15. sep 2021.

Zašto samo RTS i Tanjug postavljaju pitanja na konferencijama sa stranim zvaničnicima?

Kada strane diplomate gostuju u Srbiji, zajedničnike konferencije za novinare sa predsednikom Srbije traju znatno kraće od uobičajenih redovnih ili vanrednih konferencija Aleksandra Vučića, koje mogu da traju satima. Vreme inostranih zvaničnika je isplanirano i ograničeno, samim tim i obraćanja medijima.

Arhivska fotografija, izvor: Flickr / European People’s Party (cc)

Uobičajeno je da nekoliko pitanja postave novinari zemlje iz koje gost dolazi, a nekoliko iz zemlje domaćina. Kuriozitet je da otkad je Vučić predsednik, pitanja iz Srbije gotovo uvek postavljaju RTS i Tanjug.

S obzirom da Tanjug više nije državna agencija, već privatni medij, postavlja se pitanje po kom osnovu je baš novinar ove kuće postavio pitanja na zajedničkoj konferenciji predsednika sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a ne neki drugi.

Savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević kaže za Danas da je to “zato što se Tanjug javio”. I ostali novinari su želeli da postave pitanje, uključujući i N1, ali očigledno nisu bili “dovoljno brzi”.

Direktor TV N1 Igor Božić kaže za naš list da oni uvek imaju pitanja, ali nikad i priliku da ih postave, te da se ovim putem, javno, javlja za neku narednu konferenciju.

– Kao i obično, kada dolaze visoki zvaničnici na nivou premijera ili predsednika država, pa čak nekad i ministara spoljnih poslova, ograničen je broj pitanja koje dobijaju novinari. Uglavnom na dva koje dolaze iz te zemlje odakle je gost, i po dva pitanja domaćih medija. Kao po pravilu, iz Srbije ih dobijaju Tanjug i RTS. Nikada nije omogućeno da ih dobije bilo ko drugi, kada postoji ta vrsta ograničenog postavljanja pitanja – ukazuje Božić.

On dodaje da N1 nikada nije dobio mogućnost da postavi pitanje ni premijeru ni predsedniku neke druge države, već tu privilegiju isključivo imaju RTS i Tanjug.

– Tanjug je u ovom trenutku privatni medij i ja ne vidim razlog zbog čega je on prekjuče bio privilegovan u odnosu na ostale privatne medije – ističe naš sagovornik, dodajući da se na taj način kontroliše šta će novinari iz Srbije da postave kao pitanje.

Božić podseća da takva praksa nije postojala u vreme kada je Boris Tadić bio predsednik Srbije, te da je prilikom posete Angele Merkel 2011. godine na konferenciji za medije, novinar TV B92 imao mogućnost da postavi pitanje.

Novinar Vukašin Obradović ocenjuje za Danas da je boravak Angele Merkel u Srbiji očigledno pažljivo planiran do najsitnijih detalja, “čak je unapred predvidjeno ko će i koja pitanja da postavi”.

– Vučić nije mogao ni hteo da sebi dozvoli neki „ispad“ na konferenciji za medije u vidu pitanja koje bi moglo da podseti frau Merkel i na neke, ne baš sjajne aspekte vladavine njenog štićenika u Srbiji, i tako pokvari svečarsku atmosferu. Od Vučića nas više ništa ne može iznenaditi ali limitiranje na samo četiri (dogovorena) pitanja, izbor redakcija, i pristajanje Merkelove na takav scenario, je, sa druge strane, jasan pokazatelj kako nemačka kancelarka gleda na srpsku kritičku  javnost i ovdašnje medije – ističe Obradović.

Prema njegovim rečima, takav odnos, sasvim sigurno, Merkel nema prema novinarima i medijima u Nemačkoj ali ovde tako nešto može da sebi dopusti i prođe bez ikakvih posledica.

Direktor CINS-a Branko Čečen smatra da su novinari trebali da napuste konferenciju sa Angelom Merkel, zbog diskriminatorskog ponižavanja.

– Kada je Vučić gostovao na nekoj konferenciji o novinarstvu i medijima u Beogradu, još u vreme kada je bilo naivnih koji su verovali u njegovu bilo kakvu pristojnost, bilo je dozvoljeno samo stranim novinarima da postave samo tri pitanja, pa sam izašao sa konferencije jer je to diskriminatorno poniženje. Tako sam rekao sve što o tome imam da kažem i danas. Baš kao i o tome šta mislim da su trebali da učine novinari i na konferenciji o kojoj me pitate za mišljenje – naglašava Čečen.

Novinari Newsmax Adria, tačnije emisije Pregled dana, prekjuče nisu mogli da prisustvuju zajedničkoj konferenciji za medije Angele Merkel sa Aleksandrom Vučićem. Direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev kaže za Danas da su Predsedništvu poslali zahteve za akreditaciju, ali da na njih nikada nije odgovoreno, te su novinari ove kuće ostali ispred vrata.

Sa druge strane, Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije, ističe za naš list da su epidemiološke mere razlog zbog ograničenog broja predstavnika medija, te da je Georgijev “jedini koji se buni” jer, kako kaže, “nije dobro radio svoj posao”.

– Mi, kao Pregled dana, poslali smo zahtev za akreditaciju na koji nam nikad nisu formalno odgovorili. Suzana Vasiljević je u privatnoj prepisci rekla da za United Media može jedna kamera i jedan novinar “jer je njoj sve to isto”. Rekao sam joj da mi nismo N1 ali to nije imalo efekta. Zato je naša ekipa ostala ispred – objašnjava Georgiev za Danas.

On dodaje da je od Vasiljević tražio da im pošalju zvaničan mejl, ali da je ona rekla “da nema vremena za to”.

– Stvar je jasna, ne da ne može da se pita nego ne može ni na događaj – zaključuje Georgiev.

Sa druge strane, savetnica predsednika Srbije optužuje Georgieva da nije dobro radio svoj posao i da je sa direktorom programa N1 trebalo da se dogovori ko će da pošalje novinare na konferenciju. Dodaje da je broj prisutih bio ograničen “jer je nemačka strana zahtevala striktno poštovanje epidemioloških mera i razmak od 1,5 metra sa svih strana”.

– Konferencija je iz tog razloga premeštena u najveću salu. Dogovor je bio da samo 23 ekipe mogu da uđu, što je po kvadratnom metru broj ljudi koji staje na bezbednoj razdaljini. Svi mediji su o tome obavesteni 8. septembra i svima koji u svom vlaništvu imaju više medija je poslata poruka da mogu da pošalju samo jednog novinara i jednu kameru. Znači, Prva, TVB92 i portal B92 – jedna kamera i jedan novinar. Tanjug agencija, Tanjug TV i K1 – jedan novinar, jedna kamera. Ista poruka je poslata i Igoru Božiću sa N1 – kaže Vasiljević.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend