11. okt 2021.

Nobelova nagrada kao štit i pretnja – ko je Marija Resa

Filipinska novinarka Marija Resa podelila je Nobelovu nagradu za mir za 2021. sa ruskim kolegom Dimitrijem Muratovim. Resa je u jugoistočnoj i istočnoj Aziji, ali i na Zapadu, poznata po istraživačkom novinarstvu u kojem nastoji da raskrinka kršenja ljudskih prava i korupciju.

Na Balkanu malo ko je čuo za Mariju Resu, filipinsku novinarku-istraživača, koja predvodi borbu protiv vansudskih pogubljenja, zastrašivanja novinara i korupcije u svojoj zemlji.

Uvek nasmejana i dobro raspoložena, malena Reso, međutim, u istočnoj Aziji je poznato lice, pogotovo u zemljama koje su vojni i politički saveznici SAD, te se u medijskom izveštavanju oslanjaju na američke televizijske stanice i listove.

U objašnjenju koje prati dodelu Nobelove nagrade za mir, komitet u Oslu naveo je da Resa i Dimitrov zaslužuju tu počast za svoj „trud da očuvaju slobodu izražavanja, koja je preduslov za demokratiju i trajni mir.“

Za filipinsku novinarku dalje se kaže da ona „koristi slobodu izražavanja za razotkrivanje zloupotrebe moći, upotrebe nasilja i rastućeg autoritarizma u svojoj zemlji“.

Miljenik američkih i drugih zapadnih medija

Reso, koja je direktor i glavni urednik filipinskog sajta „Rapler“ je, kao hrabri borac za ljudska prava, miljenik neoliberalnih zapadnih medija, naročito američkih, pre svega stoga što se opire režimu ekscentričnog filipinskog predsednika Rodriga Dutertea.

Njemu u Vašingtonu na dušu stavljaju ne samo odgovornost za surovi rat protiv droge u kojem je bez suđenja pogubljeno više hiljada dilera, narkomana i nevinih civila, već posebno to što se oglušio o savete američkog ambasadora u Manili u vezi demokratije i ljudskih prava i s njim zaratio, te pokušao geopolitički zaokret prema Pekingu kako bi učvrstio svoju poziciju u prepirci sa SAD.

Resa ne samo što se suprotstavlja Duterteu, njegovim otvorenim i neretko šokantnim pretnjama medijima i političkim protivnicima, već je u ranoj mladosti živela u SAD, gde je i pohađala ugledni univerzitet Prinston, pa je i zbog toga osoba prema kojoj Amerikanci osećaju afinitet.

Pedesetosmogodišnja novinarka, koja je po struci profesor engleskog, je pre Nobela dobila nekoliko prestižnih novinarskih nagrada, među kojima i onu koju dodeljuje UNESKO, i bila proglašena ličnošću godine u izboru američkog časopisa „Tajm“. Ona je i autor dve knjige o terorizmu u jugoistočnoj Aziji.

Nobelova nagrada, štit od progona i pretnja? 

Resi će Nobelova nagrada značiti ne samo profesionalno i finansijski, već i u smislu da će je, kao sada već svetski poznatu ličnost, donekle zaštititi od proganjanja – ona je već hapšena, a njen sajt ometan po raznim osnovama, počev od optužbi za klevetu do optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.

Duterteu, kojem je ostalo još šest meseci do kraja šestogodišnjeg predsedničkog mandata i koji je izjavio da će se po njegovom isteku povući iz politike, izbor Rose za lauerata ne samo što neće biti drag zbog pažnje koju svraća na njegove postupke, već i zbog trenutka u kojem se desio.

Naime, upravo krajem prošlog meseca Međunarodni krivični sud u Hagu, pravni organ Ujedinjenih Nacija, zvanično je pokrenuo istragu protiv odgovornih za masakre na Filipinima u kojima su policija i samoorganizovani dobrovoljci za vreme Duterteovog predsednikovanja pobili, veruje se, oko 12.000 ljudi, uglavnom dilera i narkomana, kojima nije bila pružena prilika da izađu pred sud i brane se (Snage reda su zvanično priznale više od 6.000 žrtava svojih akcija).

Mada će sud u Hagu teško uspeti u tome da privede sedamdesetšestogodišnjeg Dutertea pravdi i u slučaju da se dokaže njegova krivica za vansudska pogubljenja, naročito u slučaju da na predstojećim predsedničkim izborima pobedi njegov saveznik i partijski kolega Ferdinand Markos mlađi, Resina Nobelova nagrada njemu može delovati kao pretnja jer mu se njome na izvestan način govori da su oči moćnih zemalja Zapada i dalje uperene u njega.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend