19. jun 2019.

Borba za svakog čitaoca: Društvene mreže preotele publiku i zaradu, ali neki mediji imaju sve više pretplatnika

U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe drastično smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, kojima ide veliki deo prihoda od medijskih priloga, kada je publika navikla na to da vesti ne mora da plaća, najuspešniji urednici uspevaju da dođu do publike koja je spremna da plati za proverene informacije

Gde je istina u vreme masovne proizvodnje laži i spinova: Prezentacija na samitu Globalne mreže urednika u Atini (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Svaki medij, pogotovo u današnje vreme, mora na prvom mestu da oslušne mišljenje i želje publike, bio je jedan od zaključaka na samitu Globalne mreže urednika (Global Editors Network) u Atini.

Ovo se pitanja provlačilo kroz mnoge panele na prošle nedelje održanom trodnevnom okupljanju 700 urednika, medijskih radnika, predstavnika društvenih mreža i različitih kompanija koje se bave primenom tehnoloških izuma i veštačke inteligencije u medijskom biznisu. 

Većina govornika na GEN samitu se na ovu temu pozivala i na upravo predstavljeni Izveštaj o digitalnim medijima Rojtersovog Instituta za proučavanje novinarstva, koji pokazuje da dve trećine ispitanika smatra da su mediji uspešni u prenošenju vesti, ali da im ne pomažu da te vesti i razumeju.

Dokle god je vaš sadržaj na Fejsbuku, on je dostupan svim ljudima, i tu će ga tražiti, neće ići na sajt (Kosmin Ene, Laterpay)

Osim toga, povećan je i procenat korisnika koji izbegavaju vesti (32 odsto) usled lošeg uticaja na njihovo raspoloženje i zbog stvaranja osećaja da nikako ne mogu da utiču na aktuelne događaje. Ova pojava najzastupljenija je u Velikoj Britaniji, gde su ispitanici navodili da uglavnom izbegavaju vesti o Bregzitu jer kod njih izazivaju ljutnju, dosadu ili tugu.

Istraživanje je takođe pokazalo da većina korisnika radije odvaja novac za Netfliks, Epl mjuzik i Spotifaj nego za pretplate na onlajn medije. Tome u prilog ide i činjenica da sam Netfliks ima oko 150 miliona pretplatnika, dok Njujork tajms i Vašington post zajedno imaju oko četiri miliona pretplatnika.

U istraživanju su izdvojene tri države u kojima postoji kultura plaćanja za informacije, pa tako u SAD 16 odsto ljudi plaća pretplatu na neki medij, i taj broj je u porastu, u Norveškoj 23 odsto, dok je u Velikoj Britaniji devet odsto pretplatnika na medijske sadržaje.

Većina korisnika radije odvaja novac za Netfliks, Epl mjuzik i Spotifaj nego za pretplate na onlajn medije. Tome u prilog ide i činjenica da sam Netfliks ima oko 150 miliona pretplatnika, dok Njujork tajms i Vašington post zajedno imaju oko četiri miliona

Digitalni konsultant Stifan Damborg, pozivajući se na ovaj izveštaj Rojtersovog instituta, istakao je da je porastao broj ljudi koji žele da plaćaju pretplate medijima u skandinavskim zemljama, kao što su Norveška i Švedska. On je dodao da su mediji u tim zemljama krenuli sa niskim cenama pretplata, da bi ih vremenom znatno podigli, ali nisu izgubili pretplatnike.

Prema njegovim rečima, fleksibilni model naplate se u tom delu Evrope pokazao kao dobar, a podrazumeva premium content i free articles, odnosno da se za jedan deo sadržaja posebno plaća, kao i da se određeni tekstovi mogu čitati besplatno. Kao primer dobre promocije, koja je danas neophodna medijima, naveo je Gardijan i Njujork tajms.

On je napomenuo da mediji moraju da vode računa o tome šta publika želi i ukazao na podatak da teme koje se tiču načina života (life style) izazivaju najviše reakcija publike.

„Ljudi su spremniji da plate za posebne sadržaje i teme, za neke rubrike, ali ne i za kompletan sadržaj koji nudite na sajtu“, istakao je Damborg objašnjavajući zašto se mora voditi računa o tome šta publika zaista čita od sadržaja koji određeni medij nudi.

Povećan je i broj korisnika koji izbegavaju vesti (32 odsto) usled lošeg uticaja na njihovo raspoloženje i zbog stvaranja osećaja da nikako ne mogu da utiču na aktuelne događaje

Kosmin Ene iz kompanije Laterpay rekla je da ljudi radije plaćaju muzičke i video sadržaje nego informacije koje donose mediji. Navela je da ljudi bolje reaguju na pozitivne priče i osvrnula se na promociju medijskog sadržaja na Fejsbuku:

„Dokle god je vaš sadržaj na Fejsbuku, on je dostupan svim ljudima, i tu će ga tražiti, neće ići na sajt.“

Glavna i odgovorna urednica britanskog Gardijana Ketrin Viner naglasila je da je uloga medija da odgovori na društvene pojave, a da je uloga njenog medija u životu čitalaca ta da im oni moraju dati neku nadu i da ako ljudi ne mogu da razumeju svet, da to oni moraju da im pojednostave.

U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, Ketrin Viner kaže da Gardijan u velikom procentu (čak 55 odsto) finansiraju čitaoci. 

Dve trećine ispitanika smatra da su mediji uspešni u prenošenju vesti, ali da im ne pomažu da te vesti i razumeju (Rojtersov institut)

Ona je dodala da ovaj britanski list trenutno beleži najveće prihode, a najmanje troškove, te da je njen plan da 2022. godine steknu dva miliona čitalaca koji su spremni da plate za medijski sadržaj.

„Naši čitaoci znaju ko smo i zašto postojimo“, rekla je urednica Gardijana na GEN samitu. „Čitaoci žele hranljivo štivo, a ne da se goje brzom hranom klikbejta. Sve što objavimo mora biti značajno.“

Osnivač inicijative Google News Krišna Barat rekao je da je istovremeno i prednost i mana interneta to što svi imaju pravo da iznose mišljenja i informacije, a da je zadatak tehnoloških kompanija da pronađu način kako da novinari bolje komuniciraju sa publikom.

I Ros Atkins iz Bi-Bi-Sija, govoreći o projektu 50:50 koji njegov medij promoviše kada je u pitanju zastupljenost žena u vestima, kao deo strategije unapređenja njihovog novinarstva, naglasio je da je održivost medija veliki izazov.

„Moćno je to kada nam publika postavlja zahteve, kada kažu – hej, rekli ste to, sada morate to i da uradite“, naglasio je Atkins.

Govoreći o medijskoj pismenosti, Nikos Panagiotu, profesor novinarstva na Univerzitetu u Solunu, takođe se osvrnuo na važnost slušanja publike.

„Medijska pismenost novinara znači i razumevanje publike“, ocenio je Panagiotu.

* Autor je urednik Danas online

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend