Kratak izlet u poverenje prema medijima

Verovatno je da osoba mora da bude iz sveta medijskog posla, pa da oseti uzbuđenje zbog informacije da je BBC u prve četiri nedelje naleta epidemije u Velikoj Britaniji doživeo preduplavanje i tako fascinantnog broja poseta na svojim internetskim platformama.

Pre pandemije, pod napadima (uključujući i najave promena u finansiranju Korporacije) sopstvene vlade, BBC je pokazao Britaniji, vladi i pre svega sebi, zašto je važan i potreban. Sa deset–petnaest miliona poseta dnevno, Korporacija je uzletela na dvadeset – dvadeset i pet miliona, što je neverovatno pokrivanje tržišta, gotovo nezabeleženo do sada.

Ukupno 70 miliona jedinstvenih korisnika pristupilo je BBC-jevim sajtovima u prve četiri nedelje epidemijskog naleta i mada su se od tada cifre vratile blizu normalnih, ovaj podatak je već istorijski.

Preuranjen optimizam

Skok poverenja u tradicionalne, ali i druge medije tokom prvog udara pandemijske krize jedan je od nesumnjivih zaključaka novog izveštaja o odnosu digitalnih i ostalih medija Rojtersovog Instituta za proučavanje novinarstva.

Na vrhuncu epidemije, poverenje u medije bilo dva puta veće od poverenja u društvene mreže, video sajtove i aplikacije za razmenu poruka

U isto vreme, taj rast poverenja samo je mali deo komplikovane slagalice novih podataka i svaki optimizam u pogledu zdravlja i kapaciteta industrije vesti zasnovan na njemu bio bi ne samo preuranjen nego i zavaravajući.

U jednačini rasta i razvoja medija korisnici su samo jedan činilac. Svi ostali činioci, nažalost, sugerišu tešku medijsku krizu u neposrednoj budućnosti, a za mnoge, kao za štampane medije, verovatno i konačnu.

Evo primera za važnost konteksta u koji smeštamo podatke – prve četiri nedelje epidemije u šest zemalja pokrivenih dodatnim istraživanjem o uticaju pandemije na informisanje (Velika Britanija, SAD, Nemačka, Španija, Argentina i Južna Koreja), televizija je nakon godina gubitaka gledalaca zabeležila značajan rast (posebno javni servisi).

U isto vreme, dok TV svih ovih godina gubi gledaoce na račun internetskih medija i društvenih mreža, u pandemiji su i onlajn izvori informisanja – skočili. Tako da je dobitak TV-a, iako značajan i iznenađujući, zapravo sastavni deo opšte gladi za vestima.

Dve trećine korisnika medija se slažu da su im mediji pomogli da razumeju razmere krize, čitavih 65 procenata i da im je jasno preneto šta lično mogu da učine da pomognu u odbrani

Pa opet, kada se pogledaju brojke, javni servisi i TV kanali koji gaje ozbiljno informisanje doživeli su takav porast poverenja da ne mogu da ne budu ponosni na svoju ulogu u svetskoj krizi, i to im niko ne može oduzeti.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, dvadeset procentnih poena prelaska sa onlajn informisanja na televiziju (kao najvažniji izvor vesti za korisnike) između kraja januara i početka aprila, jednostavno je ogromna promena koja se može objasniti samo poverenjem.

U svih šest zemalja prosek je 12 procentnih poena i to je i dalje više nego značajno. Štaviše, najveći skok sa interneta na TV pokazala je generacija ispod 35 godina starosti, što je posebno veliki uspeh.

Sve ove promene su se takođe odigrale u periodu od samo nekoliko nedelja, dok je isti taj trend, samo u obrnutom smeru, pomerao publiku ka internetu u niskim jednocifrenim brojevima godišnje tokom poslednjih par decenija. 

Istorijska gledanost televizije

Izvanredno važni TV događaji zabeležili su istorijsku gledanost – obraćanje premijera Velike Britanije Borisa Džonsona, na primer, gledalo je uživo 27 miliona građana (bez strimovanja na internetu, naknadnog gledanja onlajn ili ponovljenih snimaka i sažetaka na TV).

Evropska unija emitera (European Broadcasting Union – EBU) izvestila je u ranim fazama epidemijskog talasa skok od 14 procenata gledanosti svih TV kanala u EU, što je još jedna demonstracija velike potrebe za brzim i tačnim vestima u krizi i izvanrednog odgovora televizijskih medija na izazov pred kojim su se našli. Ni to im niko ne može oduzeti.

Najveći skok sa interneta na TV pokazala je generacija ispod 35 godina starosti, što je posebno veliki uspeh.

