23. jun 2021.

Rojters Institut sa Oksforda u izveštaju i o N1

Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.

“Kovid-19 takođe je dodatno otežao izveštavanje hrvatskih novinara. U aprilu 2021. HND je objavio izveštaj o kontinuiranom korišćenju tužbi kako bi se ućutkali novinari koji istražuju moćnike. Otkrili su 924 takva slučaja, najviše protiv novinara koji rade za „Hanza Mediju“ i „Styriju“, izdavače Jutarnjeg lista, 24 sata i Večernjeg lista”, piše u izveštaju.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izvršio je poseban pritisak na komercijalne televizijske kanale RTL, N1 i Novu TV, kad ih je optužio da su se na lokalnim izborima u maju 2021. godine „urotili protiv HDZ-ovih kandidata“, navodi se u izveštaju.

“Predloženi amandmani na Zakon o elektronskim medijima privukli su pažnju zbog planova o ograničenju govora mržnje u komentarima na portalima. Predlog da mediji budu odgovorni za sadržaj komentara ispod priča koje objavljuju naišao je na brojne kritike. Neki strahuju da će mediji, ukoliko po zakonu budu odgovorni za njihov sadržaj, komentare u potpunosti da ukinu.

„Još jedan problem oko zakona povezan je s popularnim kablovskim kanalom N1, koji mnogi cene zbog nezavisnog izveštavanja. U proleće 2021. kanal je uklonjen iz ponude važnog operatera Telekoma, A1. Zato što je N1 kablovski kanal u vlasništvu United Grupe, koja posluje iz Holandije, i nije besplatni televizijski kanal sa nacionalnom frekvencijom, nije obuhvaćen važećim pravilima koja se odnose na stanice licencirane u Hrvatskoj“, stoji u izveštaju.

„Postoji rizik da će potez A1 slediti i najveći operater u zemlji, Hrvatski telekom. Ako to učini, N1 će ostati bez važnog dela publike. Kanal se nada da će problemi biti rešeni ili donošenjem novog Zakona o elektronskim medijima ili dobijanjem nacionalne frekvencije. Ako se to ne dogodi, potencijalni gubitak distribucije predstavljao bi stvarni rizik za medijski pluralizam i oštetio bi raznolikost hrvatske medijske scene”, navodi se u izveštaju Rojters Instituta.

Rojtersovo godišnje istraživanje o stanju digitalnog medijskog biznisa navodi kako čak 88 odsto građana Hrvatske vesti najviše prati preko „online“ medija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend