23. dec 2016.

Reporteri bez granica: Za deset godina u svetu ubijeno 780 novinara

Ove godine manje ubijenih novinara nego prošle, ali ne zbog globalnog napretka u slobodi medija, nego zato što izveštači beže iz ratom zahvaćenih zemalja ili se autocenzurišu da bi sačuvali živu glavu. Broj uhapšenih, međutim, raste, pokazuje godišnji izveštaj međunarodne organizacije Reporteri bez granica

Foto: Flickr / Jarome Starkey

Foto: Flickr / Jarome Starkey

Od 2006. godine do danas, u svetu je ubijeno ili poginulo prilikom izveštavanja najmanje 780 profesionalnih novinara. Samo ove godine stradalo je 57 profesionalnih novinara, devet građanskih novinara i osam saradnika medija, i to najviše u Siriji i Avganistanu.

„Pakao“ za novinare, prema izveštaju Reportera, ove godine su Sirija, gde je stradalo 19 novinara,  Avganistan (10), Meksiko (9), Irak (7) i Jemen (5).

Stradalih je ove godine za 27 manje nego prošle, kada je život izgubio 101 profesionalni, građanski novinar ili saradnik medija, navodi se u izveštaju RSF-a.

Izveštači napuštaju rizična područja

Razlog tome nije globalni napredak u slobodi medija, već to što sve više izveštača napušta rizična područja: ne samo Siriju, Irak i Libiju već i Jemen, Avganistan, Bangladeš i Burundi, zemlje koje su postale „crne rupe informacija gde se krivična dela ne kažnjavaju“.

Drugi razlog za smanjenje broja stradalih jeste i to što se novinari autocenzurišu i tamo gde nema rata, ali gde se iz raznih razloga guši slobodno novinarstvo, proizvoljno se zatvaraju mediji i sprovodi cenzura.

[povezaneprice]

Takav je primer Meksika, koji je, prema podacima RSF-a, „najsmrtonosnija“ zemlja za profesionalne novinare koji su žrtve kriminalnih kartela, ali i policije i državnih službenika među kojima je raširena korupcija.

„Uprkos svojoj hrabrosti, novinari u zemljama poput Meksika ili Južnog Sudana nemaju drugog izbora do da se samocenzurišu kako bi izbegli da budu ubijeni“, navodi se u izveštaju.

„Uprkos svojoj hrabrosti, novinari u zemljama poput Meksika ili Južnog Sudana nemaju drugog izbora do da se samocenzurišu kako bi izbegli da budu ubijeni“, navodi se u izveštaju.

Ubijeni su u čak tri četvrtine slučajeva bili direktne mete napadača, kao, na primer, u Avganistanu, gde je svih desetoro stradalo baš zbog svoje profesije. Čak sedmoro njih izgubilo je život u samoubilačkom napadu na minibus TV Tolo, za koji su odgovornost preuzeli talibani.

„Sve je više nasilja nad novinarima sa predumišljajem. Jasno je da se novinari targetiraju i ubijaju baš zato što su novinari. Ova alarmantna situacija odražava očigledni neuspeh međunarodnih inicijativa za zaštitu novinara i predstavlja smrtnu kaznu nezavisnom izveštavanju u područjima gde se na sve moguće načine sprovode cenzura i propaganda, naročito od strane fundamentalista na Bliskom istoku“, navodi generalni sekretar RSF-a Kristof Deloar.

Inače,  ove godine su Reporteri u svom izveštaju objedinili i profesionalne i građanske novinare i saradnike medija, koji su se dosad računali zasebno.

„Građanski novinari i saradnici medija imaju sve važniju ulogu u proizvodnji vesti i informacija, posebno u zemljama sa opresivnim režimima i zemljama u ratu, gde je otežan rad profesionalnih novinara“, dodaje se u izveštaju.

Među ubijenima i pet novinarki

Anabel Flores Salazar, 32-godišnja novinarka iz Meksika, koja je istraživala organizovani kriminal za jedne novine iz savezne države Verakruz, kidnapovana je u februaru. Njeno polugolo telo, sa vezanim rukama i plastičnom kesom preko glave, pronađeno je dan kasnije, pored puta.

U Somaliji je u junu upucana 24-godišnja Salad Osman Sagal, novinarka Radio Mogadiša, i to na univerzitetu na kome je studirala. Niko nije preuzeo odgovornost za njenu smrt, ali se pretpostavlja da je to učinila islamska pobunjenička vojska Al-Shabaab koja je, kako se navodi, ubila mnogo novinara u toj afričkoj zemlji.

U bombaškom napadu na minibus privatne TV Tolo iz Avganistana, među sedmoro poginulih, tri su bile žene. Ovu televiziju, kao i drugu najveću avganistansku televiziju 1 TV, talibani smatraju svojim „vojnim metama“.

ISIS „DŽELAT“ NOVINARSTVA, TURSKA NAJVEĆI ZATVOR

Reporteri bez granica su objavili i godišnji izveštaj o broju uhapšenih, zarobljenih i nestalih novinara.

U njemu se ističe da je tokom 2016. uhapšeno za oko šest odsto više novinara nego prošle godine – 348 njih, od kojih je 187 profesionalnih reportera, 146 građanskih novinara i 15 saradnika medija.

Čak za petinu se povećao broj uhapšenih profesionalnih novinara, i to naročito u Turskoj, zemlji koju Reporteri nazivaju „najvećim zatvorom za profesionalne novinare“ sa preko 100 uhapšenih, među kojima je i mnogo žena.

Slede Kina (103), Sirija (28), Iran (24), Egipat (27), dok ih je u ostatku sveta „iza brave“ 125.

Takođe, u svetu su trenutno zarobljena 52 novinara, i svi u ratnim područjima – Siriji (26), Jemenu (16) i Iraku (10), što je takođe nešto manje nego prošle godine, a najviše njih je zarobio ISIS.

Kako ističu Reporteri bez granica u svom izveštaju, ti novinari doživljavaju „strašnu sudbinu“ –  ili bivaju varvarski ubijeni pred kamerama, što se posle objavljuje na društvenim mrežama, ili budu primorani da učestvuju u propagandnim video-snimcima terorista.

„Džona Kantlija, britanskog novinara uhvaćenog 2012. godine, ISIS je koristio za svoju propagandu. U julu se pojavio veoma mršav u njihovom videu. RSF osuđuje kukavički način na koji je novinar, vidljivo oslabljen višegodišnjim zatočeništvom, iskorišćen u propagandne svrhe džihadista“, navodi se u izveštaju.

Prema podacima Reportera bez granica, jedan novinar se vodi kao nestao. To je Žan Bigirimana iz Burundija. Poslednji put je viđen u junu, u pritvoru obaveštajne službe, a od tada mu se gubi svaki trag.

Njegove kolege su, kako se navodi, počele da istražuju njegov nestanak i otkrile su u reci dva tela čija je identifikacija, međutim, bila nemoguća. Nisu urađene ni autopsija ni DNK analiza jer su lokalne vlasti brzopotezno sahranile tela.

U toj afričkoj zemlji, kako navode, vlada velika politička kriza, mediji se zatvaraju, a novinari su česte mete napada.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend