Masovna kupovina medija u gradovima u kojima se pripremaju lokalni izbori 
Sudija zabranio odgovore o kontaktima Predraga Koluvije sa novinarkom zbog čijeg teksta je tužio KRIK 
Politički obračun sa Jelenom Kleut: Omiljena profesorka ostala bez posla pošto je bila najglasnija u odbrani studenata 
FBI upao u kuću novinarke Vašington posta i zaplenio telefon i laptopove 
Politička igra Savetom REM-a se nastavlja: Obustavljen izbor članova, traži se dijalog sa NVO 
Zamenik urednika britanskog Ekonomista Robert Gest istražuje medijske slobode u Evropi i za Cenzolovku govori o sve gorem položaju medija, o napadima na novinare u Srbiji, buci sa društvenih mreža i Trampovom vređanju novinara
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru koji - prema predlogu ombudsmana Zorana Pašalića, predviđa da se i na društvenim mrežama uvrste prekršaji iz te oblasti - pravnici, stučnjaci za medije i ljudska prava vide kao mogućnost za brojne zloupotrebe, ukazujući istovremeno da ta oblast nije nadležnost ombudsmana onako kako je Pašalić vidi. Advokatica i izvršna direktorka u Komitetu pravnika za ljudska prava Milena Vasić konstatuje da takav predlog krši prava građana na slobodu izražavanja i napominje da su takvi propisi u nadležnosti policije i njih bi, eventualno, trebao da predloži Vlada Srbije, dok bi zaštitnik građana o tome mogao da ponudi svoje mišljenje.
Šta donosi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji je izradio kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića? Pravnici ga ocenjuju kao prvi korak ka cenzuri digitalnog prostora, a napisan je tako da se gotovo ne može ni smatrati pravnim dokumentom. A koliko je transparentan, govori i činjenica da su i novinari N1 i pravnici koji su bili zainteresovani da saznaju šta u nacrtu piše, za to morali da se dovijaju.
Kabinet zaštitnika građana Zorana Pašalića izradio je Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru koji predviđa da se u prekršaje iz te oblasti uvrste i oni učinjeni ne samo na javnom mestu, nego i na društvenim mrežama.
Na krilima studentskog protesta stigla je još jedna promena. Blokada INFO svedoči o snazi novih medija, o studentskom protestu i novim pristupima informisanju koji su preoblikovali medijsku scenu na način koji je pre studenata bio nezamisliv. Na mrežama ih prati skoro 100.000 ljudi, imaju više od 40 miliona pregleda
Konzumiranje vijesti pomjerilo se ka digitalnim i kraćim formatima, ukazuje izvještaj 'Media Industry Outlook'
Fejsbuk, Instagram, Redit, Snapčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, neke su od društvenih mreža koje su od 10. decembra i zvanično zabranjene za korišćenje mlađima od 16 godina u Australiji. Stručnjaci kažu da će, ukoliko se ovaj eksperiment pokaže kao uspešan, primer te zemlje početi da slede i drugi, ali istovremeno upozoravaju da se strogim restrikcijama ulazi na opasan teren.
Australija je postala prva zemlja koja je zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina. Odrasli to podržavaju, ali deca smatraju da je zabrana napad na njihova prava, koji će dodatno izolovati najranjivije.
Da li, draga čitateljko/čitatelju, osećaš da si – pod uticajem? Nevidljivih sila uticaja medija, lidera mišljenja iliti influensera, prijatelja, porodice, grupe kojoj pripadaš?
Nalozi studenata u blokadi na društvenim mrežama su ugašeni ili su pod pretnjom gašenja, zbog porasta lažnih pratioca, odnosno, botovskih naloga, među njima je i nalog Fakulteta dramskih umetnosti. Studentkinja ovog fakulteta navodi za Danas da u ovom trenutku pokušavaju da dobiju verifikaciju i prijavljuju lažne profile.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Danska premijerka Mete Frederiksen najavila je danas da vlada planira da zabrani korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 15 godina, upozorivši da "mobilni telefoni i društvene mreže kradu detinjstvo".
Vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama dostiglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom opadanju, a istovremeno ove platforme gube „društveni“ karakter kako ih ljudi sve manje koriste za komunikaciju sa drugima, a sve više da ispune slobodno vreme.
U protestima je smrtno stradalo najmanje 19 ljudi, a među 100 povrijeđenih je i četvero novinara
Više čitalaca nam se tokom prethodne nedelje javilo kako bi nam ukazali na poplavu manipulativnih oglasa distribuiranih kroz takođe manipulativan sponzorisan sadržaj na društvenim mrežama. Ako ste prethodnih dana na Fejsbuku i Instagramu videli poznate novinare ili političare koji reklamiraju sumnjive preparate, obmanjujuće reklame su zagadile i vaš algoritam. U nastavku pročitajte na kakve sve manipulativne reklame su novinari i čitaoci Tragača naišli prethodnih dana.
Sumnja u kritičke medije se seje da se publika odbije i da se izbegne mogućnost polaganja odgovornosti nosilaca vlasti pred javnošću, čemu kritički mediji služe. To je smišljeni, dugogodišnji projekat da se poseje nepoverenje. Tako se širi apatija, kaže dr Snježana Milivojević za Cenzolovku
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Za svakodnevno informisanje više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže, što je najviše među građanima 21 evropske zemlje. Po vesti se najviše odlazi na Fejsbuk, Jutjub i Instagram, dok izvikani Iks koristi samo 14%. Polovina mladih je na TikToku. Najpopularnija mreža je - Jutjub, dok je Viber izbio na treće mesto, iza Fejsbuka i ispred Instagrama
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević
