Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Mašinerija laži: Tri miliona evra za prorežimske tabloide tokom decenije sufinansiranja 
Ćerka ubijenog srpskog novinara Slavka Ćuruvije o svojoj 27-godišnjoj borbi za pravdu 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Dosadašnji Krivični zakonik davao je previše prostora onima koji žele da naude ili zastraše novinare, a da za to ne budu kažnjeni. Upravo u tome i leži najveći doprinos ovih izmena što će se taj prostor značajno suziti i što će tužilaštvo i policija dobiti zakonski osnov da reaguju i u mnogobrojnim situacijama u kojima su im do sada bile „vezane ruke“, piše za Cenzolovku Miroslav Janković, pravni savetnik za slobodu medija Misije OEBS-a u Srbiji.
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Samo nekoliko dana nakon što je Advokatska komora Beograda na čelu sa Jugoslavom Tintorom kritikovala pojedine ocene u medijima, tvrdeći da je njima prekršena pretpostavka nevinosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, podneta je inicijativa da kršenje pretpostavke nevinosti ponovo bude krivično delo zbog kojeg se može otići i u zatvor.
Udruženje novinara Srbije (UNS), povodom saopštenja Udruženja medija i medijskih radnika Srbije (UMMR), u kojem ova nedavno osnovana organizacija navodi da institucije treba da „razmotre mogućnost da novinari u Srbiji dobiju status službenog lica“, podseća da novinari takvu zaštitu imaju od 2009. godine.
