Foto: Gage Skidmore
Čelnici svetski poznatih medija sa sedištem u Vašingtonu – radija Slobodna Evropa i Slobodna Azija, radija i televizije Marti i Alhura – upravo su svi listom dobili otkaze, a raspušten je i savetodavni odbor koji je nadgledao njihov rad.
Otkaze je dobio i veći broj urednika, a ista bi sudbina zadesila i direktorku Glasa Amerike Amandu Benet i njenu zamenicu Sendi Šugavara, da one dan ranije nisu same dale otkaz.
Novi šef federalnog tela koje koordinira rad ovih medija, Majkl Pak, nijednom otpuštenom nije dao bilo kakvo obrazloženje, izuzev što je rekao da postupa u okviru svojih ovlašćenja.
Kako navodi američki radio NPR, citirajući anonimne izvore, na ovaj način se ti mediji „de fakto zatvaraju“.
Scenario je već viđen, ali ne u praksi nego na radio i televizijskim talasima. Optužbe za podilaženje velikim stranim silama, koje dolaze sa samog vrha vlasti, stavljanje novinara na crnu listu, političke smene demokratski izabranog medijskog rukovodstva…
Ono što novinari i rukovodstvo Glasa Amerike trenutno doživljavaju, donedavno je moglo isključivo da bude predmet njihovog izveštavanja.
Ali krenimo redom.
Pre Trampa…
Osnovan 1942. godine, kao odgovor na nacističku propagandu, Glas Amerike (Voice of America – VoA) zamišljen je kao novinska kuća koja svojim primerom i radom promoviše najviše američke vrednosti putem nezavisnog informisanja.
Kao i druge medijske slobode koje su u Sjedinjenim Državama godinama osvajane, i Glas Amerike se za potpunu nezavisnost borio i izborio. Tako je, prema kratkom istorijatu koji se nalazi na veb-sajtu ove kuće, tokom kubanske krize šezdesetih godina, radio morao da traži odobrenje pre emitovanja, dok je za vreme Niksonove administracije zahtevano da na svaki negativan prilog o predsedniku – Glas Amerike objavi i jedan pozitivan.
Vladina agencija CDC, nadležna za borbu protiv pandemije, protivno zakonu stavila je novinare Glasa Amerike na crnu listu, zabranivši bilo kome iz agencije da im odgovara na pitanja. Direktorka Glasa Amerike Amanda Benet uporedila je zabranu sa „ponašanjima koja smo do sada doživljavali samo u državama koje nemaju slobodne medije“
Prema navodima Nikolasa Kula, profesora i istoričara medija, to je dovelo do „čudnih poruka u etru“. Na primer, da je Nikson jedan od učesnika u aferi Votergejt… i da je otvorio obdanište.
Narednih godina Kongres je nekoliko puta donosio ukaze i zakone kojima je Glas Amerike dobio garanciju potpune medijske nezavisnosti, uključujući i mere kojima su novinari zaštićeni od uticaja političara.
Drugim rečima, bez obzira na to što se Glas Amerike i sestrinske medijske organizacije, poput Radija Slobodna Evropa, Radija Slobodna Azija, Radija i Televizije Marti (stanica bazirana u Majamiju i posvećena emitovanju vesti na španskom, namenjenih Kubancima) i Alhura (program namenjen arapskom govornom području), finansiraju iz američkog federalnog budžeta, njihov program je nezavisan od trenutne politike u Vašingtonu.
Glas Amerike danas zapošljava oko 1.500 ljudi i jedna je od najvećih medijskih kuća na svetu. Dnevno se obraća publici od 280 miliona ljudi. Programi su na 40 različitih jezika i posvećeni su onim delovima sveta do kojih slobodne informacije ne mogu da dođu lako.
Čarls Glaser (foto: privatna arhiva)
SUMANUTA IDEJA DA UREDNICA GLASA AMERIKA RADI ZA KINU
O promenama u Glasu Amerike razgovarali smo i sa advokatom i profesorom medija i etike na Univerzitetu u Njujorku (NYU) Čarlsom Glaserom, koji je radio kao glavni advokat za medijsku kuću Blumberg, u isto vreme kada i Amanda Benet.
Ideju da donedavna glavna urednica Glasa Amerike Amanda Benet radi za Komunističku partiju Kine, Glaser je u razgovoru za Cenzolovku ocenio kao „sumanutu“.
Prema njegovom mišljenju, Benet je unapredila Glas Amerike, napravivši od njega „prvoklasnu svetsku agenciju“.
„Tesno sam sarađivao sa Amandom dok je ona bila urednica istraživačkog tima u Blumbergu. Upravo je ona sa svojim timom radila na ekskluzivnoj priči koja je prvi put pokazala vezu između kineske partijske elite i bespravnog, ogromnog bogaćenja. Za tu priču je i nagrađena. Nakon objavljivanja istraživanja, njenom timu je prećeno. Neki novinari su dobili i pretnje smrću. Kada je trebalo da objave nastavak, koji je još dublje ukazivao na ove veze, ljudi iz vrha kompanije su odlučili da zaustave priču. Popustili su pred Kinom. Redakciji je rečeno da istraživačke priče nisu njihov glavni biznis. Amanda je u to vreme bila izuzetno dobro plaćena, a ipak je dala otkaz i otišla iz Blumberga. Tesno smo sarađivali, ja ne znam nijednog urednika koji je toliko stručan, iskusan i moralan.“
O promenama u Glasu Amerike, Glaser kaže kako je osnovna ideja servisa bila da pokaže „najbolju stranu medijskog izveštavanja koju Amerika može da ponudi“.
„Odrastao sam u Majamiju, među Kubancima, i znam kako su oni pratili svaku reč koju je emitovao Radio Marti. Ja sam jedan od međunarodnih eksperata za pitanja slobode govora i znam da mnogim zemljama na svetu ono što čuju na Glasu Amerike i sestrinskim medijima predstavlja jedinu vezu sa istinom. Pa kineski mediji nisu nikada javno priznali da je tokom demonstracija na Tjenanmenu bilo žrtava. A sada… ne znam. Čovek ne može a da se ne zapita da li je namera da Glas Amerike postane američka Pravda.“
O tome da li deli strahove nekih svojih kolega da je sloboda medija na udaru u SAD, Glaser odgovora izričito – ne. To što je Komitet za zaštitu novinara zabeležio preko 400 napada na izveštače tokom protesta u Americi, Glaser smatra „vanserijskom pojavom“.
„Policajci u Americi su očigledno nedovoljno upućeni u to kako postupati sa novinarima tokom protesta. Naravno da ne odobravam pucanje u kolege. Ali nisam ni od onih koji misle da se sa dolaskom Trampa na vlast nešto bitno promenilo. Imate Dona Lemona na CNN-u ili Akostu, koji svaki dan govore vrlo slobodno. Ako posmatramo ovo iz međunarodne perspektive, da li mislite da bi oni bili slobodni da tako nastupaju u Saudijskoj Arabiji? Ili u Mađarskoj? Naravno da ne bi. Američki sistem je genijalan utoliko što imamo nezavisno sudstvo i zaštitu koju pruža Prvi amandman. I zbog toga se ne brinem.“
… i posle njega
I to je uglavnom bilo tako dok na predsedničkim izborima nije pobedio Donald Tramp.
Poznat kao revnosni konzument medija, Tramp je, kako u nedavnom članku navodi Vašington post, odmah nakon izbora poslao dva čoveka od poverenja u Glas Amerike da naprave procenu rada redakcije. Nakon toga je tražio promenu glavne osobe u agenciji koja nadzire rad Glasa Amerike i sestrinskih organizacija.
Tek pre nekoliko dana, američki Senat je konačno odobrio da se na to mesto postavi Majkl Pak, široj javnosti poznat kao autor nekoliko dokumentarnih filmova posvećenih viđenijim američkim konzervativcima i kao lični prijatelj svojevremeno veoma uticajnog Trampovog savetnika, kontroverznog desničara Stivena Benona, koji je bio i šef njegove izborne kampanje.
Nakon što je novinar Glasa Amerike tokom zajedničkog putovanja pitao potpredsednika Majka Pensa zašto nije nosio masku prilikom posete klinici „Majo“, Pens je zapretio novinaru da će ga, ako nastavi sa takvim pitanjima, izbaciti iz aviona
Ovome je prethodilo nekoliko direktnih napada na Glas Amerike.
Tokom brifinga posvećenog koronavirusu u aprilu, Tramp je rekao kako ne može da veruje šta Glas Amerike emituje, dodavši da je nešto od toga „odvratno“. Potom je pojasnio da „za vreme pandemije“, Glas Amerike troši pare poreskih obveznika tako što „promoviše inostranu propagandu“.
Dan Savino, Trampov direktor za društvene mreže, optužio je na Tviteru Glas Amerike da širi kinesku propagandu i da, emitujući vesti o koronavirusu, koristi „kineske grafikone“.
Uzalud su ljudi iz VoA ukazivali na to da su grafikoni koje koriste preuzeti od Univerziteta Džon Hopkins, da je Kina nedavno zabranila povratak u zemlju novinarima Glasa Amerike i da su poslednjih meseci imali nekoliko priloga koji su se direktno bavili ukazivanjem na lažne vesti koje dolaze iz Kine.
Optužbe o nepostojećoj vezi Glasa Amerike i Komunističke partije Kine ponavljaju se na društvenim mrežama do današnjeg dana.
Vladina agencija CDC kao da je u Srbiji
U međuvremenu je organizacija za očuvanje slobode govora Knight First Amendment Institute poslala službeni zahtev da im se pruži uvid u zvaničnu prepisku vladine agencije CDC, inače nadležne za borbu protiv koronavirusa, koji je pokazao da je ova agencija, protivno zakonu, stavila novinare Glasa Amerike na crnu listu, zabranivši bilo kome iz agencije da im odgovara na pitanja.
Na ovo je reagovala direktorka Glasa Amerike Amanda Benet izjavom u kojoj je tu zabranu uporedila sa „ponašanjima koja smo do sada doživljavali samo u državama koje nemaju slobodne medije“.
U javnosti se takođe pojavila informacija da je, nakon što je novinar Glasa Amerike tokom zajedničkog putovanja pitao potpredsednika Majka Pensa zašto nije nosio masku prilikom posete klinici „Majo“, Pens zapretio novinaru da će ga, ako nastavi sa takvim pitanjima, izbaciti iz aviona.
Dan Savino, Trampov direktor za društvene mreže, optužio je Glas Amerike da širi kinesku propagandu i da, emitujući vesti o koronavirusu, Glas Amerike koristi „kineske grafikone“
Nakon što je, pre tri dana, na rukovodeće mesto nadzornog tela postavljen Trampov čovek, Amanda Benet – dugogodišnja novinarka Volstrit džornala i urednica u Blumbergu, kao i dobitnica najprestižnijih novinarskih nagrada, uključujući i Pulicerovu – podnela je ostavku na mesto glavne i odgovorne urednice Glasa Amerike.
Budući da ranija Trampova izjava o tome kako Sjedinjene Države treba da naprave globalnu medijsku mrežu kojom bi upravljala država i koja bi se borila protiv „nefer izveštavanja CNN-a“ nije prošla nezapaženo, kao i njegove stalne tendencije da medije upoređuje sa neprijateljima naroda i da javno traži povoljno izveštavanje o sebi i svom radu, američki mediji se već glasno pitaju kakve se promene mogu očekivati u Glasu Amerike sa novim rukovodstvom.
Odgovor na pitanje da li će se i na koji način ove promene odnositi i na servise na jezicima država iz našeg regiona, prekjuče smo pokušali da dobijemo i od centrale Glasa Amerike. Zasad je jedino izvesno da niko pouzdano ne zna ništa.
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.