Pink objavio privatni snimak poslanika Miketića. SĆF: Pinku oduzeti dozvolu 
Slučaj Miketić, posebna dimenzija medijskih grozota: Apokaliptička vizija bliske budućnosti svakog od nas 
Žig sramote u digitalnom dobu: Novinari spremni na sve zbog klikova, makar izmišljali. Njihove žrtve na internetu doživotno žigosane 
REM: Pink prekršio zakon, pokrenut postupak zbog emitovanja snimka Đorđa Miketića 
Poznate sudije apelacije, ali ne i kada će početi razmatranje žalbi na presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 
Bez obzira na to što su strahovito različiti, korisnicima su, kao način na koji dolaze do vesti, jednako loši ili dobri i algoritmi i profesionalni novinar, pokazuje istraživanje objavljeno u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za 2023. godinu
Više od polovine ispitanika širom sveta strahuje od dezinformacija i lažnih vesti u digitalnim medijima, navodi se u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za proučavanje medija.
Glasači Srpske napredne stranke svesni su da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom postoji cenzura i da ti mediji nisu podjednako otvoreni za predstavnike vlasti i opozicije, pokazalo je poslednje Demostatovo istraživanje. Među njima je za nekoliko procenata više onih koji smatraju da je neravnopravan odnos televizija sa nacionalnom pokrivenošću prema vlasti i opoziciji loš za Srbiju. Istraživanje je pokazalo i da više od polovine glasača SNS smatra da napadi na novinare i pretnje nisu opravdani.
Prema istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) građani Srbije intenzivno prate vesti, više od 90 odsto ispitanika konzumira vesti najmanje jednom dnevno, dok dve trećine to čine više od jednom dnevno, ali manje od 30 odsto ispitanika potpuno veruje vestima.
Kada uzmemo u obzir da je režim, zloupotrebom javnih resursa, 90 odsto medija kupio ili potkupio, procenat od 56 odsto građana koji veruju provladinim medijima i nije preveliki.
Građani Srbije se o političkim i društvenim temama i dalje u najvećoj meri informišu putem televizije, čak 62 odsto i internet portala 40 odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Prvi put u poslednjih pola veka više je Amerikanaca koji uopšte nemaju poverenje u tradicionalne medije od onih koji im veruju, pokazuje tradicionalno Galupovo istraživanje. Iza ovakvih sumornih podataka stoje decenije politički motivisanih napada na medije, koje je bivši predsednik Donald Tramp podigao na zabrinjavajući nivo, a dobrim delom tu je i uticaj pošasti zvane „fejk njuz”. S druge strane, u EU opada poverenje u društvene mreže, ali se i dalje veruje tradicionalnim medijima
Za tri četvrtine građana EU televizija je glavni izvor vesti, pogotovo za starije od 55 godina, a slede onlajn platforme (43%), radio (39%) i društvene mreže i blogovi (26%).
Polovina građana Bosne i Hercegovine ne vjeruje medijima, a kao glavne razloge za to navode njihovu povezanost sa političkim partijama, širenje dezinformacija i propagande, kao i promovisanje ekonomskih moćnika. Takođe smatraju da mediji ne poštuju profesionalne etičke standarde, ne služe javnom interesu, te ne objavljuju informacije o vlasničkoj strukturi. Istraživanje Mediacentra Sarajevo pokazalo je i da mladi ljudi kritikuju rad medija, ali nisu u stanju da objasne šta su to novinarski standardi niti koje procedure mediji prolaze prilikom rada.
Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za šest odsto, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu.
U ovoj zdravstvenoj i društvenoj krizi u kojoj smo se našli i koja nas očigledno neće napustiti uskoro, stiče se utisak da svi traže razjašnjenje dilema od medija: da li sa željom da se uvere da ima nade, ili sa namerom da potvrde svoj predosećaj da stvari idu u progrešnom smeru. Ali, šta kažu brojke? Koliko nam građani zapravo veruju?
Gostovanje člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsednika SNSD-a Milorada Dodika večeras na N1 završeno je na neuobičajen način jer je na brojna pitanja voditeljke emisije Emele Burdžović Slipičević, gost odgovarao istom rečenicom.
Prema mišljenju novinara ove godine smanjeno je nepoverenje u medije, pokazao je izveštaj kompanije Cision o stanju medija u 2020. godini.
Ljudi su se, podstaknuti očajanjem i egzistencijalnim strahovima, tokom pendemije masovno okrenuli profesionalnom novinarstvu, koje je beležilo istorijski rast uticaja, samo da bi se, čim je kriza normalizovana, vratili ranijim, udobnijim navikama u informisanju
Gotovo 67 odsto ispitanih građana Srbije veoma malo ili nimalo ne veruje Javnom servisu Radio televizije Srbije (RTS), dok čak 81 procenat nema poverenja u informacije koje plasiraju televizijske stanice u privatnom vlasništvu, pokazalo je istraživanje nemačke fondacije Konrad Adenauer, pod nazivom „Stub demokratije na trusnom području (Javni servisi u jugoistočnoj Evropi)“.
Izazovi sa kojima se demokratija i mediji suočavaju u vremenu brzih informacija glavna su tema ovogodišnjeg Svetskog foruma demokratije koji je otvoren danas u Strazburu.
Klasični mediji dobili su šansu zahvaljujući sve većem broju lažnih vesti. Srbija je jedna od četiri zemlje u Evropi u kojima manje od polovine građana veruje medijima. Ovdašnji građani najmanje veruju štampi, a najviše televiziji i – onlajn medijima
Najveći deo građana Srbije ne veruje medijima, pa se tako naša zemlja po stepenu poverenja uglavnom nalazi na dnu lestvice, pokazuje analiza Evropske radiodifuzne unije (EBU), prenosi UNS na svom sajtu.
