mađarske policije i u to vreme nasilno kretanje migranata duž granica. Mađarske vlasti su stalno negirale da je bilo pogrešnih poteza.

Lidija Gal ocenjuje da su naredbodavne imejl poruke „još jedan primer kako mađarska vlada potkopava medijske slobode i pokušava da ućutka i umeša se u vitalni rad civilno- društvenih organizacija“.

„Ovo je cenzura – čista i jednostavna“, smatra Džuli Majercak, šefica briselskog ogranka nevladine organizacije Reporteri bez granica, komentarišući sporne mejlove.

„To je neprihvatljivo i veoma zabrinjavajuće. Javni mediji nisu portparoli vlade, trebalo bi da budu neutralni i nezavisni“.

Mađarski novinari već dugo izaražavaju zabrinutosti da su neka politički osetljiva pitanja odsutna iz vesti na državnim kanalima i agencijama.

Krajem 2018. hiljade antivladinih demonstranata okupljali su se ispred sedišta javnog medijskog servisa Mađarske pozivajući na objektivnost medija.

Mediji u državnom vlasništvu igraju važnu ulogu u medijskoj sceni Mađarske ali kritičari kažu da su njihova struktura i ponašanje potpuno netrasparentni.

Prošle godine, američka organizacija Fridom haus rangirala je Mađarsku kao „delimično slobodnu“ prvi put od pada komunizma. Radio Slobodna Evropa planira da obnovi svoj servis na mađarskom jeziku krajem godine u naporima da se podstakne nezavisnost izveštavanja i borba protiv dezinformacija.

I. Š. M.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend