17. sep 2021.

Evropska komisija donela preporuke za povećanje bezbednosti novinara i najavila evropski zakon o slobodi medija

Nekoliko ubistava novinara u Evropskoj uniji poslednjih godina, čak 900 napada na njih tokom 2020, sve više SLAPP tužbi i onlajn pretnji naveli su Evropsku komisiju da donese niz preporuka zemljama članicama EU za zaštitu odgovornog novinarstva i očuvanje nezavisnosti medija, ključnih za razvoj demokratije i očuvanje vrednosti koje promoviše EU

Istraživački novinar Peter R. de Fris ubijen je u julu u Amsterdamu (foto: Jutjub snimak ekrana)

Evropska komisija je podsetila da je tokom 2020. godine u Evropskoj uniji bilo više od 900 napada na medijske profesionalce, poslednjih godina ubijeno je i nekoliko novinara, dok su zaposleni u medijima sve češće izloženi fizičkom, pravnom i onlajn nasilju.

Ovo su neki od razloga zbog kojih je Evropska komisija (EK), s ciljem da poveća sigurnost zaposlenih u medijima, donela niz preporuka zemljama članicama, koje su se nadovezale na preporuke Saveta Evrope o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera.

EK ukazuje na to da fizički napadi, SLAPP tužbe ili pretnje na internetu ugrožavaju bezbednost novinara i medijske slobode, te naglašava da je to suprotno vrednostima koje promoviše Evropska unija.

Pandemija koronavirusa otežala je uslove rada novinara i novinarki, koji su, prema izveštajima Komisije o vladavini prava, prošle i ove godine bili izloženi većem broju napada.

U svojim preporukama EK poziva na stvaranje nezavisnih nacionalnih službi za podršku, koje bi uključivale telefonske linije za pomoć, davanje pravnih saveta, psihološku podršku i skloništa za medijske radnike koji se suočavaju sa pretnjama.

Ove preporuke prvi put su objavljene u okviru Akcionog plana za evropsku demokratiju, koji je deo širih napora Evropske unije da podrži medijske slobode i pluralizam.

U okviru tog plana, Komisija za sledeću godinu najavljuje evropski zakon o slobodi medija, koji bi trebalo da zaštiti nezavisnost medija.

Ne sme biti diskriminisanih medija

Kako je tokom 2020. godine u EU bilo više od 900 napada na novinare, Evropska komisija predlaže članicama da u procese rešavanja krivičnih dela uključe i evropske vlasti, poput Evropola i Evrodžasta.

Savetuje im se i da podstiču bolju saradnju organa za sprovođenje zakona i medija, edukaciju zaposlenih u medijima o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanje lične zaštite novinarima kojima je bezbednost ugrožena.

Ključno je, prema Evropskoj komisiji, da ne postoji diskriminacija medija, te da svi imaju jednak pristup informacijama, konferencijama za medije i dokumentima državne vlasti.

Novinari najviše napadani na protestima

Gotovo jedan od tri slučaja napada na medijske radnike u EU dogodio se na protestima. Evropska komisija u preporukama navodi mere kojima bi države osigurale novinarima rad bez ograničenja na takvim događajima.

Zajednički rad sa predstavnicima novinara neophodan je, prema preporukama EK, kako bi se donele odgovarajuće mere zaštite prilikom izveštavanja sa protesta, poput vizuelne identifikacije zaposlenih u medijima.

Digitalna sigurnost postala glavna briga novinara

Digitalna ili onlajn sigurnost je, kako navodi Evropska komisija, postala glavna briga novinara zbog širenja govora mržnje, dobijanja pretnji fizičkim napadima, ali i rizika u vezi sa bezbednošću na internetu i nelegalnim nadziranjem.

Relevantna nacionalna tela trebalo bi, prema savetima Komisije, da pomognu novinarima kada upute zahtev za proveru ugroženosti svojih uređaja ili naloga na internetu.

Žene i manjinske grupe posebno ugrožene

Prema navodima Evropske komisije, onlajn pretnje su u porastu u celoj EU, a najviše su im izložene žene i pripadnici manjinskih grupa koji rade u medijima. Ove grupe su, kako kažu, posebno osetljive na pretnje i napade.

Posebno je zabrinjavajuće kada takve napade pokreću političari ili moćne javne ličnosti, ističe Komisija.

U preporukama se savetuje državama članicama da podrže inicijative čiji je cilj osnaživanje novinarki, medijskih profesionalaca iz manjinskih grupa i onih koji izveštavaju o pitanjima ravnopravnosti.

PANDEMIJA VIŠE NEGO IKAD ISTAKLA KLJUČNU ULOGU NOVINARA ZA DEMOKRATSKE PROCESE

Povodom predstavljanja preporuka, Tijeri Breton, komesar za unutrašnje tržište, rekao je da s razvojem medijske industrije raste i broj pretnji upućenih novinarima. On je dodao da medijske slobode i pluralizam čine najvažnije vrednosti Evropske unije, te da ih zato moraju aktivno braniti.

Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova rekla je da nijedan novinar ne sme umreti ili biti povređen zbog obavljanja svog posla. Prema njenim rečima, novinari su neophodni za demokratiju, a pandemija je više nego ikad pokazala njihovu ključnu ulogu.

„Danas tražimo od država članica da preduzmu odlučne mere kako bi Evropsku uniju učinile sigurnijim mestom za novinare”, naglasila je Jurova i dodala da će Evropska komisija pratiti situaciju i vršiti stalan pritisak na države ako vide da se stvari ne popravljaju.

„U interesu je država članica da urade nešto da zaštite novinare ukoliko žele da im se veruje da su istinski demokratske zemlje”, zaključila je ona.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend