15. sep 2021.

Kako se Evropska unija bori protiv dezinformacija?

Dezinformacije (lažne vesti) su veliki izazov za evropske demokratije, društva i Unija treba da se pozabavi time, dosledno evropskim vrednostima i slobodama. Dezinformacije podrivaju poverenje građana u demokratiju i demokratske institucije.

One takođe doprinose polarizaciji stavova u javnosti i mešaju se u demokratske procese donošenja odluka – navodi se u zaključcima dokumenta koje je Evropska komisija donela 2018. godine, a koji je tiče takozvanog „fejk njuz“ fenomena, koji je poslednjih godina, ekspanzijom interneta i društvenih mreža, rasprostranjen širom sveta.

Kako je Evropska komisija u istom dokumentu definisala dezinformacije?

– Dezinformacije su shvaćene kao proverljivo lažne ili obmanjujuće informacije koje su kreirane, objavljene i rasprostavljene radi ekonomske koristi, ili zbog namernog obmanjivanja javnosti, koje istoj može naneti štetu – navodi se u dokumentu.

Kakve radnje Evropska komisija namerava da preduzme povodom širenja dezinformacija?

Kako piše u dokumentu, suzbijanje dezinformacija zahteva političku odlučnost i jedinstvenu akciju, te angažovanje vlada, koje uključuje službe koje se bave sajber-bezbednošću, obaveštajne službe, zajednice za strateške komunikacije, zaštitu podataka, sprovođenje izbornih zakona i regulatore u oblasti medija. U njemu se napominje da to treba činiti u bliskoj saradnji sa partnerima širom sveta koji o pomenutom problemu razmišljalju na sličan način.

Koordinirani odgovor u ovom akcionom planu temelji se na četiri stuba, a oni su poboljšanje sposobnosti institucija Unije za otkrivanje, analizu i razotkrivanje dezinformacija, zatim jačanje zajedničkog  odgovora na iste, potom na mobilizaciju privatnog sektora u borbi protiv njih i naposletku na podizanje svesti i jačanje otpornosti društva na lažne informacije.

Analize pretnji i procene obaveštajnih podataka, kako se navodi u tekstu, osnova su za rad protiv širenja dezinformacija. U njemu se ističe da stručnost obaveštajnog centra i centra za procenu situacije treba u potpunosti iskoristiti da analizira narastajuću prirodu kampanja širenja dezinformacija.

– Prvi časovi nakon objavljivanja dezinformacije kritični su otkrivanje, analizu i odgovor na nju. Shodno tome, biće uspostavljen sistem za brza upozorenja o kampanjama dezinformacija u realnom vremenu, a putem nameske tehnološke infrastrukture. Ovo će olakšati razmenu podataka o proceni i omogućiti zajedničku svest o situaciji – obrazlaže se u dokumentu EK.

U akcionom planu se naglašava da je brza reakcija kroz efikasnu komunikaciju koja je zasnovana na činjenicama neophodna za suprotstavljanje i odvraćanje od dezinformacija, uključujući lažne informacije koje se odnose na Uniju i njene politike. U istom se takođe ukazuje da je veća svest javnosti od suštinskog značaja za poboljšanje otpornosti društva u odnosu na pretnju koju predstavlja širenje dezinformacija.

Šta je, prema mišljenju iz dokumenta EP, još važno za borbu protiv lažnih vesti?

– Nezavisni „fekt-čekeri“ (profesionalci, najčešće novinari, koji se bave proverom činjenica) i istraživači imaju ključnu ulogu u unapređenju razumevanja struktura koje sadrže dezinformacije i mehanizama koji ih oblikuju i plasiraju na internetu. Oni, šta više, svojom aktivnošću podižu svest o različitim vrstama dezinformacija i mogu doprineti ublažavanju njihovog negativnog uticaja. Neophodno je ojačati njihove kapacitete za identifikovanje i razotkrivanje lažnih informacija i olakšati njihovu prekograničnu saradnju – navodi se u akcionom planu.

U njemu se dalje podseća da je rad nezavisnih medija neophodan za funkcionisanje demokratskog društva. Objašnjava se da će, s tim u vezi, EK nastaviti da podržava nezavisne medije i istraživačko novinarstvo, jer oni doprinose otkrivanje dezinformacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend