Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?
Javnost suočavaju s ratnom prošlošću, a zbog toga se sami suočavaju s pretnjama, napadima i – nesolidarnošću kolega
REM: UO RTV preporučeno da blagovremeno imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora pokrajinskog javnog servisa
Da li bi nam bilo bolje: Šta sadrže predlozi za izmenu medijskih zakona koji nikad nisu stigli ni na dnevni red Skupštine Srbije
Početak ponovljenog suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odložen za septembar
Dragan Šormaz, visoki funkcioner SNS-a dao je intervju "Danasu", u kom se osvrnuo na proteste u julu 2020. i naveo ih kao primer umešanosti ruskih obaveštajnih snaga u destabilizaciju Srbije. Radi se o onim noćnim demonstracijama 7. i 8. jula te godine, koje su započele kao protest protiv kovid-mera, ali ubrzo prerasle u ozbiljno nasilje koje je lako moglo da pređe u nešto nesagledivo.
Iz naizgled nejasnih razloga, United media televizije odlučile su se da, u finišu kampanje, na jednom programu emituju novi rijaliti, a na drugom, a u ime neke nepropisane "objektivnosti" (svi kandidati NISU jednaki i u tome JESTE stvar) javnu raspravu dodatno obesmisle, pružajući priliku da baš svaka mariginalna i maligna politička pojava dobije priliku za promociju.
U nedostatku ozbiljnih televizijskih političkih debata (ako izuzmemo Insajder TV, koji se tek nedavno pojavio), stekla sam naviku da, sa viškom ironije, priznajem, gledam neobičnu programsku jedinicu sa nacionalnog servisa, pod kriptičnim nazivom „Reč na reč“. Biću iskrena, razvila sam i izvesnu nežnost prema ovoj emisiji, koju gledam verno, predano i u večitom čudu, a posebno prema moderatoru.
Poslednjih godinu dana sam neprestano izložena novoj vrsti sajber intimidacije koja više nije ono prostačko - slanje uvreda i pretnji u "other inbox" (jer je postalo relativno lako da se prijavi), već jedna malo komplikovanija varijanta zapušavanja usta i puzajuće cenzure sve većih razmera.
Jedno od mojih ludjih poniženja u životu, dogodilo mi se pre nekih godinu dana, kad sam dobila poziv poznate autorke veoma uspešnog televizijskog formata, u kom, u nekoj vrsti simulacije kafanske atmosfere, pravi drugačiji portret svog uvaženog gosta.
Iznenadna i tragična smrt mlade, darovite i plemenite devojke Kristine Djukić, pokrenula je lavinu komentara, zakasnelih postupaka i reakcija, i sve su potpuno pogrešne.
Dramaturškinja i profesorka na Fakultetu dramskih umetnost Biljana Srbljanović objavila je večeras na Fejsbuku da su je Miroslav Aleksić, optužen za silovanje i seksualno zlostavljanje svojih učenica, i njegova supruga i profesorka FDU Biljana Mašić, tužili za krivično delo uvrede. Ona je objavila i dokument u kojem se navodi da je advokat Mašićeve i Aleksića podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu privatnu krivičnu tužbu protiv nje.
Nema se više šta novo reći o pomahnitalom zlu antivakcinaša, čija se aktivna, precizno organizovana, odlično finansirana kampanja u korist širenja epidemije Covida, razvaljivanja zdravstvenog, ali i ekonomskog sistema zemlje, od čijih posledica ćemo na kraju svi pocrkati, ali se ipak ni ne može ćutati.
U mom dugogodišnjem kraju ostalo je tek nekoliko autentičnih art deko gradjevina, i nešto malo, brojnim ratovima, siromaštvom i višedecenijskim negiranjem urbanizma kao nauke, barem donekle neonaruženih zgrada iz tridesetih godina prošlog veka.
Kada je, oko Božića, novinarka Ivana Mastilović Jasnić objavila potresnu, hrabru i istorijski važnu ispovest Milene Radulović, mnogima od nas je bilo jasno da više ništa neće biti isto.
