17. dec 2018.

Nestajanje štampe: Danas izlazi poslednji broj Vikli standarda

Prestaje da izlazi svojevremeno uticajni nedeljnik, možda i jedini konzervativni medij koji je otvoreno kritikovao Donalda Trampa. Tiraži novina i broj zaposlenih u štampi drastično opali u SAD, ali i u Srbiji

Posle 23 godine postojanja danas izlazi poslednji broj ovog nedeljnika, među medijima konzervativnih svetonazora možda i jedinog koji je otvoreno kritikovao predsednika SAD Donalda Trampa.

Odluku o gašenju Vikli standarda saopštio je u petak vlasnik lista – Kleriti medija grup. Dan ranije zaključen je, ispostaviće se, poslednji broj ovog nedeljnika koji je pokrenut 1995. godine i koji je bio prilično uticajan u američkim konzervativnim krugovima u prvoj deceniji 21. veka.

„Vikli standard se borio sa istim onim problemima s kojima su se borili brojni drugi magazini širom zemlje“, izjavio je Rajan Mekiben, predsednik i izvršni direktor Kleriti medija grup. „Uprkos značajnim investicijama u izdanje, finansijski rezultati u proteklih pet godina bili su takvi da je bilo neminovno da bude doneta određena odluka. Nakon pažljive analize svih opcija, postalo je jasno da je upravo ovo potez koji moramo da povučemo.“

Likovanje Donalda Trampa zbog gašenja lista otuda nimalo ne iznenađuje: na Tviteru ga je nazvao „patetičnim“ i „nečasnim“, a samog Kristola „propalim prognozerom“ i neznalicom

Portparol izdavača je saopštio da su svi zaposleni u listu dobili otkaz, s tim da će dobiti celu platu za decembar.

Vikli standard nikad nije imao zavidan tiraž niti je donosio veliku zaradu, ali se u nekim svojim fazama zato mogao dičiti uticajem u konzervativnim krugovima – slovio je čak za list koji se obavezno nalazio u predsedničkom avionu tokom oba mandata Džordža Buša mlađeg.

Međutim, s pojavom Donalda Trampa dolazi do razmimoilaženja s konzervativnim pokretom u SAD, pre svega zbog kritičkog tona prema kandidatu i potonjem predsedniku SAD: štaviše, suosnivač i dugogodišnji urednik lista Bil Kristol postao je jedan od najglasnijih Trampovih protivnika tokom izborne kampanje, i to je ostao do danas.

Likovanje Donalda Trampa zbog gašenja lista otuda nimalo ne iznenađuje: na Tviteru ga je nazvao „patetičnim“ i „nečasnim“, a samog Kristola „propalim prognozerom“ i neznalicom.

Kao posledica takvog kursa lista došlo je i do znatnog pada tiraža: do pre pet godina nedeljnik je imao tiraž veći od 100.000 primeraka, da bi prošle godine pao na 72.000, a prema podacima oditora BPA Vorldvajd, samo od 2016. do 2017. godine tiraž je opao za 10 procenata.

Prepolovljeni tiraži štampe u Srbiji

Sudbina Vikli standarda pokazuje da se u industriji printa i dalje osećaju posledice velike ekonomske krize 2007-2008, kada su problemi s kojim su se već neko vreme suočavali štampani mediji samo drastično eskalirali i doveli do gašenja velikog broja listova širom sveta.

Samo do 2010. godine u SAD je oko 170 listova ili prestalo da postoji ili je ukinulo štampano izdanje. U Velikoj Britaniji je između 2005. i 2015. ugašeno blizu 200 lokalnih listova. Svoje štampano izdanje 2016. ukinuo je dnevnik Independent, a ove godine, nakon 66 godina izlaženja, i kultni britanski muzički nedeljnik Nju mjuzikl ekspres.

Povezane priče

Gašenje novina nije mimoišlo ni Srbiju. U proleće 2007. na kioscima se nalazio čak 21 dnevni list, da bi ih 10 godina kasnije bilo svega 10, s tim da su u međuvremenu pokrenuta četiri dnevnika, od kojih su dva preživela, naveo je u svojoj prošlogodišnjoj analizi „Štampa u Srbiji od 2007. do 2017“ Robert Čoban, predsednik Kolor pres grupe.

U istom periodu, broj političkih i njuz magazina ostao je isti (šest), s tim da su u međuvremenu tri ugašena, a tri pokrenuta, dok je jedan novopokrenuti nedeljnik, Njuzvik, posle devet meseci postao mesečnik (da bi na leto 2017. prestao da izlazi).

„Ukupni tiraži svih štampanih izdanja (dnevnika, nedeljnika, mesečnika) u proseku su prepolovljeni u odnosu na 2007. godinu, oglašivački budžeti su takođe manji nego u periodu pre ekonomske krize. Internet portali pojedinih štampanih izdanja postigli su veliku posetu i značajne prihode, ipak nedovoljne da pokriju gubitke koji su se dogodili na tradicionalnim platformama“, napisao je Čoban u autorskom tekstu za „Nedeljnik“.

Drastično opadanje broja zaposlenih

Slična je situacija i u SAD, gde u poslednje dve godine, što koincidira s izborom Donalda Trampa za predsednika, pojedini veliki američki listovi beleže rast broja pretplatnika na onlajn izdanje. Istovremeno, prema podacima istraživačkog centra Pju, tiraži dnevnih listova tokom radne sedmice u 2017. godini manji su za 11 odsto u odnosi na 2016, dok su tiraži nedeljnih izdanja dnevnih listova manji za 10 odsto.

Time je nastavljen trend koji je započet početkom devedesetih godina prošlog veka – 1990. godine ukupni tiraži američkih dnevnih listova tokom radne sedmice bili su 62,3 miliona, a do 2017. smanjeni su tačno za polovinu, dakle samo 31 milion primeraka.

U proleće 2007. na kioscima se nalazio čak 21 dnevni list, da bi ih 10 godina kasnije bilo svega 10, s tim da su u međuvremenu pokrenuta četiri dnevnika, od kojih su dva preživela

U kombinaciji konstantnog pada tiraža i smanjenih prihoda od oglasa, sudbina printa teško da je mogla biti drugačija, naročito u eri dominacije digitalnih medija. Međutim, problemi za štampana izdanja krenula su mnogo pre ekonomske krize i digitalnih medija: prema američkom ministarstvu rada, broj radnih mesta u novinskoj industriji u SAD opao je sa 458.000 (jun 1990) na 183.000 (mart 2016), što je skoro 60 odsto. Istovremeno, broj zaposlenih u onlajn medijima porastao je sa 30.000  na 198.000.

U pogledu prihoda od oglašavanja, štampani mediji u SAD izgubili su od, po prihodima rekordne, 2005. godine (49,4 milijarde dolara) do 2017. gotovo dve trećine prihoda od oglasa. Procena je da je prošle godine ukupan prihod iznosio oko 16,5 milijardi dolara, s tim da je trećina tih prihoda potekla od oglašavanja na internetu. Upravo se oglašavanje na raznim digitalnim platformama smatra glavnim razlogom za pad prihoda oglašavanja u tzv. tradicionalnim medijima, uključujući i televiziju.

U Srbiji, međutim, najveći deo budžeta za oglašavanje, oko 55 odsto, odlazi na i dalje najuticajniji ovdašnji medij – televiziju, dok se printu, osim tiraža, iz godine u godinu smanjuje i udeo od prihoda od oglašavanja – sa 25 odsto u 2008. pao je na 17 odsto u 2016. godini, navedeno je u studiji „Prava mera medija“ koju je ove godine objavila Asocijacija medija.

Može se reći da je pad oglašavanja u štampanim medijima uslovljen i rastom digitalnih medija, konstatuje se u studiji, koju su radili medijski stručnjaci i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Galjina Ognjanov.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend