28. okt 2022.

Sve ozbiljnija kriza poverenja u tradicionalne medije u SAD: Čak 38 odsto Amerikanaca uopšte ne veruje medijima

Prvi put u poslednjih pola veka više je Amerikanaca koji uopšte nemaju poverenje u tradicionalne medije od onih koji im veruju, pokazuje tradicionalno Galupovo istraživanje. Iza ovakvih sumornih podataka stoje decenije politički motivisanih napada na medije, koje je bivši predsednik Donald Tramp podigao na zabrinjavajući nivo, a dobrim delom tu je i uticaj pošasti zvane „fejk njuz”. S druge strane, u EU opada poverenje u društvene mreže, ali se i dalje veruje tradicionalnim medijima

Foto: Pexels

Ozbiljna kriza poverenja u tradicionalne medije drma Sjedinjene Američke Države poslednjih nekoliko godina. Ova godina, međutim, to stanje čini dodatno dramatičnim. Naime, prvi put od 1972, od kada Galup sprovodi takvo istraživanje, veći je broj Amerikanaca koji uopšte nemaju poverenje u tradicionalne medije od broja onih koji im veruju.

Istraživanje objavljeno ovog meseca pokazalo je da čak 38 odsto Amerikanaca uopšte ne veruje medijima. Taj broj je veći od zbirnog procenta onih koji imaju veliko (sedam odsto) ili prilično (27 odsto) poverenje, i to je prvi ovakav slučaj od 1972. godine, kada je organizacija za društvena istraživanja sa sedištem u Vašingtonu počela da objavljuje ovu analizu.

I dok broj nevernika raste, udeo publike koja ima poverenje da će mediji izveštavati „potpuno, tačno i pošteno” stagnira na tek nešto više od jedne trećine. To je za samo dva odsto više od najnižeg nivoa koji je Galup ikad zabeležio – i to tokom predsedničke kampanje 2016. koja je u Belu kuću dovela kontroverznog, konzervativnog milijardera Donalda Trampa.

Galupova anketa, sprovedena od 1. do 16. septembra, ukazuje i na nizak rejting sve tri grane vlasti.

Anemično poverenje

Kako razumeti ovo nepoverenje? Kao deo šire slike razočaranosti u institucije? Ili su krivi Tramp, lažne vesti i TikTok?

Stručnjaci upozoravaju da decenije politički motivisanih napada koji diskredituju medije, nauku i vladu američku javnost ostavljaju u „ranjivoj poziciji”

„Poverenje Amerikanaca u medije anemično je skoro dve decenije”, ocenjuje Galup.

Zaključak je u sličnom tonu kao i kod nekoliko prethodnih anketa. U junu je, naime, zabeleženo rekordno nisko poverenje u novine i televiziju. Tada je tek svaki deseti Amerikanac rekao da smatra verodostojnim vesti koje vidi na televizijskim kanalima.

Iskrenost i etiku televizijskih reportera visoko ocenjuje samo 14 odsto građana, što je za devet manje u odnosu na prethodno takvo istraživanje iz 2017, saopštio je Galup početkom godine.

Isti podaci ukazuju na trend po kojem Amerikanci sve manje veruju profesionalcima. Iako je ugled vojnika i dalje velik, opao je za čitavih deset odsto (sa 71 na 61), a ugled sudija za pet odsto (sa 43 na 38). Manje se veruje i sveštenicima i učiteljima.

Prvi put od kada Galup beleži te podatke, manje od polovine Amerikanaca (47 odsto) veruje u nacionalno sudstvo (prethodni najniži skor bio je 53 odsto), dok njih više nego ikad (42 odsto) smatra da je Vrhovni sud „previše konzervativan”.

Podsećamo, u poslednjim mesecima svog mandata predsednik Tramp je za sudiju Vrhovnog suda imenovao Ejmi Koni Beret, konzervativnu pravnicu iz Luizijane.

U EU I DALJE VERNI TRADICIONALNIM MEDIJIMA, U SRBIJI PREFERIRAJU ONLAJN MEDIJE

Evropska radiodifuzna unija (EBU) istražila je „trajni jaz poverenja” u tradicionalne i onlajn medije. Poverenje u društvene mreže u stalnom je opadanju u Evropskoj uniji i na najnižem je nivou od kada je prvi put izmereno 2014. Nasuprot tome, većina građana EU veruje tradicionalnim medijima: nivo poverenja u radio, televiziju i štampu je stabilan ili se čak poslednjih godina povećava.

Građani više veruju starim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne medije.

U Srbiji je – sasvim suprotno. Čak 39 odsto građana uopšte ne veruje nacionalnom javnom servisu, dok još 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje o RTS-u, pokazalo je istraživanje Demostata.

Dok se u većem delu Evrope veruje tradicionalnim, u Srbiji se veruje onlajn medijima. Kao razlog za ovakav preokret najčešće se pominje dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.

EBU je Srbiju ocenila kao zemlju u kojoj se generalno ne veruje medijima.

Za informisanje sad je glavni TikTok

U međuvremenu je u SAD opalo čak i poverenje u tehnologiju.

Dok tri najpopularnije platforme (Twitter, Reddit i Facebook) u poslednje tri godine beleže pad (između pet i deset odsto) pristupa vestima, svaki treći odrasli Amerikanac koji je na TikToku koristi ga i kao izvor informacija

Uprkos tome, mnogi su se okrenuli – TikToku.

Još uvek ne dominantan, ali sve veći broj odraslih Amerikanaca informiše se na toj (osporavanoj) platformi, pokazalo je istraživanje centra Pew Research. Oni objašnjavaju da je ovaj trend suprotan rezultatima merenja drugih društvenih mreža, gde pristup informativnom sadržaju opada ili stagnira.

Dok tri najpopularnije platforme (Twitter, Reddit i Facebook) u poslednje tri godine beleže pad (između pet i deset odsto) pristupa vestima, svaki treći odrasli Amerikanac koji je na TikToku koristi ga i kao izvor informacija.

Trampova zaostavština

Sedamdesetih je značajan broj građana SAD verovao medijima (najviše zabeleženih 72 odsto 1976), a devedesetih je taj procenat bio stabilan na nešto više od polovine. Od 2003. nije prelazio 50 odsto.

Čak 38 odsto Amerikanaca uopšte ne veruje medijima, što je više od zbira onih koji imaju veliko ili prilično poverenje, i to je prvi ovakav slučaj od 1972. godine

U ranijoj analizi stručnjaka s dva američka univerziteta podvlače se „decenije politički motivisanih napada“ koji diskredituju medije, nauku i vladu – napade koje je Tramp „podigao na novi nivo“ – te američku javnost ostavljaju u „ranjivoj poziciji”.

Podseća se da je Tramp „dosledno klevetao nacionalne medije”, dok je pojedine nazivao „apsolutnim ološem” i „potpuno nepoštenim ljudima”. Kao predsednik, on je novinske organizacije iznova nazivao „narodnim neprijateljima” i optuživao ih za – lažne vesti.

Istraživanje koje je objavio Harvard Kennedy School pokazalo je da je izloženost lažnim vestima povezana s padom poverenja u tradicionalne medije. Uticaj, međutim, nije neposredan – kako se u prvi mah čini. Lažne vesti ne ostavljaju iste posledice kod osoba na različitim stranama ideološkog spektra. Očekivano: više veruješ vlast, ako tvoja strana ima moć.

Reci mi za koga glasaš, reći ću ti da li veruješ medijima

Poslednje Galupovo istraživanje osvetlilo je upravo ovakvu oštru polarizaciju unutar američkog društva – i to po partijskim linijama.

Veliko ili prilično poverenje u medije ima 70 odsto demokratskih i tek 14 odsto republikanskih glasača (primećeno je i da starije demokrate češće poklanjaju poverenje od svojih mlađih kolega).

U poslednje dve decenije beleži se konzistentan dvocifreni jaz u poverenju između demokrata i republikanaca. Najveći jaz od čak 63 odsto zabeležen je 2017, u prvoj godini Trampovog mandata.

Nešto više od četvrtine nezavisnih birača veruje medijima. Oni s fakultetskim obrazovanjem u većoj meri poklanjaju to poverenje nego oni s nižim stepenom obrazovanja. S druge strane, unutar demokratskog i republikanskog korpusa ne postoje značajne razlike na osnovu obrazovanja.

Istovremeno, nezavisni glasači koji sebe opisuju kao liberale mnogo su skloniji da veruju medijima od samoproklamovanih konzervativaca.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend