19. feb 2022.

Televizija i BBC: Luj Teru – kako se borim sa pojačavanjem ekstremnih glasova

Autor dokumentarnih filmova Luj Teru kaže da se „borio" sa idejom da li treba da pojačava ekstremne glasove u novoj seriji.

Zabranjena Amerika, koja je počela da se emituje na BBC-ju 2, prikazuje slavnog tvorca filmova dok intervjuiše ljude sa margine američkog društva.

Teru kaže da je bio svestan kritike koja mu je često upućivana da pruža ljudima sa kontroverznim stavovima veću platformu intervjuišući ih.

Ali on je na to rekao: „Ovaj fenomen postoji u svetu i ako ne izveštavamo o njemu, on neće sam od sebe nestati.“

Teruov novi serijal sastoji se od tri epizode, svaka sa drugačijom temom.

Jedna se bavi mladima sa ultradesničarskim stavovima i proučava ulogu koju je internet odigrao pomogavši im da njihova poruke stignu do masovne publike.

Preostale epizode bave se pitanjem dobrovoljnog pristanka u porno industriji i uticajem trep muzike, podžanra hip-hopa sa tekstovima koji često veličaju nasilje vatrenim oružjem i upotrebu droga.

Tom Lamont iz Gardijana prethodno je postavio pitanje da li je Teru novinar koji „pruža platformu za normalizovanje problematičnog ponašanja“.

„Mislim na njegove filmove o pastvi iz Vestboroa koja je ponosna zato što je homofobična“, napisao je Lamont, „ili onima u kojima je dao mnogo prostora detaljnom predstavljanju muškaraca za koje se kasnije ispostavilo da su kriminalci (Džimi Savil, Maks Kliford, Džo Egzotik) ili muškarce za koje se zna da su u prošlosti zlostavljali druge.“

Teruovi intervjui sa pripadnicima Baptističke crkve Vestboroa doneli su njihove zapaljive stavove pred britanske gledaoce u njegovom dokumentarcu iz 2007. godine Najomraženija porodica u Americi.

Njegovi filmovi poput onog o Savilu pružili uvid u njihove načine života pre nego što je njihova kriminalna prošlost postala poznata javnosti (ili samom Teruu).

Rejčel Megrat iz Hafington posta istakla je kako se, kad je jedna druga Teruova serija emitovana 2019. godine, nekoliko gledalaca požalilo na Tviteru na vreme u etru koje su dobili neki njegovi sagovornici.

U razgovoru sa novinarima pred premijeru Zabranjene Amerike, Teru je upitan da li ga brine to što pojačava glasove koje bi neki gledaoci više voleli da budu ućutkani.

„To je sjajno pitanje i nešto sa čim sam se mnogo borio“, rekao je on.

„Prva poenta bi bila da su ti glasovi već pojačani, zar ne?

„Mislim, oni već imaju pristup stotinama hiljada, ako ne i milionima, nežnih mladih ušiju, očiju i umova, putem interneta.“

„Taj fenomen, dakle, postoji u svetu, i ako ne izveštavamo o njemu, on neće nestati sam od sebe.“

„Druga stvar je da verujem da, kroz iskustvo koje sam stekao godinama pričajući ove priče, na datu temu mogu da primenim kritičke, forenzičke i novinarske veštine.“

„Mogu da intervjuišem ljude i sastavim emisiju na taj način da publika dobije sasvim dovoljno pitanja da većina razumnih ljudi to može da pogleda i uvidi šta to tačno znači i na koji način su ta mišljenja opasna, otrovna i štetna.“

„Nije kao da sam im samo dao platformu i pružio im neodvaganu priliku da stignu do mnogo ljudi.“

„Eksplozivni materijal“

Teru se proslavio serijom Neobični vikendi, koja je istraživala američku supkulturu, a sada već više od dve decenije snima dokumentarce.

Ima dvojno, britansko-američko državljanstvo, a mnoge njegove teme i materijali potiču iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ovaj pedesetjednogodišnjak vratio se na televiziju posle godinu dana tokom kojih nije mogao da putuje zbog karantina usled pandemija korona virusa.

Za to vreme, uspeo je da osvoji svet podkasta, sa serijalom na BBC-ju Grounded koji je dospeo u sam vrh Eplove liste slušanosti.

Kasnije ove godine, Teru će biti izvršni producent BBC-jevog dokumentarca o Džou Viksu u kom će zvezda fitnesa govoriti o borbi njegovih roditelja sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem i zavisnošću od droge.

Bilo da intervjuiše slavne goste ili kontroverzne ličnosti iz javnog života, Teru ima pristup zbog kog ljudi požele da mu se otvore.

Neki su to pripisali njegovoj blagoj prirodi ili naizgled naivnom tonu glasa, koji maskiraju britki novinarski um.

„Veliki deo posla je ostvarivanje bliskosti“, objasnio je Teru.

„Ne ispadne uvek onako kao što ste želeli, ali otkrijete da, ako uđete u priču kao saosećajna duša, ili makar samo slušate i obraćate pažnju, ljudi će vam se najčešće rado otvoriti i osećaće zahvalnost što ste prisutni.“

Sve, međutim, ne ide uvek po planu.

Terua često izbace sa intervjua zato što postavlja pitanja koje sagovornici smatraju suviše neumesnim i napadnim.

Njegov najnoviji serijal tu nije bio izuzetak.

Jedan sagovornik u prvoj epizodi, nazvanoj Ekstremni i na internetu, toliko se naljutio na Teruovu tvrdnju da je digao ruku u nacistički pozdrav (što je ovaj negirao i za šta je tvrdio da je trebalo više da ispadne vojni pozdrav), da je izbacio Terua i filmsku ekipu sa svog imanja.

„Odjednom su me samo izbacili… bilo je nadrealno i pomalo tužno na neki način“, prisetio se Teru.

„Desilo mi se u mojoj karijeri verovatno 10 do 15 puta, izbace me tako sa intervjua ili neko samo postavi ruku preko kamere i kaže mi da se gubim.“

„Kao osetljivoj osobi, nikad mi zbog toga ne bude prijatno. Ne uživam kad vidim da se neko vidno uznemirio.

„Ali istovremeno, to vam je što vam je, shvatite da će od toga ispasti eksplozivni i verovatno zabavni materijal.“

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend