03. nov 2020.

Tačnost važnija od brzine: Dogovor američkih medija o tome kako će izvestiti o rezultatima izbora

Suočeni s rizikom da istrčavanje s proglašenjem pobednika predsedničkih izbora može dodatno da rasplamsa ionako velike tenzije u društvu, najveći američki mediji će u postizbornoj noći držati nogu na kočnici i čekaće da rezultate prvo saopšti agencija Asošijeted pres. AP neće objavljivati ko je „najverovatniji pobednik“ u određenim državama, već će proglasiti pobednika tek kad u to budu sigurni

Foto: Gage Skidmore

Izveštavanje o američkim predsedničkim izborima nikad nije bilo lako. Setimo se samo 2000. godine kada su u trci bili Džordž Buš mlađi i Al Gor i kada su mediji prerano javili da Floridu, a time i izbore, dobija Gor.

Američki medijski i politički analitičari strahuju da bi nešto slično moglo da se ponovi na ovogodišnjim izborima, pogotovo ako se ima u vidu da je već (dva dana pred izbore) najmanje 94 miliona Amerikanaca glasalo, da mnogi od tih glasova putuju poštom i pitanje je kada će stići i da li će biti uzeti u obzir, te zato što je predsednik Donald Tramp već više puta javno rekao da će izbori biti „namešteni“, šaljući time delu svoje baze poruku da budu pripravni na sve.

Američka stručna javnost već je prepoznala delikatnu ulogu koju mediji imaju u praćenju ovih izbora, pa se nestranačka organizacija koju čine profesori i politički eksperti obratila novinarima ponudivši vrlo jasne smernice za izveštavanje u tri slučaja – kako pisati o izborima uoči izborne noći i na sam dan glasanja, kako izveštavati ako ne postoji jasan pobednik ili ako jedan od kandidata ne priznaje poraz, i šta činiti u slučaju izbijanja građanskih nemira, sumirajući tako strahove većine Amerikanca.

Fejsbuk i Tviter su se obavezali da će uklanjati informacije u kojima se iznose sumnje u legitimnost izbora

Komitet za zaštitu novinara (Committee to protect Journalists), inače osnovan da bi jačao struku u zemljama trećeg sveta, prvi put je ove godine objavio listu koja pomaže američkim novinarima u bezbednom i efikasnom praćenju izbora.

Udruženje profesionalnih novinara Amerike otišlo je najdalje objavivši čitav toolkit u kome se nalaze provereni izvori koji pomažu u tačnom i balansiranom izveštavanju.

Da mediji situaciju shvataju ozbiljno, vidi se i po tome što su neki, poput magazina Njujorker i lokalne njujorške radio-stanice WNYC, organizovali simulaciju izbora na Zoomu, tokom koje su neke od najvećih zvezda novinarstva Istočne obale SAD imale uloge u hipotetičkom postizbornom periodu: Maša Gesen, novinarka poreklom iz Rusije i odličan poznavalac lika i dela Vladimira Putina, bila je u ulozi Donalda Trampa, novinarka Džejn Majer, inače vrhunski stručnjak za nacionalnu bezbednost, predstavljala je republikanski establišment, dok je demokratskog kandidata Džozefa Bajdena tumačio Evin Onsen, poznat po dubinskim portretima napisanim za Njujorker.

Kako je javnost saznala da se vrhunski novinari pripremaju za izbore organizujući simulaciju? Tako što je Džefri Tobin, novinar Njujorkera i stalni saradnik Si-En-Ena, koji je prilikom narečene simulacije tumačio ulogu sudstva, nepažnjom ostavio uključenu kameru koja je zabeležila da je on, istina tokom pauze, masturbirao.

Tobin se izvinio, a mediji za koje je radio su ga do daljeg suspendovali.

TVITER I FEJSBUK ČISTE MREŽE

I onlajn platforme Tviter i Fejsbuk navode da su svesni istorijskog trenutka u kome se nalazi zemlja i onoga šta mogu ili su dužni da učine kada je u pitanju, pre svega, širenje lažnih vesti.

U SAD je prilično odjeknula nedavna vest o tome da su ruske obaveštajne službe, koristeći lažni veb-sajt, plaćale američke slobodne novinare da pišu članke u kojima su targetirali levo orijentisane glasače. Ti članci su kasnije korišćeni za dodatno targetiranje deljenjem na društvenim mrežama, i to je trajalo sve dok ih Tviter i Fejsbuk nisu ukinuli.

Prema onome što je poznato iz medija, i Fejsbuk i Tviter su se obavezali da će uklanjati informacije u kojima se iznose sumnje u legitimnost izbora, kao i one koje prevremeno proglašavaju pobednika.

Obe platforme označavaju pojedine objave kao sumnjive, uključujući postove Donalda Trampa, a Fejsbuk se obavezao da nedelju dana pre izbora neće primati političke reklame.

Instagram je, privremeno, korisnicima u Americi onesposobio „Recent“ tab, čime se, navodno, znatno usporava prenošenje lažnih vesti u realnom vremenu.

Gugl je objavio da će, kao i mnogi drugi, sačekati da AP proglasi pobednika, kao i da će zabrana političkog reklamiranja važiti i posle 3. novembra. Jedan od razloga velike Guglove popularnosti leži u algoritmima za uspešno predviđanje. Sudeći prema njihovoj odluci da ne primaju političke oglase ni posle utorka, Ameriku čekaju dugi dani neizvesnosti.

AP je ovlašćen da saopšti

Bez obzira na to što se neke medijske kuće – u poslednje vreme je to bio Foks njuz – diče ranom preciznom prognozom pobednika na predsedničkim izborima, „zlatni etalon“ predstavlja izveštavanje agencije Asošijeted pres (AP), koja već duže od 150 godina proglašava pobednika.

AP se za ovu poziciju izborio daleke 1848. godine kada je, koristeći mrežu dopisnika i novu tehnologiju – telegraf, prvi javio da je izabrani predsednik Zahari Tejlor.

Neke velike medijske kuće unapred su rekle da ove godine neće proglašavati pobednike, nego će objaviti ono što javi Asošijeted pres.

Bez obzira na to što sve velike medijske kuće imaju svoje stručnjake koji prikupljaju i ukrštaju podatke da bi što pre proglasili pobednika, većina ih se, uključujući kablovske televizije, Njujork tajms i Gugl, oslanja na AP da bi proverili podatke.

Do sada je generalno pravilo u medijskoj industriji bilo da kada AP javi ko je pobednik izbora – toj informaciji treba verovati. Tako je bilo i 2016. kada je u sredu, 9. novembra, u 2.29 ujutru, AP prvi objavio da je novi predsednik SAD Donald Tramp.

Danas AP samo za predsedničke izbore upošljava 60 analitičara, oslanjajući se na softver pod nazivom VoteCast, koji obrađuje odgovore 140.000 ljudi, prikupljene telefonom i onlajn. I u svakoj američkoj državi ima predstavnike koji su se za to pripremali prethodnih godinu dana.

Da mediji situaciju shvataju ozbiljno, vidi se i po tome što su neki, poput magazina Njujorker i lokalne njujorške radio-stanice WNYC, organizovali simulaciju izbora na Zoomu

S obzirom na visoku osetljivost aktuelnih izbora, AP je, kako prenosi magazin Eskvajer u velikoj priči o ovoj agenciji, odlučio da ovoga puta neće objavljivati ko je „najverovatniji pobednik“ u određenim državama, već će čekati i proglasiti pobednika tek kad u to u ovoj agenciji budu sigurni.

Druga novost se tiče samog izveštavanja – novinari AP neće samo pisati vesti o tome koji je kandidat osvojio koju državu, već će tome pridodati kontekst i nastojaće da objasne kako je došlo do određenog rezultata.

Istorijat AP je inače priča o kolaboraciji različitih medija. Kada je počeo Američko-meksički rat, novine u gradu Njujorku nisu imale sredstava da svaka pošalje svog dopisnika, pa su osnovale Asošijeted pres. On od tada posluje kao neprofitna organizacija koja pre svega snabdeva vestima svoje medije članice.

Zbog svega ovoga ne treba da čudi što su neke velike medijske kuće unapred rekle da ove godine neće proglašavati pobednike, nego će objaviti ono što javi Asošijeted pres.

Vašington post objavio listu kredibilnih novinara

Izrazito popularan i duboko profesionalan Nacionalni javni radio (National Public Radio – NPR), koji se inače finansira gotovo isključivo prilozima slušalaca, objavio je detaljno saopštenje objašnjavajući na koji će način pristupiti izveštavanju o izborima.

Između ostalog, slušaocima je rečeno kako će biti mnogo uključivanja sa lica mesta, ali da neće objavljivati pretpostavke o tome ko je osvojio koju državu (projections) već će se NPR osloniti na ono što objavi AP. Ove će godine, ako bude ikakvih nedoumica, NPR samo objaviti da je „previše rano za zaključak (o tome ko je pobednik)“. Kao i ostali mediji koji će pratiti AP, ove godine neće biti izveštavanja o rezultatima anketa sa onima koji su izašli na izbore (exit polls).

Uz pitanje kako i o čemu izveštavati, važno je i sprečiti prenošenje lažnih vesti. Zbog toga je Vašington post objavio listu najkredibilnijih političkih novinara koje treba pratiti u svakoj od država.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend