Jelena Zorić: Okruženje za novinare u kojem rade biće bezbednije kada to ne bude zavisilo od političke volje
FAZ: Izveštavanje o Đokoviću – psihogram Srbije
Dragan Šolak: Kragujevčanin iz Švajcarske
Ponovljeno suđenje optuženima za paljenje kuće Milana Jovanovića zakazano za 24. februar
Sve po starom i u novoj godini: novinaru Peru Jovoviću ponovo upućene jezive pretnje
Iako je javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika produžena do 2. decembra, u međuvremenu nije bilo novih predloga za unapređenje predloženih odredaba. Nije bilo šireg interesovanja za ovu temu na drugom okruglom stolu koji je UNS organizovao u Novom Sadu. Advokat Slobodan Beljanski iz CEPRIS-a obrazložio je svoje sumnje u predložene izmene, koje su dobrim delom inicirale novu raspravu
Udruženje novinara Srbije (UNS) nastavlja da podstiče diskusiju o aktuelnim izmenama Krivičnog zakonika s ciljem bolje zaštite novinara. UNS će organizovati drugi po redu okrugli sto danas, 25. novembra, od 13 sati, u Zanatskom domu, Trg Marije Trandafil 14, u Novom Sadu, pod nazivom „Izmene Krivičnog zakonika između potvrde i osporavanja – mogu li se novinari izboriti za bolju zaštitu“.
Rade Đurić, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izjavio je u emisiji Dan uživo da je javna rasprava za izmenu Krivičnog zakonika u oblasti zaštite novinara koja je održana u Beogradu bila odlična prilika da svi koji imaju različita mišljenja o načinu na koji treba da se uređuje bezbednost novinara budu na jednom mestu i da kažu svoje komentare i sugestije u odnosu na ono što su čuli kroz predloge Zakonika. On je najavio da će sledeća javna rasprava biti održana uskoro u Novom Sadu. "To je prilika i da druge kolege kažu šta misle, a pozitivan korak je što je država pristala da učestvuje u izmeni krivičnog zakonika", rekao je on.
Predstavnici civilnog sektora i novinari najviše su kritikovali član 149 Nacrta izmena Krivičnog zakonika u vezi sa bezbednošću novinara, upozoravajući da njegova različita tumačenja mogu da zaštite funkcionere od kritike. Javna rasprava o Nacrtu produžena do 2. decembra
Marjan Rističević, poslanik Srpske napredne stranke, na osnovu člana 149 stav 3 Krivičnog zakona, osuđen je na tri godine zatvora zbog toga što je grubim vređanjem, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozio spokojstvo novinara Stevana Dojčinovića. Postupak protiv Rističevića pokrenulo je Tužilaštvo, po službenoj dužnosti i obavezujućem uputstvu Zagorke Dolovac.
Osećam potrebu da učinim javnim nekoliko informacija, važnih za diskusiju i javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika koje se poslednjih dana problematizuju putem različitih tekstova i intervjua.
Advokat Božo Prelević rekao je gostujući na N1 povodom predloženih izmena Krivičnog zakonika da se radi o perfidnom podmetanju, usled nedostatka rasprave. “Novinari umesto da budu zaštićeni, postaju žrtve. Gazi se bilo kakva kritika”, kazao je Prelević. Novinar Vukašin Obradović kaže da je inicijativa o izmeni Krivičnog zakonika krenula iz Radne grupe o zaštiti novinara, kako bi se novinari zaštitili. “Javna rasprava traje do 27. oktobra, OEBS je bio uključen u ceo proces. Da li su novinarska udruženja oduševljena izmenama, ne bih rekao”, rekao je Obradović.
Dragi čitaoci, ovo je možda jedan od poslednjih tekstova koje potpisujem, čisto zato što mi se ne ide u zatvor. I iduća epizoda DLZ biće možda jedna od poslednjih koje ćete gledati, jer se ni Nenadu Kulačinu (i opet meni) ne ide u zatvor. Ko voli „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, neka se polako oprašta od ove emisije, jer se, ni Kesi, kao i članovima redakcije Njuz neta, siguran sam, ne ide u zatvor. Isto, garantujem, važi i za Olju Bećković i Jelenu Obućinu, ali i za sve vas.
Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti. U kvalifikovanom obliku krivičnog dela Prinuda (član 135. KZ) u isti rang sa dramatičnim načinom izvršenja (svirepost, pretnja ubistvom ili teškom telesnom povredom, otmica) stavlja se…
The former Criminal Code left too much space for anyone wishing to harm or intimidate journalists to do that and not be punished. And this is exactly what is the greatest contribution of these amendments: that space will shrink considerably and prosecution and police will have legal grounds to act in many situations in which ‘their hands were tied’ previously.
Dosadašnji Krivični zakonik davao je previše prostora onima koji žele da naude ili zastraše novinare, a da za to ne budu kažnjeni. Upravo u tome i leži najveći doprinos ovih izmena što će se taj prostor značajno suziti i što će tužilaštvo i policija dobiti zakonski osnov da reaguju i u mnogobrojnim situacijama u kojima su im do sada bile „vezane ruke“, piše za Cenzolovku Miroslav Janković, pravni savetnik za slobodu medija Misije OEBS-a u Srbiji.
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Samo nekoliko dana nakon što je Advokatska komora Beograda na čelu sa Jugoslavom Tintorom kritikovala pojedine ocene u medijima, tvrdeći da je njima prekršena pretpostavka nevinosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, podneta je inicijativa da kršenje pretpostavke nevinosti ponovo bude krivično delo zbog kojeg se može otići i u zatvor.
Udruženje novinara Srbije (UNS), povodom saopštenja Udruženja medija i medijskih radnika Srbije (UMMR), u kojem ova nedavno osnovana organizacija navodi da institucije treba da „razmotre mogućnost da novinari u Srbiji dobiju status službenog lica“, podseća da novinari takvu zaštitu imaju od 2009. godine.
