04. avg 2020.

Rojtersov institut o dobrom novinarstvu u vreme korone: Više publike, manje para

Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i  nezabeleženi

Kao i svi drugi, tim Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva imao je tu nesreću da praktično dovrši ovogodišnji Digital News Report (DNR – Izveštaj o informisanju putem digitalnih medija) neposredno pred pandemiju i gleda kako ga bolest čini nerelevantnim.

Kao i svi drugi, Institut je morao da se prilagodi u hodu, pa su u šest najdostupnijih i reprezentativnijih država, od 40 koliko je pre pandemije ispitano, ponovili glavni deo istraživanja i tako “spasli” ranije objavljene podatke od nerelevantnosti.

Uz masu izuzetno relevantnih podataka o razvoju sektora pre pandemije, izveštaju, koji za uzorak iz godine u godinu ima sve više zemalja i korisnika medija (ovog puta 80.000 iz 40 zemalja), dogodilo se isto što i medijima – odjednom je postao još važniji i korisniji nego “pre korone”.

Čak i da se svet sutra vakciniše i počne da funkcioniše relativno normalno, štampa će u konkurenciju ući bez ikakvog investicionog kapitala, novca za amortizaciju i novinarskog talenta koji će otići negde gde se dele plate

Kako se izveštaj inače u velikoj meri bavi i isplativošću ditigalnog informisanja, ponovljeno istraživanje zbog pandemije je, do sada ne preterano unosnu, ali vrlo obećavajuću naplatu profesionalno proizvedenog informisanja pokazalo u novoj “kvaki 22”: dobro novinarsvo se u krizi pokazalo vitalno važnim i izuzetno je traženo, ali ovo novo interesovanje donosi još manje zarade, kako se oglašivači spremaju za sigurnu recesiju.

Redakcije razbijaju glave kako da nastave da servisiraju građane kada nestane novca, a besplatne teorije zavere zapljuskuju internet i anksiozne korisnike još učestalijim talasima jednostavnih objašnjenja za tragediju koja je zahvatila svet.

U poslovnom smislu, implikacije pandemije za profesionalne medije su lako predvidive – mnoštvo kvalitetnih informacija i važnih činjenica nestaće iza formulara za naplatu korišćenja sajtova i ostalih digitalnih platformi, u pokušaju preživljavanja.

Društvene posledice nestanka velike količine kredibilnih vesti iz besplatnog javnog prostora, u uslovima štednje, nezaposlenosti i snižene platežne sposobnosti građana, tek treba da saznamo, pa su istraživači dalekovido pitali ispitanike i šta o tome misle.

Još važnije, i pouzdanije, podaci pokazuju koliko su mediji integralno isprepletani sa društvom, koliko zavise od njega i u kojoj meri, šta god rukovodstva medija preduzimala, krupne promene u društvu menjaju i medije.

Štampa na kolenima

Nije bilo iznenađenje što je i tako posrnula štampa doživela strahovit udarac ograničenjem kretanja zbog epidemije, jer to znači i ograničenje pristupa fizičkim primercima novina, baš kao i teško ometanje svih vidova distribucije.

Teška borba za bar usporavanje pada tiraža, od kojih štampa prevashodno zarađuje, ovim je za mnogo štampanih izdanja postala izgubljena.

U Španiji, na primer, u prva dva meseca vanrednih mera, štampa je pala za šest procentnih poena, po zastupljenosti u izvorima informisanja građana, jer su izdavači imali mnogo muka da je doture čitaocima.

Redakcije razbijaju glave kako da nastave da servisiraju građane kada nestane novca, a besplatne teorije zavere zapljuskuju internet i anksiozne korisnike još učestalijim talasima jednostavnih objašnjenja za tragediju koja je zahvatila svet

Kada pogledamo svih šest zemalja sa uporedivim podacima od pre i za vreme početka epidemiološke krize, dok sve ostale vrste medija (TV, radio i internetski mediji) vidimo da je egzistencijalna nesigurnost podigla konzumaciju svih medija za jednocifrene procentne poene, dok je samo štampa doživela pad od dva procentna poena.

To je gubitak korisnika koji se teško nadoknađuje – čak i osobe koje su se primarno oslanjale na štampu kao izvor informisanja, sada su razvile nove navike i otkrile nove izvore vesti.

Kako se ne bi pomislilo da epidemija nije mnogo uticala na i tako stabilan pad broja korisnika štampe, uzmimo samo primer Nemačke, gde su novine od 2013. do početka epidemije sa 63% pale na 33%, što predstavlja medijanu od 1,5%. U prva dva meseca epidemije, izgubila je celih 7%.

To su udarci koji će štampu ostaviti bez finansijske snage za obnovu i čak i da se svet sutra vakciniše i počne da funkcioniše relativno normalno, štampa će u konkurenciju ući bez ikakvog investicionog kapitala, novca za amortizaciju i novinarskog talenta koji će otići negde gde se dele plate. Ukratko, imaće mnogo manje da ponudi korisnicima, nego što je imala ranije.

Šta ćemo sutra sa svim ovim korisnicima

Ostale vrste medija u već pomenutoj pomalo šizofrenoj situaciji povećane publike i ranjenih prihoda učinile su jedino što im je preostalo. Bacile su se na formiranje prisnijih i čvršćih odnosa sa postojećom i novom publikom, u nadi da će zadržati što veći broj korisnika uz sebe do “zelene trave”, odnosno vremena kada će na svetu ponovo biti dovoljno novca i za profesionalno informisanje.

U potrazi za načinima na koje bi se to moglo izvesti, putokazi su bili izuzetno vidljivi. U nekim zemljama, na primer, WhatsApp je skočio i za 10%, zatvorene i otvorene grupe u programima za razmenu poruka su obuhvatile u proseku preko polovine korisnika informisanja na šest ispitanih tržišta i onlajn mediji i društvene mreže su doživele drastičan skok broja korisnika.

Uz mnogo drugih alternativnih načina distribucije vesti, od kojih su neki stari i zapostavljeni doživeli renesansu, kao na primer njuzelteri u Sjedinjenim Američkim Državama, postali su alati za formiranje zajednice korisnika koja se tako i doživljava – kao grupa srodnih osoba.

Dobro novinarsvo se u krizi pokazalo vitalno važnim i izuzetno je traženo, ali ovo novo interesovanje donosi još manje zarade, kako se oglašivači spremaju za sigurnu recesiju

Optimizma, međutim, ima vrlo malo, uprkos činjenici da televizija prvi put od 2013. godine ne samo da ne beleži pad korisnika, već i raste. Čak je informisanje putem televizije kao primarnog izvora informisanja po prvi put u porastu. Odsustvo trijumfalizma je sasvim logično – ako iko ima informacije na ovom svetu, pored obaveštajnih službi, to su mediji i niko nije toliko blesav da poveruje u ekonomski optimizam neodgovornih političara i umirujuće tonove koje se vlade razumnije od srpske, na primer, trude da emituju ka građanima.

Sprema se svetska recesija koja će, po stručnjacima, biti vrlo surova. Napetost već raste, izbijaju nemiri i demonstracije, UN čak upozorava na talas migracija ka razvijenim delovima sveta koji već u najavi duboko zabrinjava, posebno u svetlu nesposobnosti razvijenog sveta da izađe na kraj sa feonmenom starim koliko i čovečanstvo.

Mediji u toj igri, imaju neverovatno važnu ulogu, koju će biti sve manje u stanju da obave. I dok vlade pumpaju novac kojeg uskoro neće biti, ili neće mnogo vredeti, u zdravstva, vojske i privrede, medije van poslovnog konteksta niko i ne pominje.

Tako će i inače apsurdno preširok prostor za dezinformacije, teorije zavere i druge destruktivne medijske fenomene postati još širi, dublji i štetniji.


U sledećih nekoliko tekstova, zasnovanih na prebogatom DNR, pokušaćemo da najvažnije nalaze izveštaja, a posebno one relevantne za Srbiju, uvrstimo u sve što znamo o budućnosti medija, novinarstva i generalnoj informisanosti građana sveta.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend