To navodi u svojoj analizi Nik Njuman, istraživač Rojtersovog instituta za studije novinarstva, na osnovu istraživanja među 194 urednika i direktora vodećih svetskih medija. Kako se ocenjuje, oglasi u štampanim medijima i dalje su isplativi, ali se na računarima uglavnom ignorišu, dok su na mobilnim telefonima postali irelevantni.
Njuman u svojoj analizi ističe da su cene oglasa značajno pale, a da su programi za blokiranje reklama na internetu sve rasprostranjeniji. Takođe, velike platforme uzimaju većini novca od digitalnog oglašavanja zato što imaju mogućnost da targetiraju efikasno ciljne grupe.
Kako je direktor Njujork Tajmsa Mark Tompson ranije izjavio, brzorastući pad prihoda od oglašavanja u štampanim i onlajn medijima može dovesti do ekonomskog sloma ove godine.
Uprkos ovome, nije iznenađujuće što komercijalnae medijske kompanije istražuju nove pristupe za 2018. godinu naročito u oblasti različitih naplaćivanja čitaocima. Više izdavača, kako se navodi, tačnije 44 odsto njih, reklo je da bi digitalna pretplata mogla biti veoma značajan prihod, značajniji od svih drugih opcija.
Kao primeri se navode uspesi Njujork Tajmsa koji ima 2,3 miliona pretplatnika na digitalno izdanje i Vašington Post koji je prošle godine udvostručio broj pretplatnika na jedan milion. Takođe pominju se i mnogi evropski listovi kao što su Heldingin Sanomat u Finskoj, tabloidi poput Bilda u Nemačkoj, ali i lokalne novine u Norveškoj.
Istraživanja pokazuju da su mnogi mladi ljudi, verovatno zbog navike na Netflix i Spotify, više zainteresovani da plaćaju čitanje vesti nego što se mislilo. Uspeh De Correspondent i njihovog nezavisnog novinarstva privukao je 60.000 članova koji plaćaju i to pokazuje da je ovakava model moguć i u manjim zemljama. Takođe, donacije Gardijanu donele su prošle godine milione funti prihoda.
Ipak, Njuman upozorava da ima i dalje više razlika za sumničavost. Većina ljudi nema nameru da plaća išta za onlajn vesti, ni sada ni u budućnosti. Smatra se da bi pretplate mogle uspeti samo u bogatijim, razvijenijim zemljama, dok se u manjim državama urednici još plaše da rizikuju.
Takođe, navodi se i da su svakako isplativiji brendirani tekstovi i strane, kontekstualni linkovi, od klasičnih oglasa.
Autor: B. C.
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Ako „Svetski mediji odustaju od oglasa, okreću se pretplatama“, kao sto pise novinar B. C. u naslovu dnevnih novina „Danas“, onda i lokalnim medijskim organizacijama u Srbiji nije ostalo nista drugo nego da se, umesto sufinansiranja iz drzavnog budzeta i budjeta lokalnih samouprava, okrenu pretplatama, ili nadoknadama od pruzaoce komunikacionih usluga. Jer, ekonomsko uredjenje u Srbiji pociva na trzisnoj privredi.
Steta je sto se tekst Nika Numena – „Zurnalisticke, medijske i tehnoloske tendencije i predvidjanja 2018″(https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/our-research/journalism-mediaand-technology-trends-and-predictions-2018) odnosi prvenstveno na stampana i elektronska izdanja novina. Medjutim, ovaj izvestaj mogao bi korisno da posluzi radnoj grupi za pripremanje nove medijske strategije, jer sadrzi odgovore na brojna interesantna pitanja.