09. nov 2021.

Izmene Krivičnog zakonika: Kako zaštititi novinare i obezbediti da se propisi zaista i primenjuju

Predstavnici civilnog sektora i novinari najviše su kritikovali član 149 Nacrta izmena Krivičnog zakonika u vezi sa bezbednošću novinara, upozoravajući da njegova različita tumačenja mogu da zaštite funkcionere od kritike. Javna rasprava o Nacrtu produžena do 2. decembra

Učesnici rasprave o izmenama Krivičnog zakonika (foto: Jutjub snimak ekrana)

Dok su predlagači, kao i autor izmena i dopuna Krivičnog zakonika u vezi sa unapređenjem krivičnopravne zaštite novinara i medijskih radnika, profesor krivičnog prava Zoran Stojanović na stanovištu da će nova zakonska rešenja pružiti pojačanu zaštitu novinara, iz civilnog sektora i od pojedinih novinara i novinarskih udruženja stižu upozorenja da pojedine nove odredbe mogu biti zloupotrebljene i iskorišćene protiv novinara.

To su glavne poruke sa okruglog stola u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika, koji su danas u Beogradu organizovali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Iz Ministarstva pravde, koje je nosilac izmena tog zakonika, poručili su da su otvoreni za nova rešenja i izmene ponuđenih predloga. Livija Pavićević, državna sekretarka Ministarstva, rekla je da je nadležni odbor Vlade Srbije jutros produžio javnu raspravu, čiji će nastavak početi 12. novembra i trajati do 2. decembra.

Rad na unapređenju krivičnopravne zaštite novinara i medijskih radnika inicirala su novinarska i medijska udruženja, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara. 

U Nacrtu izmena Krivičnog zakonika menjaju se i dopunjuju tri člana – 135, 138 i 149 – koja se tiču prinude, ugrožavanja sigurnosti i sprečavanja štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa, a pokreće se i gonjenje po službenoj dužnosti tamo gde ga nije bilo.

Predstavnici pojedinih nevladinih organizacija i novinari najviše su kritikovali izmenu člana 149 Krivičnog zakonika, koji je ranije oštro obrazložio i advokat Slobodan Beljanski u tekstu objavljenom na Peščaniku. On je objasnio da će od značenja i razumevanja reči koje se pominju u Nacrtu, kao što su „mišljenje“ i „spokojstvo“ ili „javno“, „grubo“, „drsko“, „bezobzirno“, „značajno“, zavisiti odgovor na pitanje da li krivičnog dela ima ili ne. 

On je upozorio da bismo na ovaj način dobili otvoreni delikt, kakav je nekada bio tzv. delikt mišljenja, pogodan za neslućene zloupotrebe i usmeren ka proizvoljnom gušenju svake slobodnije izražene kritike.

Autor izmena i dopuna Krivičnog zakonika, profesor krivičnog prava Zoran Stojanović naveo je da je iznenađen povezivanjem Nacrta izmena Krivičnog zakonika sa deliktom mišljenja i da o tome u njegovom predlogu nema govora. Dodao je da je 1989. učestovao u Radnoj grupi koje je predložila ukidanje pravog delikta mišljenja, i da je otvoren za sugestije. 

Stojanović je naglasio i da postoji mogućnost da se reč „mišljenje“ izbaci iz člana 149, jer je postavljeno preširoko i upućuje na mišljenja svih građana, kako ne bi dovelo do praktičnih problema da tužilaštvo bude zatrpano krivičnim prijavama.

Profesor je stava da izmene treba da budu pažljive i selektivne, s obzirom na to da Krivični zakonik pruža dobru normativnu osnovu za pružanje zaštite novinarima, te da je poznato da je krivično pravo poslednje sredstvo koje stoji na raspolaganju u suzbijanju određenih ponašanja i da ne bi trebalo olako posezati za njim.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Veran Matić rekao je da je za četiri godine, koliko postoji ta radna grupa, zabeležen veliki broj slučajeva napada na novinare, koji su odbačeni pred sudom zbog „manjkavosti koje postoje u trenutnom zakonu i nekim drugim zakonima“.

„Osećamo nemoć da utičemo na to što neke od naših kolega imaju na stotine pretnji koje ne mogu da se procesuiraju zbog jezičkih finesa“, kazao je Matić i dodao da su upravo iz tih razloga i ušli u ceo ovaj posao, da novinari budu sveobuhvatnije zaštićeni.

Zaštita slobode izražavanja

Evo izvoda iz pojedinih izlaganja:

Milena Vasić, advokatica YUCOM-a: Mi smo ozbiljno kritikovali ovaj nacrt. Mislimo da imamo pravo da se bavimo ovom temom jer zastupamo novinare na sudu od 1997. godine – i kao okrivljene i kao oštećene. To što postoje mehanizmi koji nisu efikasni ne znači da treba da stvaramo nove, koji će se restriktivno odraziti na slobodu izražavanja. 

