“Šarli Ebdo” objavio seriju karikatura protiv Đokovića: “Novak kao izuzetak…”
Demanti predsednice Drugog osnovnog suda: Predmet „Simonović“ nije oduzet sudiji Sanji Vujačić, slučajnim odabirom dodeljen je sudiji Luki Panteliću
Dragan Šolak: Kragujevčanin iz Švajcarske
Njujork tajms: Srbija isprobava nove oblike cenzure medija
Zoran Kesić: Doći će opet neka sušna nedelja, pa da ponovo pustim glas
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Postoji dugoročniji pomak ka digitalnim izvorima gde tradicionalne vrste informisanja gube na popularnosti, međutim televizija ne samo što nije izgubila na vrednosti nego ju je i nadmašila za vreme pandemije, saopštavaju u izveštaju „Digital News Report 2021“ Rojters Instituta.
Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za šest odsto, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu.
Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.
Većina ljudi primećuje da je na društvenim mrežama i u medijima sve više netačnih vesti, ali se i pored toga postavlja pitanje kako, zaboga, ostali ne vide poplavu namernog ili nenamernog dezinformisanja i odakle im poverenje u neistinite sadržaje, pokazuje najnovije istraživanje Rojtersovog Instituta za izučavanje novinarstva
Ljudi su se, podstaknuti očajanjem i egzistencijalnim strahovima, tokom pendemije masovno okrenuli profesionalnom novinarstvu, koje je beležilo istorijski rast uticaja, samo da bi se, čim je kriza normalizovana, vratili ranijim, udobnijim navikama u informisanju
Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i nezabeleženi
Istraživanje Rojters Tompson instituta za novinarstvo kaže da nam je loše. Što mi znamo, ali volimo da i oni ukapiraju
U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe drastično smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, kojima ide veliki deo prihoda od medijskih priloga, kada je publika navikla na to da vesti ne mora da plaća, najuspešniji urednici uspevaju da dođu do publike koja je spremna da plati za proverene informacije
Jedan deo srpskih medija nastoji da ide u budućnost, drugi spokojno obitava u prošlosti uveren u ispravnost svoje stare dobre „škole novinarstva“ i vernost starih korisnika (uprkos poslovnim gubicima), dok treći kreira eksploziju uništenja uloge medija u društvu, poverenja korisnika i zdravog razuma kao vrednosti.
Većina urednika i direktora svetskih medija, odnosno 62 odsto njih, smatra da je oglašavanje u medijima sve manje bitno, a čak svaki deseti od njih planira da smanji ili potpuno ukine oglase u svojim izdanjima.
