Povodom hapšenja članova očigledno užasno opasne bande pod vodjstvom Velibora Belivuka, Jelena Zorić, odlična i hrabra novinarka, iznela je nepopularni stav: rekla je da je akcija uspešna, da je ta kriminalna grupa opasna i da je "možda bio spreman na neki novi 12. mart".
Često se dešavalo da u B92, a i u drugim institucijama u kojima sam bio angažovan, budemo provučeni kroz blato, sa groznim diskreditacijama i pretnjama, kada se založimo za žrtve bilo da su to žrtve ratova, pedofilije, kada smo štitili slabije, kada smo tražili pravdu...
Očekivala sam više cinizma naših analitičara i javnih intelektualaca, povodom dogadjaja u Vašingtonu i nasilno poredjenje sa našim petim oktobrom. Ali, bili su praznici, domaći Tviter je slikao česnice i granje, trgli smo se tek kada je Trampu ukinuta platforma sa koje se vinuo u sam vrh svetske politike i na kojoj je, pet godina kasnije, konačno pao.
Možda je prvi pravi slučaj politike poništenja kod nas (cancel culture), neke vrste lustracije koja se poslednjih godina sprovodi u Americi, slučaj publiciste Zorana Ćirjakovića. Politika poništavanja je, ukratko, kada, zbog nekog neprihvatljivog ponašanja odredjene osobe (npr, poziva na femicid), deo javnosti, najčešče putem društvenih mreža i masovnih medija, izvrši pritisak na poslodavce te osobe i primora ih da otpuste izgrednika, da se od njega distanciraju i da mu se time smanji uticaj, ali posledično i da mu se u potpunosti ukine prostor za delovanje i bilo kakav rad.
O tome sam jutros razmišljao kao naslovu teksta koji bih mogao napisati. Ne, tamo Srba nema. Ima samo fantazma koju Filip Rodić ima o sebi i o tome kakvi bi Srbi trebali biti. Na sliku i priliku samog F.R. koji bi hteo da oni misle njegove misli, da govore njegove reči i da osećaju njegova osećanja. On bi hteo da živote Srba pretvori u svoje fantazme i da im tako oduzme njihove živote.
Treba reći otvoreno: napad na Žaklinu Tatalović, u televizijskoj emisiji na nacionalnoj frekvenciji, nije seksizam ili neprimereno vredjanje, to je akt seksualnog nasilja, jednako gnusan i snažan, kao bilo koji "fizički" seksualni napad na ženu.
Izjave, tekstovi, intervjui Biljane Srbljanović, vrlo jasni, argumentovani, ipak, mnogo više razotkrivaju kroz reakcije na tekstove, tj. na samu Biljanu, od samih činjenica koje saopšti ili napiše.
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović ocenjuje u novoj kolumni "Potraga za Dori" da se Udruženje novinara Srbije (UNS) "ničim izazvano ostrvilo" na medije u vlasništvu United grupe (N1, Nova S i nova.rs), optužujući novinare tih kuća da rade za lične i finansijske interese jednog od vlasnika, a pošto su objavili da je suvlasnik United grupe Dragan Šolak dobio spor pred švajcarskim sudom, kojem je tužio Informer, Studio B i Pink za uvrede, klevete i povredu časti.
Urednik političke rubrike u Nedeljniku Nenad Čaluković ocenio je u Novom danu TV N1 da su se intelektualci u Srbiji povukli usled straha da će ukoliko kažu nešto protiv vlasti, o njima osvanuti negativni tekstovi u tabloidima.
U samo nekoliko rečenica a na potpuno besmislenoj temi, „Blic“ je uspeo da pokaže sav prostakluk tabloidnog novinarstva, počev od ejdžizma i seksizma pa do prostačkog podsmevanja činjenici da se neko sapleo i pao, ukazuje poznata dramska spisateljica
