– Jan Kucijak nije podlegao zastrašivanjima. Proteklog vikenda ubijeni su slovački novinar i njegova verenica. Njihova smrt je poziv na buđenje: na revanš pravne države – kaže Matijas Depfner, izvršni direktor kompanije „Axel Springer“. Ovde prenosimo njegov komentar koji je objavljen na sajtu „Welt.de“.
„Godinu dana strepeli smo za kolegu Deniza Judžela. Zatvorili su ga zato što se turskoj vladi nije sviđalo ono što je pisao. Bio je simbol opasnosti kojoj se izlažu svi koji rade za istinu. Na primer, mogu nevini da završe iza rešetaka.
Sve se dobro završilo. Deniz Judžel je slobodan.
Jan Kucijak je mrtav. Dvadesetsedmogodišnji novinar iz Slovačke ubijen je prošlog vikenda, zajedno s verenicom Martinom Kušnirovom. Upravo su se uselili u novi stan i nameravali su da se venčaju. Pored tela ubijenih ubice su ostavili čaure smrtonosnih metaka. Trebalo je da to bude upozorenje. Upozorenje drugim novinarima koji pišu ono što određenim ljudima ne odgovara. Brojne su spekulacije o tome ko stoji iza počinilaca: od kalabrijske mafije preko krugova bliskih slovačkoj vladi, pa sve do Rusije. Ono što je prilično verovatno: bili su to neprijatelji slobode, ljudi koji se toliko boje neprijatnih istina i novinara da zbog toga zverski ubijaju.
Jan Kucijak nije izuzetak. Godine 2017. širom sveta ubijena su 74 novinara zato što su novinari. Prema podacima “Reportera bez granica”, 2018. ubijena su četiri novinara i dva blogera (moram da kažem da mi ta podela nikada nije bila jasna, a posebno u ovom slučaju). Osim toga, trenutno je u zatvoru 307 novinara (i blogera) zbog posla kojim se bave.
Isticanje značaja slobode štampe omiljena je i, neretko otrcana, tema. Naročito kada u nedeljnom govoru, uzbuđeni zbog vlastitog morala, sa bezbedne govornice izražavate solidarnost s kolegama koji rizikuju život za nezavisno i kritičko izveštavanje. Ovih dana, zbog tužnog povoda, isticanje značaja slobode štampe postaje sve konkretnije i sve neophodnije. Jer, globalni megatrend je teško saglediv: umerene demokratije sve su slabije. Autokratije i njeni predstavnici (koje populisti nazivaju populistima, dajući im time bezazlen karakter) sve su jače. A najjače su diktature, sistemi, pre svega u azijskom i arapskom svetu, koje ekonomski i društveno potkopavaju jednu zemlju za drugom. I istovremeno, osuđuju ljude na smrt zato što zastupaju neomiljena mišljenja i životne stilove. U takvom okruženju novinarstvo ne samo da je sve važnije, već, pre svega, sve opasnije.
Jan Kucijak je bio predstavnik nove generacije novinara. Bio je novinar digitalne informativne platforme “Aktuality”, koju je “Axel Springer” pokrenuo zajedno s švajcarskom medijskom kućom “Ringier”. Uvek smo bili ponosni na taj digitalni list, zato što dokazuje da onlajn novinarstvo ne mora da bude površnije i manje značajno, već, naprotiv, veoma duboko, kritičko i delotvorno. Jan Kucijak je, na primer, mesecima redovno izveštavao o verovatnoj poreskoj prevari i istovremeno istraživao mutne radnje u širem okruženju slovačke vladajuće partije Smer.
Pri tom se prvenstveno usredsredio na istaknute preduzetnike, koji su, prema njegovim istraživanjima, bili poslovno povezani kako s vladajućim socijaldemokratama, tako i s krugovima organizovanog kriminala. Stav novinara i njegove redakcije pritom je bio nepokolebljiv. Nisu podlegli zastrašivanjima – iako su znali da policija nije pokrenula istragu kako bi ispitala očiglednu opasnost.
Jan Kucijak je zbog takvog odnosa platio glavom.
Jedan od retkih utešnih aspekata ove tragedije jeste činjenica da je na kraju upravo digitalizacija pomogla da se pomute planovi ubica. Rezultate istraživanja do kojih je došao Jan Kucijak je sačuvao u digitalnom obliku i decentralizovano tako da u slučaju njegove smrti ljudi od poverenja mogu da dođu do njih. Upravo to se sada događa. Tako njegovi tekstovi neće biti objavljeni samo u Slovačkoj, već i mnogim publikacijama Evrope (uključujući i “Velt”) i stići će do miliona čitalaca širom sveta.
Prema tome, događa se upravo suprotno onome što su ubice (verovatno) htele: istraga i njeni rezultati neće biti potisnuti, već će se maksimalno širiti. Verovatnoća da će ubice i njihove mutljavine na taj način biti raskrinkani time se značajno povećava. Talas solidarnog istraživanja mogao bi da se pretvori u upečatljivi revanš pravne države. Zajednički stav bi bio: Nećemo se predati sve dok ubice ne budu otkrivene.
U to bi trebalo da uložimo sve svoje snage. To dugujemo žrtvama.“
M. A., welt.de
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.