Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera. A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Nerežimski mediji u Srbiji postoje da bi se održavala iluzija o Srbiji kao demokratiji. Ta iluzija odgovara kako režimu tako i njegovim zapadnim sponzorima. Svejedno, dobro je da ti mediji postoje i treba ih podržavati jer igraju važnu ulogu u društvu.
Ruski propagandni napori imali su za cilj da podrže jačanje nezadovoljstva evropskim elitama, uspon „patriotskih” snaga, otpor imigraciji i podršci Ukrajini, često su sprovođeni preko korumpiranih biznismena, bivših obaveštajaca i drugih simpatizera Putina. Istovremeno, nisu imali neki uspeh - ono malo sajtova koji su preuzimali ovaj proruski sadržaj uglavnom su na ekstremnoj desnici i levici u Evropi
Od nepunih 10 miliona dolara dobijenih od ruske medijske kuće RT, američka kompanija Tenet Media je skoro 9 miliona isplatila influenserima, od kojih je jedan dobijao 400.000 dolara mesečno za četiri Jutjub videa, kaže se u optužnici koja je podignuta u SAD
Sa jedne strane Donald Tramp godinama podstiče nepoverenje u medije, dotle da traži da im se oduzmu dozvole, a nekima preti i zatvorom, a sa druge su podkasti već izuzetno uticajni, dok se više od trećine mladih već informiše preko influensera na društvenim mrežama
Broj prividno lokalnih medija koji guraju levu ili desnu političku opciju prevazišao je broj autentičnih lokalnih medija u SAD. Pojavljivali su se najviše upravo tamo gde je predsednička trka bila neizvesna. U okruzima Arizone, Severne Dakote i Nevade, građani su dobili novine koje pišu algoritmi ili ko plati
U vremenu postistine, kada se neosnovane tvrdnje ili bezočne laži serviraju kao vesti, birači ostaju zaglavljeni u svojim silosima, okruženi istomišljenicima, gde im je sve teže da čuju šta ima da kaže druga strana. A bez toga nema zdrave demokratije
Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci
U Velikoj Britaniji je BBC na sebe preuzeo odgovornost da finansira rad lokalnih novinara kojima je osnovni, ako ne i jedini, zadatak da prate rad lokalnih organa vlasti. Ti novinari nisu zaposleni u BBC-ju i ne rade za britanski javni servis, već za novu agenciju. Projekat se finansira iz pretplate
Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku
