Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce – REM ih još hvali 
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije 
United media potvrdila: Ivan Ivanović sa televizije Nova S; prelazi na Blic TV 
A vi, što biste da nas koljete, vi ste Dinko Šakić: Dinko Gruhonjić za Danas o tome šta je zaista rekao u Dubrovniku 
Savet Evrope izdao upozorenja zbog pretnji smrću i uznemiravanja četvoro novinara u Srbiji 
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od oktobra do decembra na Zoom-u u okviru svog Journalist Fellowship programa.
Izdavačka podrška koju podkasti uživaju na bogatijim tržištima, a sve više i kod nas, ne leži u brojevima osoba koje ih slušaju. Pa u čemu je onda stvar? Da li je to održivo?
Bez obzira na to što su strahovito različiti, korisnicima su, kao način na koji dolaze do vesti, jednako loši ili dobri i algoritmi i profesionalni novinar, pokazuje istraživanje objavljeno u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za 2023. godinu
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
Predviđanja više od 300 medijskih lidera o medijskom svetu I tržištu za 2023. godinu su, kao I obično – depresivna ali vrlo zanimljiva. Nova tehnologija iskočila je u prvi plan budućnosti medija pre nego što su pronađena rešenja za probleme nastale iz ranijih tehnoloških inovacija
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od januara do marta na Zoom-u u okviru svog programa novinarskih stipendija.
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Nova studija Rojtersa upozorava da sve više ljudi izbegava medijske sadržaje. A u mnogim zemljama poverenje u novinarstvo nastavlja da opada. To je opasno za demokratiju, smatra Martin Muno.
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Postoji dugoročniji pomak ka digitalnim izvorima gde tradicionalne vrste informisanja gube na popularnosti, međutim televizija ne samo što nije izgubila na vrednosti nego ju je i nadmašila za vreme pandemije, saopštavaju u izveštaju „Digital News Report 2021“ Rojters Instituta.
Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za šest odsto, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu.
Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.
Većina ljudi primećuje da je na društvenim mrežama i u medijima sve više netačnih vesti, ali se i pored toga postavlja pitanje kako, zaboga, ostali ne vide poplavu namernog ili nenamernog dezinformisanja i odakle im poverenje u neistinite sadržaje, pokazuje najnovije istraživanje Rojtersovog Instituta za izučavanje novinarstva
Ljudi su se, podstaknuti očajanjem i egzistencijalnim strahovima, tokom pendemije masovno okrenuli profesionalnom novinarstvu, koje je beležilo istorijski rast uticaja, samo da bi se, čim je kriza normalizovana, vratili ranijim, udobnijim navikama u informisanju
Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i nezabeleženi
Istraživanje Rojters Tompson instituta za novinarstvo kaže da nam je loše. Što mi znamo, ali volimo da i oni ukapiraju