Ako televizija i gubi polagano bitku za korisnike (a gubi je), bar je imala ovaj trenutak u istoriji – da pokaže zašto je bila najvažniji medij tokom lavovskog dela dvadesetog veka.

U Sjedinjenim Američkim Državama, međutim, javni servis u obliku evropskih – ne postoji, a postoji Donald Tramp, kao i mediji koji prema njemu zauzimaju suprotne uglove izveštavanja. Dok su televizije CNN i Fox News Trampove konferencije za medije pokrivale radikalno suprotno, jedna izuzetno kritički, druga izuzetno apologetski, neki od ostalih medija su čak odlučili da ne izveštavaju sa tih konferencija zbog predsednikovih stavova koji su često u suprotnosti sa naučnim preporukama.

Tamo je rast gledanosti TV kanala znatno manji, mada ne i u populaciji mlađoj od 35 godina koja se iznenada okrenula (i) TV-u. 

Pomoć u razumevanju razmera krize

Logično, rezultati ispitivanja poverenja u medije pokazali su značajno poverenje. Dve trećine korisnika medija u ovih šest zemalja slažu se da su im mediji pomogli da razumeju razmere krize, čitavih 65 procenata i da im je jasno preneto šta lično mogu da učine da pomognu u odbrani. Broj osoba koje smatraju da su mediji senzacionalistički izvestili o epidemiji manji je nego raniji broj osoba nezadovoljnih medijskim senzacionalizmom. Dakako, oni koji i inače ne veruju medijima, ne veruju im i dalje, ali su umereno kritične osobe (ponovo) otkrile poverenje u tradicionalno informisanje. 

Na listi poverenja, mediji su visoko, zajedno sa lekarima i nacionalnim zdravstvenim organizacijama, daleko ispred individualnih političara. Populistički lideri koji su bez izuzetka neprijateljski nastrojeni prema medijima oslabili su poverenje u njih u proteklim godinama. Kriza je to poverenje (nažalost, verovatno privremeno) vratila medijima, a oduzela ga neodgovornim liderima. Još jedna medalja na medijskim grudima. Dodajmo tome da je na vrhuncu epidemije poverenje u medije bilo dva puta veće od poverenja u društvene mreže, video sajtove i aplikacije za razmenu poruka – i trijumf, makar samo moralni, profesionalnog novinarstva i izveštavanja je kompletan. Naravno, ni društvene mreže ni aplikacije za razmenu poruka ne kreiraju sadržaje, pa je ovo više odraz selekcije koju platforme prave za individualne korisnike, ali su brojevi korisnika vrlo slični brojevima korisnika medija, pa to možda svedoči o poverenju korisnika u sopstveni kapacitet da razluče pouzdane informacije od nepouzdanih.

Povratak na staro

Mlađe generacije su se, pored TV-a, bacile na Instagram i Snapchat u potrazi za informacijama o epidemiji, slavne osobe su na aplikacijama, kao što je TikTok, privukle njihovu pažnju na različite načine, i društvene mreže, ovog puta u ulozi dodatnog vida informisanja (pored tradicionalnih medija) popunile su praznine koje mediji, zauzeti informisanjem, nisu mogli. Uteha, razonoda, sapatništvo, humor, sve je to učinilo korisnike informisanijim nego inače. Činjenica da su oni koji su se informisali putem klasičnih medija znatno bolje informisani od ostalih, međutim, mora se sagledati u svetlu kompleksnijih istraživanja (Nieslen, 2020) koja kažu da ostali nisu dezinformisaniji od korisnika tradicionalnih izvora informisanja. Znaju manje, ali nemaju više zabluda.

Kako tenzije u vezi sa virusom opadaju, međutim, brojevi korisnika, stavovi i stara prepucavanja vraćaju se na svoje ranije mesto. Kratki, očajanjem i egzistencijalnim strahovima podstaknut izlet u razum u pogledu konzumiranja informacija je izgleda završen. Sada će finansijske posledice pandemije opkoliti profesionalne i kredibilne medije. Ovog puta će mediji krizu dočekati sa mnogo manje rezervi, ljudskih i finansijskih, za preživljavanje. Veliko je pitanje da li će kredibilni mediji imati snage da se makar vrate na nivo održivosti na kojem ih je pandemija zatekla. 

Blistav nastup medija u vremenu egzistencijalne krize ne može se naplatiti, ali će zato gubici zbog teško oštećenih ekonomija svesti ranije prihode na podršku za koju nije izvesno da je dovoljna. Drugim rečima, sledeću ovakvu krizu (daleko bilo) možda dočekamo mnogo lošije informisani. A to znači i mnogo manje bezbedni.