Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
U Višem sudu u Beogradu juče je počelo novo suđenje novinarima KRIK-a po tužbi Predraga Koluvije, vlasnika firme „Jovanjica” kome se pred Specijalnim sudom sudi da je organizovao kriminalnu grupu koja je proizvela više od tonu i po marihuane. Koluvija je ovu, treću tužbu podneo zbog teksta u kome smo otkrili da ga je tužilaštvo i pre slučaja „Jovanjica“ sumnjičilo da je uključen u proizvodnju marihuane.
Izjave Darka Glišića moraju da se shvate ozbiljno, bez obzira što su bizarne i apsurdne. Ministar je izneo pretnje, najavio da će objaviti neki sadržaj o nama i priznao da prati naše kretanje. On preti novinarima i vređa ih, a odbio je poziv za intervju koji smo mu uputili, kaže za Cenzolovku novinarka KRIK-a Sofija Bogosavljev posle prostačkih uvreda ministra Glišića zbog istraživanja koje otkriva vrednost njegove imovine
Prema bazi podataka koju je juče KRIK objavio, sadašnji i bivši ministri u Vladi Srbije poseduju pozamašnu imovinu, a pojedini su „teški“ i po nekoliko desetina miliona evra. Sama imovina nije toliko sporna, koliko jeste njeno poreklo, koje je uglavnom nepoznato, a ministri su po zakonu dužni da svu svoju imovinu prijave Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić jutros je na televiziji Happy lažno optužio novinare KRIK-a da sarađuju sa kavačkim klanom, i vređao urednika i novinarke da su voajeri i lažovi. Ove Glišićeve optužbe i uvrede usledile su nakon što je KRIK objavio detalje o njegovoj imovini, ali i otkrio da je njegova bivša partnerka, u vreme dok su bili zajedno, kupila tri stana koja nije mogla da priušti svojim zvničnim primanjima.
U odbranu predstavnika pravosudne vlasti stao je ministar pravde. Ali ne zbog političkih pritisaka i ogovornosti, već zbog toga što novinari objavljuju informacije o sudijama i tužiocima, koje su javne. Ministar traži reakciju - ali izgleda selektivno sluša i slabo pamti.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević danas je dala iskaz na suđenju koje se vodi po njenoj tužbi protiv KRIK-a zbog baze o sudijama „Prosudi ko sudi“. U iskazu je iznela nekoliko netačnih informacija, između ostalog, da su novinari pogrešno preneli podatke iz katastra, kao i da su ugrozili njenu i bezbednost njene porodice. Osim ovog parničnog postupka, Đorđević je zajedno sa suprugom pokrenula i krivični postupak protiv novinara KRIK-a u kome za njih traži zatvor i zabranu bavljenja novinarstvom.
U više nedavno objavljenih intervjua Stevan Dojčinović govori o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada zbog smene generacija (ili iz nekih drugih razloga), sudije u slučaju KRIK-a počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija. Redakcija KRIK-a je do tada svaki sudski proces dobila u svoju korist i ništa nisu menjali u profesionalnom pristupu – kao i pre, strogo su poštovali kodeks novinara, sva pravila novinarskog zanata, proveravali činjenice, dosledno praktikovali dužnu novinarsku pažnju.
Danas je u Višem sudu u Beogradu počelo suđenje KRIK-u po tužbi koju je bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković i jedna od optuženih zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, podnela protiv nas zbog istraživačke priče. U priči smo otkrili da je krivična prijava koju je protiv Tanasković podneo bivši poslodavac odbačena nakon što je policijsko odeljenje koje je proveravalo prijavu preuzeo Ninoslav Cmolić, suprug njene prijateljice. Dragoslav Glogonjac, advokat Tanasković, danas je rekao da izveštavanjem sa suđenja po ovim tužbama KRIK vrši pritisak na sud.
Državni vrh Srbije i njemu bliski mediji ne prestaju sa širenjem narativa da proteste u Srbiji finansira neko spolja sa ciljem da sruši Srbiju. Tako se svakodnevno recikliraju stari narativi o „obojenoj revoluciji“ kako bi se skrenula pažnja sa studentskih i građanskih zahteva i onoga zbog čega su građani već mesecima na ulicama. U isto vreme prethodne decenije civilno društvo dobilo je svega 2-4% ukupne bespovratne pomoći Srbiji.
U Srbiji su u proteklih nekoliko godina zabeleženi brojni slučajevi u kojima su se političari – i iz opozicije i iz vlasti – angažovali na otkrivanju korupcijskih afera ili kriminalnih veza, na način sličan istraživačkom novinarstvu.
Opsada KRIK-a ne slabi ni tokom ovog meseca. Juče je održano ročište po tužbi za naknadu štete Jelene Tanasković, optužene u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 građana, koja traži 1 milion dinara za pretrpljenu duševnu bol; za nekoliko dana će biti ročište u postupku kojim traži isti iznos štete, dan kasnije parnični postupak po tužbi sudije Dušanke Đorđević i njenog supruga, advokata Aleksandra Đorđevića, koji zahtevaju 760.000 dinara odštete. Krajem meseca ročište po trećoj tužbi Koluvije. Zamislite redakciju koja ne broji više od deset novinarki i novinara, koja mora da posveti silno vreme i sredstva vodeći sudske postupke zbog svojih otkrića.
Predsednik Stranke slobode i pravde reagovao je na objavu glavnog i odgovornog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića u kojoj je kritikovao to što Marinika Tepić radi posao istraživačkih novinara i tako čini štetu.
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović podneće tužbu protiv organizacije Centar za društvenu stabilnost koja je napravila video u kome lažima pokušava da diskredituje našu redakciju. „Ovo je osveta zbog naših nedavnih istraživačkih priča u kojima smo otkrili mehanizam kako vladajuća stranka i njeni tajkuni kradu državni novac, veze vrha vlasti sa narko-klanom Darka Šarića i to kako je Siniša Mali sumnjivim novcem finansirao školovanje svoje dece”, kaže Dojčinović. „Videom se opasno targetiraju novinari i ono što možemo da zaključimo iz njega jeste to da se naša redakcija nalazi pod merama obaveštajne agencije”.
Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik portala KRIK, reagovao je na tvrdnje potpredsednice SSP Marinike Tepić, koje je juče i danas iznela o vezama predsednika Srbije za kriminalnim grupama.
Druga epizoda serijala Dosije NVO, koji se po potrebi pojavljuje, emitovana ja 27. maja 2025. na televizijama Prva i B92, pod naslovom “Efekat crnog labuda”. Nepuna 63 minuta audio-vizuelnog sadržaja (teško je identifikovati formu i žanr) proizveo je Centar za društvenu stabilnost. Nema ničeg stvarno novog u nabacanim klevetama. Ipak, u Srbiji raste represija, a jedna ranija medijsko-propagandna ofanziva na Crtu nagovestila je upad policije u našu kancelariju.
Najavljene izmene medijskih zakona najviše će ugroziti istraživačke novinare koji izveštavaju o organizovanom kriminalu i krivičnim postupcima i mogu dovesti do porasta broja tužbi kojima su novinari već zatrpani, ocenjuju predstavnici novinarskih udruženja i članovi radne grupe sa kojima je razgovarao KRIK. Promene jednog člana Zakona o javnom informisanju i medijima znatno će ograničiti informacije koje će novinari smeti da objavljuju o istragama i sudskim postupcima, smatraju oni.
Pitanje upućujem-o Evropskoj komisiji, OEBS-u, vladama Velike Britanije, Francuske, SAD, Švedske, Holandije, Nemačke, Norveške… Optuženi ste da ne samo da finansirate „obojenu revoluciju“ u Srbiji, nego i da vaše obaveštajne službe aktivno rade protiv vlasti u Srbiji i Centra za društvenu stabilnost koji se u svojim video pamfletima poistovećuje sa državom i nacionalnim interesima.
Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene tužbama čija je namera da građani odustanu od borbe za istinu, da se uguši pravda, a pogađaju ne samo aktiviste i novinare, nego ostavljaju posledice po celu zajednicu, rečeno je na Anti-SLAPP konferenciji
Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, izgubila je sudski spor koji je protiv KRIK-a pokrenula 2022. kada je novinare ove redakcije tužila zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda. „Radi se o licu koja je bila državni funkcioner na visokoj funkciji, pa je dužna da pokaže veći stepen tolerancije prema informacijama i kritikama koje se na nju odnose… (Hrkalović) se u tekstovima pominje u širem kontekstu, gde su tuženi ukazali na povezanost državnih funkcionera sa kriminalnim grupama”, piše u presudi.
Ako su novinari odlučili da se u naše ime zameraju najmoćnijim ljudima u Srbiji, možemo i mi da odvojimo pola sata po priči i da saznamo stvari koje su izuzetno važne za - naš život