Na primer, u Nacrtu vi morate da pročitate obrazloženja i tekst o radu radne grupe i mišljenje profesora Stojanovića da biste shvatili šta taj član znači. Sudija neće imati sve to, i tu vidimo veliku opasnost. 

Mislim da se problem efikasnosti zaštite novinara ne rešava izmenama materijalnog krivičnog prava, naročito kada postoje problemi u primeni prava. 

Generalno, mi se ovde bavimo lečenjem posledica, a ne uzrokom. Jer kada novinarku prozove neko sa skupštinske govornice i posle toga joj stigne 150 pretnji na društvenim mrežama, nisu problem te pretnje, njen problem je političke prirode. Smatramo da u ovom trenutku ne treba menjati Krivični zakonik, nego podići efikasnost u primeni postojećih zakonskih odredaba, i da ove izmene predstavljaju „gašenje požara benzinom“.

Marko Vidojković, pisac i novinar: Ono oko čega mi najviše brinemo jeste da li će neki tužilac da tumači član 149 na način tako što će štititi izabrano lice i informaciju od javnog značaja koju je ono iznelo od mog mišljenja koje se često posmatra kao drsko i bezobrazno, ali to je moj stil javnog nastupa. Posebno zato što i sada već trpimo pritisak zbog onog šta govorimo i izloženi smo hajkama režima i gomilama uvreda.

Roberta Taveri, Article 19: Izgleda da je konačni cilj ovih izmena da se obezbedi mir javnih zvaničnika od uvreda i sličnih stvari. Zabrinuti smo što neki korišćeni izrazi mogu da rezultiraju kršenjem nekih od međunarodnih zakona, koji se odnose na zabranu ograničavanja slobode izražavanja.

Ivana Stevanović, Slavko Ćuruvija fondacija: Meni se čini da svi ovde delimo isti cilj, da novinari i sloboda govora budu maksimalno zaštićeni. Slažem se da glavne pretnje dolaze iz vrha vlasti i ja razumem zamerke, svesni smo ih, ali šta je predlog? 

Ne možemo očekivati da se vlast promeni za dva meseca, nama su novinari u strahovitoj situaciji, trpe linč medijski, verbalni. Nama ljudi odlaze iz novinarstva, mladi ne žele da se bave novinarstvom i zbog ovog problema. Mislim da bi bilo korisno da se ovih narednih 20 dana posvetimo usavršavanju predloga ili donošenju novih rešenja koja će doprineti unapređenju bezbednosti novinara.

Problem je primena zakona

Srđan Škoro, novinar: Zašto donosimo ove izmene kada je pitanje ko će obezbediti primenu i novog i starog zakona da bi se zaštitili novinari? Najžešće pretnje dolaze iz vrha vlasti i onda se spuštaju naniže. Niko ne može zaštititi novinare nikakvim zakonom dok god ne obezbedimo da se zakoni poštuju. Ovo je sve jalov posao i gubljenje vremena unapred.

Sanja Radivojević, Beogradski centar za ljudska prava: Mi zaista na papiru imamo na raspolaganju razne mehanizme. Ono što predlažete postaje opasnost i za novinare, ako posmatramo šire formate, kao što je, na primer, gospodin Kesić i njegova emisija. Imajmo u vidu i potencijalno autentično tumačenje do kojeg može doći ako bilo ko bude zatražio od Skupštine šta (u zakonu, prim. nov.) predstavljaju „drsko“ i „bezobrazno“. Deluje mi da će ovom promenom najviše profitirati tabloidni mediji i funkcioneri.

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a: Namera NUNS-a je da se situacija popravi za novinare, i kod nas u NUNS-u imamo različita mišljenja. I ja isto mnogo puta osećam da gubim vreme sa predstavnicima vlasti i da je sve uzaludno, ali je dobro da razgovaramo i da je neko uočio da takav član može da se zloupotrebi i izazove probleme i zato je dobro da je javna rasprava produžena.

Slobodan Radičević, predsednik Izvršnog odbora UNS-a: Sve institucionalne radnje su važne u pravcu zaštite novinara i treba ih podržati. Izmene vidimo kao jedan od važnih segmenata u tom poslu i načelno se slažemo da treba da se radi na unapređenju postojećih zakonskih rešenja. Nismo videli da izmene mogu da budu na štetu novinara, to pokazuju i analize koji su radili advokati koje smo mi angažovali i zbog toga UNS nije uputio nijedan komentar, ali uvažavamo sve iznete dileme i očekujemo da će se u narednom periodu razrešiti.

Iz UNS-a su najavili da će okrugli sto posvećen ovoj temi biti održan i u Novom Sadu, gde će i advokat Slobodan Beljanski imati priliku da obrazloži svoje mišljenje. Pozvan je i predstavnik tužilaštva Branko Stamenković, koji je dobio poziv i za današnji skup, ali je, kako je preneto, bio sprečen da dođe.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend