Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva „Digital News Report“ pokazalo je da 42 odsto globalnih ispitanika često izbegava čitanje vesti, dok kada je reč o ispitanicima iz Srbije taj broj raste na 53 odsto, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu.
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu eskalirali su napadi na kritičke medije. Rizično je baviti se novinarstvom ovde: Srbija zaista jeste najopasnije mesto u Evropi za rad novinara, i to smo videli u poslednjim izbornim ciklusima. Ovde su izbori kao ratne zone. Novinari se fizički napadaju. Centar Beograda je okupiran i pretvoren u paramilitarni kamp iz kog svakog trenutka mogu da iskoče kriminalci, navodi za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, koja je za Rojtersov institut za studije novinarstva radila istraživanje o Srbiji.
Publika u Srbiji ne veruje oficijalnim medijima i sve veći procenat njih istinu pokušava da pronađe na internetu, što je odlika svih zemalja koje klize u autokratiju, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević koja je učestvovala u izradi istraživanja Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva. Ovo istraživanje je, kako kaže, pokazalo da postoje tri grupe medija - jedne kojima se veruje, i to su, uglavnom profesionalni i kritički mediji United grupe, druge koju čine mediji u kojima preteže nepoverenje i tabloidi kojima se najmanje vjeruje.
Situacija u medijima u Srbiji značajno se pogoršala tokom tekuće političke krize ove godine, ističe se u novom izveštaju Rojtersovog instituta "Digital News Report" za 2026. godinu.
Kako odgovorni mediji da izađu na kraj sa potrebama mlade publike, sa „digitalnih stvaralaca" koje baš briga za pravila novinarske profesije, influenserima i kohortama uvlakačkih jutjubera, zadovoljnih svojim klikovima...? Šta za digitalno novinarstvo i medije predviđa 280 istaknutih profesionalaca iz 51 države sveta u novom izveštaju Rojtersovog instituta za medije?
Istraživanje Rojtersovog instituta "Novinarstvo, mediji i tehnološka predviđanja za 2026. godinu" pokazuje da ulogu medijskih profesionalaca polako preuzimaju influenseri koje medijski zakoni ne obavezuju da izveštavaju profesionalno, odgovorno i u interesu javnosti "što otvara prostor za brojne dezinformacije".
Sumnja u kritičke medije se seje da se publika odbije i da se izbegne mogućnost polaganja odgovornosti nosilaca vlasti pred javnošću, čemu kritički mediji služe. To je smišljeni, dugogodišnji projekat da se poseje nepoverenje. Tako se širi apatija, kaže dr Snježana Milivojević za Cenzolovku
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević
Rojtersov institut za studije novinarstva traži kandidate za svoj Program stipendiranja novinara, koji će početi oktobra 2025, januara 2026. i aprila 2026, i trajati tri ili šest meseci.
Građani misle da će pravljenje vesti uz pomoć veštačke inteligencije koju nadziru ljudi uticati na kvalitet medijskih sadržaja, da će biti manje pouzdane ali aktuelnije i jeftinije za izdavače, prenosi za Cenzolovku rezultate istraživanja dr Ričard Flečer iz Rojtersovog instituta za studije novinarstva
O zatrpavanju medija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“ - saradnica Rojtersovog instituta razgovarala je s novinarima u pet država, među kojima je i Srbija
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Ljudi širom sveta izbegavaju da prate vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford u kojem je učestvovalo blizu 100.000 ispitanika iz 47 zemalja. Kako do direktnog odnosa sa publikom?
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od oktobra do decembra na Zoom-u u okviru svog Journalist Fellowship programa.
Izdavačka podrška koju podkasti uživaju na bogatijim tržištima, a sve više i kod nas, ne leži u brojevima osoba koje ih slušaju. Pa u čemu je onda stvar? Da li je to održivo?
Bez obzira na to što su strahovito različiti, korisnicima su, kao način na koji dolaze do vesti, jednako loši ili dobri i algoritmi i profesionalni novinar, pokazuje istraživanje objavljeno u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za 2023. godinu
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