Protekle nedelje smo uspeli da se posvadjamo i oko muzike. Tačnije, počelo je kao priča o popularnim pesmama, brzo se pretvorila u opšte vredjanje uglavnom muškaraca protivu žena, prešlo na nivo nacionalističke parapsihologije, "mensplejninga" te neodoljive potrebe uobraženih muškaraca da ti objasne šta ti treba da misliš o nečemu o čemu znaš više od njih.
Povodom hapšenja članova očigledno užasno opasne bande pod vodjstvom Velibora Belivuka, Jelena Zorić, odlična i hrabra novinarka, iznela je nepopularni stav: rekla je da je akcija uspešna, da je ta kriminalna grupa opasna i da je "možda bio spreman na neki novi 12. mart".
Često se dešavalo da u B92, a i u drugim institucijama u kojima sam bio angažovan, budemo provučeni kroz blato, sa groznim diskreditacijama i pretnjama, kada se založimo za žrtve bilo da su to žrtve ratova, pedofilije, kada smo štitili slabije, kada smo tražili pravdu...
Očekivala sam više cinizma naših analitičara i javnih intelektualaca, povodom dogadjaja u Vašingtonu i nasilno poredjenje sa našim petim oktobrom. Ali, bili su praznici, domaći Tviter je slikao česnice i granje, trgli smo se tek kada je Trampu ukinuta platforma sa koje se vinuo u sam vrh svetske politike i na kojoj je, pet godina kasnije, konačno pao.
Možda je prvi pravi slučaj politike poništenja kod nas (cancel culture), neke vrste lustracije koja se poslednjih godina sprovodi u Americi, slučaj publiciste Zorana Ćirjakovića. Politika poništavanja je, ukratko, kada, zbog nekog neprihvatljivog ponašanja odredjene osobe (npr, poziva na femicid), deo javnosti, najčešče putem društvenih mreža i masovnih medija, izvrši pritisak na poslodavce te osobe i primora ih da otpuste izgrednika, da se od njega distanciraju i da mu se time smanji uticaj, ali posledično i da mu se u potpunosti ukine prostor za delovanje i bilo kakav rad.
O tome sam jutros razmišljao kao naslovu teksta koji bih mogao napisati. Ne, tamo Srba nema. Ima samo fantazma koju Filip Rodić ima o sebi i o tome kakvi bi Srbi trebali biti. Na sliku i priliku samog F.R. koji bi hteo da oni misle njegove misli, da govore njegove reči i da osećaju njegova osećanja. On bi hteo da živote Srba pretvori u svoje fantazme i da im tako oduzme njihove živote.
Treba reći otvoreno: napad na Žaklinu Tatalović, u televizijskoj emisiji na nacionalnoj frekvenciji, nije seksizam ili neprimereno vredjanje, to je akt seksualnog nasilja, jednako gnusan i snažan, kao bilo koji "fizički" seksualni napad na ženu.
Izjave, tekstovi, intervjui Biljane Srbljanović, vrlo jasni, argumentovani, ipak, mnogo više razotkrivaju kroz reakcije na tekstove, tj. na samu Biljanu, od samih činjenica koje saopšti ili napiše.
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović ocenjuje u novoj kolumni "Potraga za Dori" da se Udruženje novinara Srbije (UNS) "ničim izazvano ostrvilo" na medije u vlasništvu United grupe (N1, Nova S i nova.rs), optužujući novinare tih kuća da rade za lične i finansijske interese jednog od vlasnika, a pošto su objavili da je suvlasnik United grupe Dragan Šolak dobio spor pred švajcarskim sudom, kojem je tužio Informer, Studio B i Pink za uvrede, klevete i povredu časti.
Urednik političke rubrike u Nedeljniku Nenad Čaluković ocenio je u Novom danu TV N1 da su se intelektualci u Srbiji povukli usled straha da će ukoliko kažu nešto protiv vlasti, o njima osvanuti negativni tekstovi u tabloidima.
