19. jan 2022.

Rojtersov institut: Novinarstvo se u 2022. godini može vratiti jače nego što je bilo

Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.

U novom istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva o predviđanjima u oblastima medija, novinarstva i tehnologije za predstojeću godinu navodi se da 2022. može biti godina „pažljive konsolidacije” medijske industrije.

„Ovo bi mogla biti godina kada novinarstvo uzima dah, fokusira se na svoje osnove i vraća se jače”, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da su tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari „u izvesnoj meri sagoreli”.

Nedostatak raznolikosti i pravičnosti u novinarstvu neće biti rešen ove godine, ali je sve više izdavača medija koji otvoreno priznaju štetu koja je zbog toga nastala kada su u pitanju poverenje i pažnja publike

Jedno od najvećih iznenađenja u 2021. godini jeste porast prihoda koji su prijavili mnogi ispitani izdavači iz 52 države. To za Rojtersov institut predstavlja svedočanstvo o prilagodljivosti industrije tako što je u proteklih 18 meseci ubrzala nove digitalne tokove prihoda kao što su pretplata, onlajn trgovina, digitalni događaji itd.

Većina izdavača (79%) planira da strategija pretplate bude prioritet kada je u pitanju ovogodišnja zarada. Ipak, skoro polovina ispitanih zabrinuta je da bi takav model mogao dovesti do toga da novinarstvo bude na usluzi bogatijoj i obrazovanijoj publici, dok bi drugi bili skrajnuti.

Previše depresivne vesti

Prema Rojtersovom istraživanju, mnogi su izbegavali čitanje vesti „zato što su previše depresivne”. Ovaj trend podstaknut je negativnom prirodom samih vesti koje su u prethodnom periodu bile aktuelne – o pandemiji koronavirusa ili klimatskim promenama.

Oni koji su nastavili da se informišu, pribegavali su opciji pretplate, a vraćanje stare publike i zadržavanje nove biće poseban izazov za medije u tekućoj godini.

Neki mediji na taj izazov odgovaraju stvaranjem „premijum” proizvoda – dodatnih aplikacija, podkasta, audio-knjiga, besplatnih sadržaja samo za pretplatnike i drugo.

Pored toga, kako bi zadržali publiku, mejnstrim mediji teže angažovanju različitih kreatora sadržaja – pisaca, podkastera, vlogera…

Novinari i dalje napadani

Nivo poverenja u novinarstvo ove je godine nešto niži, posebno u zemljama u kojima postoje politička polarizacija, ekonomska slabost i napadi na novinare.

Uznemiravanja i napadi sa kojima se novinari širom sveta suočavaju dospeli su prethodne godine u prvi plan zahvaljujući Nobelovoj nagradi za mir koja je dodeljena filipinskoj novinarki Mariji Resi i ruskom novinaru Dmitriju Muratovu.

Nivo poverenja u novinarstvo ove je godine nešto niži, a posebno u zemljama u kojima postoje politička polarizacija, ekonomska slabost i napadi na novinare

Mnogi od tih napada posledica su političke polarizacije, ali i načina na koji funkcionišu društvene mreže. Prema anketi sprovedenoj među 900 filipinskih novinarki, 75 odsto njih bilo je izloženo zlostavljanju na internetu.

Takođe, medijski radnici napadani su širom sveta na protestima organizovanim povodom vakcinacije ili uvođenja novih epidemioloških mera.

Ove godine, prema očekivanjima Rojtersovog instituta, izdavači medija će pojačati podršku novinarima angažovanjem obezbeđenja, pa i obučavanjem svojih izveštača.

Iz instituta podsećaju da Evropska unija, nakon brojnih nedavnih ubistava istraživačkih novinara, praćenih zarobljavanjem i gušenjem nezavisnih medija u državama članicama, poput Mađarske i Poljske, tokom 2022. godine treba da donese Evropski zakon o slobodi medija.

Odgovori ispitanika na pitanje kako novinari treba da koriste društvene mreže (Snimak ekrana: izveštaj Rojtersovog instituta za studije novinarstva)

Biti ili ne biti

Polarizovane debate na društvenim mrežama tokom 2021. godine navele su medijske kompanije da razmisle o angažovanju svojih novinara na platformama kao što su Fejsbuk i Tviter.

Naime, pojedine kompanije uvele su pravila ponašanja za novinare na društvenim mrežama, zbog brige o uništavanju njihove reputacije. Tako se, recimo, nekim novinarima savetuje da se ne uključuju u rasprave na Tviteru, a novinarima Bi-Bi-Sija da ne koriste emotikone jer se oni „mogu računati kao iznošenje ličnog mišljenja”.

Rojtersovi ispitanici imaju različite stavove – 57 odsto njih smatra da novinari na društvenim mrežama treba da se drže samo izveštavanja, dok je 38 odsto onih koji veruju da su novinari slobodni da izraze lično viđenje.

Nova normalnost za novinare

Novinari su se u periodu pandemije borili protiv „sagorevanja“ usled nemilosrdnog cirkulisanja vesti, koje je često uticalo i na njihovo zdravlje.

Tokom prethodne dve godine oni su bili izloženi i napadima političara, demonstranata, onlajn zlostavljača, ali su bili suočeni i sa brojnim promenama uslova rada, što je doprinelo da redakcije postanu neprepoznatljivo prazne.

Jedno od najvećih iznenađenja u 2021. godini jeste porast prihoda koji su prijavili mnogi ispitani izdavači iz 52 države

Iza svega toga kriju se velike promene, a nova generacija medijskih lidera započela je novu agendu i inkluzivniji pristup novinarstvu, navode iz Rojtersovog instituta.

Ako ova godina bude godina držanja virusa pod kontrolom, navodi se u izveštaju, hibridni model rada – po kom deo zaposlenih radi u kancelariji, a deo (k)od kuće – postaće novo pravilo. Očekivanja su da će u narednim godinama većina zaposlenih provoditi dva do tri dana nedeljno u kancelariji, a ostatak kod kuće, te da će prazne kancelarije biti iskorišćene za organizovanje događaja koji će se emitovati onlajn i podsticati angažovanje publike na daljinu.

Prema Rojtersovom izveštaju, pojedini medijski izdavači su svojim zaposlenima, zbog adaptacije na nove uslove rada, omogućili pristup onlajn knjigama, filmovima, onlajn velnes habovima, psihološkim savetovalištima itd. Očekivanja su da tokom 2022. godine i ostali prisvoje ovakav pristup i pruže jaču podršku medijskim radnicima.

Veća raznolikost – imperativ u novoj godini

Rojters navodi da je tokom 2021. godine došlo do promena u uređivačkim agendama medija, zbog čega je povećan i broja žena i pripadnika manjinskih grupa na višim pozicijama.

Nedostatak raznolikosti i pravičnosti u novinarstvu neće biti rešen ove godine, ali je sve više izdavača medija koji otvoreno priznaju štetu koja je zbog toga nastala kada su u pitanju poverenje i pažnja publike.

Ovo bi mogla biti godina kada novinarstvo uzima dah, fokusira se na svoje osnove i vraća se jače

Većina izdavača misli da dobro radi na rešavanju problema rodne nejednakosti, ali će ove godine medijskim kompanijama biti izazov da unaprede etničku raznolikost. Očekivanja su da ove godine, i izvan SAD, dođe do zapošljavanja novinara iz manjinskih grupa, ali i do promene načina na koji su oni predstavljeni u medijima.

„Veća raznolikost bi mogla postati imperativ ove godine, zbog mlađih čitalaca koji posebnu pažnju obraćaju na sadržaj koji govori o njihovom identitetu”, piše u izveštaju.

Publici su privlačna rešenja

Poučena iskustvom izveštavanja o koronavirusu, medijska industrija će ove godine, prema navodima Rojtersa, pažnju posvetiti složenosti izveštavanja o klimatskim promenama, a u tom smislu pritisak povećavaju i mladi novinari koji „veruju da njihovi mediji treba da zauzmu aktivistički stav”.

Ispitanici su se složili da je teško privući interesovanje publike za ovu temu, a da je ona problematična i zbog toga što deluje depresivno, te stvara osećaj nemoći kod publike. Dodali su da je priča o klimi veoma složena i bez lakih rešenja, kao i da im nedostaje novac za angažovanje specijalizovanih novinara koji umeju da objasne nauku, ali i za neophodna putovanja na daleke destinacije zbog potpunog izveštavanja.

Deo ispitanih smatra da je važno promeniti narativ – o promenama klime treba izveštavati na konstruktivniji i privlačniji način.

Rojters navodi da bi ova godina, generalno, trebalo da dovede do većeg broja priloga orijentisanih ka rešenjima. Naime, istraživanja pokazuju da se takvi formati više dopadaju mlađoj publici, a da se ljudi nakon gledanja ili čitanja konstruktivnih priča osećaju bolje informisanim i osnaženijim.

Pandemija koronavirusa popularizovala je i tzv. objašnjavajuće formate, koji su emitovani na digitalnim platformama i u kojima su se, u trajanju do deset minuta, analizirali složeni događaji i teme.

Ipak, 2022. godina biće izazovna za format zasnovan na činjenicama, zbog brojnih „vrućih pogleda” koji se šire društvenim mrežama i privlače veliku pažnju.

U izveštaju se još podseća i na to da se u SAD bliže izbori, a da će se uskoro pojaviti i nova društvena mreža Donalda Trampa, za koju pretpostavljaju da će u svom fokusu imati govor mržnje, te da će se „bitka činjenica protiv mišljenja i ove godine nastaviti na nepredvidive načine”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend