REM o dodeli nacionalnih frekvencija: Falsifikovanje stvarnosti i pranje prošlosti televizija koje truju javni prostor
Medijska babaroga (2): O jednoj moralnoj panici i invaziji s Marsa
Mediji iz Srbije su u regionu najčešći izvor dezinformacija o ratu u Ukrajini
Urednica Glasa Šumadije posle uvreda SNS-a: Ništa nismo slagali, imamo dokaze kako su naprednjaci okupljali građane
REM raspisao konkurs za petu nacionalnu frekvenciju
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Izašao je novi izvještaj o digitalnim vijestima koje je objavio Reutersov institut za proučavanje novinarstva. Ovaj izvještaj uključuje 46 zemalja svijeta i prati digitalne medije i trendove na tržištu. Dok je jedna od ključnih poruka bila ta da, kako smo već pisali, ljudi sve manje čitaju vijesti postoji još dosta lekcija koje izvještaj nudi.
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.
Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i nezabeleženi
Istraživanje Rojters Tompson instituta za novinarstvo kaže da nam je loše. Što mi znamo, ali volimo da i oni ukapiraju
Napadi političara, onlajn pretnje, neosnovane optužbe za ugrožavanje nacionalne bezbednosti i manjak solidarnosti ključne su reči u Rojtersovom izveštaju o slobodi medija u Centralnoj i Istočnoj Evropi za 2019. godinu.
U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe drastično smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, kojima ide veliki deo prihoda od medijskih priloga, kada je publika navikla na to da vesti ne mora da plaća, najuspešniji urednici uspevaju da dođu do publike koja je spremna da plati za proverene informacije
Novo istraživanje Reutersovog instituta za studij novinarstva pokazao je kako publika za dijeljenje vijesti manje koristi Facebook, a više privatne poruke.
REUTERS je objavio novi, sedmi veliki godišnji izvještaj o stanju medijskog biznisa u Hrvatskoj.
