21. sep 2021.

Izmene Krivičnog zakonika predviđaju bolju zaštitu novinara, slobode govora i izražavanja

Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?

Da li će Krivični zakonik biti dovoljno jasan da gušenje novinara, kao što je bilo tokom inauguracije predsednika, bude sankcionisano?: (foto: E-stock / Aleksandar Bačlija)

Izmene Krivičnog zakonika trebalo bi da omoguće i sveobuhvatniju zaštitu bezbednosti novinara i uvedu krivičnu odgovornost za mnoge okolnosti koje su se do sada smatrale samo „pritiskom“ i nije bilo pravnog osnova za adekvatnu reakciju policije i tužilaštva ili su zakonske nepreciznosti služile kao izgovor za izostanak reakcije države.

Amandmane na Krivični zakonik uredio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Zoran Stojanović, a nastali su kao rezultat rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara i uz podršku eksperata Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Vladina Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kojom predsedava premijerka Ana Brnabić (a u njenom radu ne učestvuju predstavnici mnogih novinarskih i medijskih udruženja), prosledila je amandmane Ministarstvu pravde u zvaničnu proceduru.

Ideja ove radne grupe, koju je podržala i premijerka Brnabić, jeste da bi izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na novinare i slične delatnosti sa povećanim rizikom i od posebnog značaja za društvo trebalo da budu razmatrane po ubrzanoj proceduri, te da bi pred narodnim poslanicima mogle da se nađu i pre kraja godine.

Zaštititi slobodu govora i izražavanja

„Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, dakle da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. To je, između ostalog, ono na šta nas obavezuju međunarodni ugovori. U izveštajima međunarodnih institucija srešćete upravo tu formulaciju, zabrinutost za slobodu govora“, ističe profesor Stojanović za Cenzolovku.

U javnosti su se mogle čuti inicijative za uvođenje novog krivičnog dela, koje bi se direktno ticalo novinara, po ugledu na odredbu o advokatima. Evo šta o tome kaže dr Stojanović:

„Neće postojati nikakvo posebno krivično delo koje bi se zvalo ‘napad na novinare’, ‘pretnje novinarima’ ili slično. Takva rešenja nisu česta u evropskoj zakonodavnoj praksi. Mahom postoje u bivšim sovjetskim, centralnoazijskim zemljama, gde je situacija vidno lošija. Novinari, odnosno oni koji se bave informisanjem od javnog značaja, međutim, prepoznati su kao osobe koje se bave poslom s povećanim rizikom. Tu spadaju i zdravstvo, prosveta, pružanje pravne pomoći i slično.“

Primena sile ili pretnje novinaru da (ne) objavi neku informaciju ili mišljenje predstavljaće teži oblik krivičnog dela prinude, za šta će sudije moći da kazne višim kaznama (sada je maksimalna tri godine)

Sagovornik Cenzolovke objašnjava da predstoje izmene i dopune tri postojeća krivična dela: prinuda, ugrožavanje sigurnosti i sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa.

Ovaj poslednji amandman verovatno je i najvažniji. Prema njemu, ako u predloženom obliku bude usvojen, kazniće se svako ko „neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja grubim vređanjem ili zlostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo“.

To bi trebalo da obuhvati različite vrste pretnji i uznemiravanja (uključujući one u virtuelnom prostoru) koje ne spadaju u ugrožavanje sigurnosti, a koje svakako stvaraju objektivan osećaj ugroženosti kod novinara.

Kada je reč o prinudi, ovde se uvodi da primena sile ili pretnje prema novinaru da objavi ili ne objavi neku informaciju ili mišljenje predstavlja teži oblik tog dela.

„Dakle, dodaje se nova kvalifikatorna okolnost, a to je da je delo učinjeno prema osobama koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja. Važeći Krivični zakonik za to delo predviđa zatvorsku kaznu do tri godine. Za teži oblik će i kazna, prirodno, biti veća. Kolika – to već zavisi od procene. Najverovatnije do pet godina. To pitanje je još otvoreno, stvar je procene, nema egzaktnih kriterijuma kod određivanja tog broja“, objašnjava Stojanović.

Na kraju, ugrožavanje sigurnosti bi se proširilo i na pretnju napadom na slobodu i imovinu veće vrednosti. Do sada se pretnja odnosila samo na život ili telo novinara.

EVROPSKA UNIJA UNAPREĐUJE BEZBEDNOST NOVINARA

Evropska komisija je donela preporuke za povećanje bezbednosti novinara i za sledeću godinu najavila donošenje evropskog zakona o slobodi medija, o čemu je Cenzolovka pisala.

EK je podsetila na ubistva novinara u Holandiji, Slovačkoj i na Malti, na čak 900 napada na novinare prošle godine, uz sve više pretnji, posebno na internetu, te na SLAPP tužbe kojima se zastrašuju mediji i novinari onemogućavaju da rade normalno i bez straha od pristrasnih sudova i kazni koje ne mogu da plate. Sve to je motivisalo EK da donese preporuke članicama EU kako da zaštite medije i novinare, te da skrene pažnju na to koliko su nezavisni mediji važni za evropsku demokratiju.

Evropska komisija posebno ističe da je digitalna sigurnost postala glavna briga novinara.

Novinari traže da se izmene usvoje ubrzano

Želja je da ovi amandmani u skupštinsku proceduru idu parcijalno u odnosu na ostale promene Krivičnog zakonika, za šta je krajni rok tek kraj sledeće godine.

„Mi iz novinarskih udruženja koji smo u (Vladinoj) Radnoj grupi za zaštitu i bezbednost novinara insistirali smo da se ove promene posebno usvajaju“, kaže za Cenzolovku Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Novinari, odnosno oni koji se bave informisanjem od javnog značaja, prepoznati su kao osobe koje se bave poslom s povećanim rizikom. Tu spadaju i zdravstvo, prosveta, pružanje pravne pomoći

„Mislimo da ove izmene mogu da budu usvojene do kraja godine, a mislim da situacija u kojoj se nalazimo nalaže tu brzinu. Naravno, posle javne rasprave u zakonskom roku. Predsednica Vlade Ana Brnabić podržala je ovaj naš predlog i insistirala kod Ministarstva pravde da se krene u neophodne procedure.“

Matić smatra da, u domaćem kontekstu, predložena rešenja znače i sveobuhvatniju zaštitu bezbednosti novinara, i to na više načina: kroz uvođenje novih inkriminacija šire definisanih, preciziranja postojećih, pojašnjavanja onih koje su se dvojako tumačile…

„Ja sam zagovarao ovaj mehanizam koji je primenjen i u nekim drugim zemljama u EU… I dalje mislim da ceo ovaj korpus treba proširiti i na javno izabrane ličnosti, kulturne radnike i tako dalje. Ovaj pristup nam to omogućava. Mislim da je jako važno da se medijska zajednica što intenzivnije uključi u javnu raspravu. Trebalo bi otkloniti bilo kakvu mogućnost spinovanja vezanu za ovo pitanje, bez obzira na to što su neka udruženja napustila (Vladinu) Radnu grupu, jer je ovaj proces nastao u Stalnoj radnoj grupi (osnovanoj pre Vladine – 2016, prim. nov.)i uz podršku OEBS-a.“

Jovanović: Nema političke volje za suštinske promene u odnosu prema novinarima

„Najviše procesuiranih slučajeva i pred domaćim sudovima upravo se odnosilo na onlajn pretnje. Manjkalo je nešto što bih ja nazvala duševnim integritetom novinara, svi oni slučajevi u kojima se novinari osećaju ugroženim, a nema elemenata pretnji na način koji to predviđa krivično delo ugrožavanja sigurnosti“, ocenjuje Nataša Jovanović, pravnica Slavko Ćuruvija fondacije.

„Uopšteno, unapređenje bilo kog zakona koje dolazi iz prakse – dakle kada smo iz iskustva videli određene manjkavosti – doprinosi boljitku tih mera. Do sada je nedostajala i bolja primena zakona: procedure predugo traju, prijave se odbacuju… Opšta procena je da će predloženim izmenama odredbe biti sveobuhvatnije, a ostaje nam da vidimo kako će na to reagovati tužilaštvo, sudovi, policija.“

Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, dakle da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. To je, između ostalog, ono na šta nas obavezuju međunarodni ugovori (prof. dr Zoran Stojanović)

Na pitanje Cenzolovke stiče li se utisak da ovoga puta zaista ima famozne „političke volje“ da institucije suštinski promene okolnosti u kojima novinare rade, Nataša Jovanović kaže da joj „ne deluje da je nešto mnogo drugačije“.

„Jeste drugačije u smislu formiranja radnih grupa, promena zakona, između ostalih Zakona o javnom informisanju i medijima… Moj subjektivni osećaj, međutim, jeste da se mnogo toga radi samo da bismo štriklirali još jednu kućicu na putu ka Evropskoj uniji. Tu političku volju naročito ne vidim u odnosu prema novinarima u parlamentu ili odnosu koji gaji predsednik Aleksandar Vučić. Iako su im puna usta zaštite novinara, još nismo videli stvarnu promenu u njihovom ponašanju.“

Akcioni plan za sprovođenje Medijska strategije od 2020. do 2025. predviđa izmenu 13 zakona. Među njima su Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim servisima (čeka 10 izmena), Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zbog kašnjenja akcionog plana izgubljena je prva godina u sprovođenju nove medijske strategije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend