25. nov 2021.

Advokat Beljanski: Moguća zloupotreba svih odredaba Krivičnog zakonika koje se menjaju

Iako je javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika produžena do 2. decembra, u međuvremenu nije bilo novih predloga za unapređenje predloženih odredaba. Nije bilo šireg interesovanja za ovu temu na drugom okruglom stolu koji je UNS organizovao u Novom Sadu. Advokat Slobodan Beljanski iz CEPRIS-a obrazložio je svoje sumnje u predložene izmene, koje su dobrim delom inicirale novu raspravu 

Javna rasprava o Krivičnom zakoniku u Novom Sadu (foto: Denis Kolundžija / Cenzolovka)

Javna rasprava o Krivičnom zakoniku u Novom Sadu (foto: Denis Kolundžija / Cenzolovka)

Nakon rasprave u Beogradu pre dve nedelje, danas je u Novom Sadu održan drugi sastanak predstavnika novinarskih udruženja, države, stručnjaka i drugih koji su zainteresovani za predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika. 

Milić: Radna grupa odgovorna za predloge, a ne Ministarstvo

Advokat i predstavnik NDNV-a u Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara Veljko Milić rekao je da je ideja ove grupe, koja je predložila izmene KZ, bila da se bezbednost novinara poboljša. On je dodao da Ministarstvo na njihov predlog nije stavilo ni „zarez“, tako da ukoliko novinari nisu zadovoljni predloženim izmenama, treba da krive predstavnike Radne grupe.

Slobodan Beljanski, advokat i potpredsednik CEPRIS-a, oštro je kritikovao izmene člana 149. 

„Kada proveravamo neki propis, mi pravnici uvek uzmemo u obzir ekstremnu varijantu, odnosno mogućnost zloupotreba. Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao takvu mogućnost”, naglasio je Beljanski.

On je pojasnio da je u spornom članu 149 zaštita psihičkog integriteta novinara na prvi pogled opravdana, ali, prema njegovom mišljenju, ako se stavite u ulogu mogućeg učinioca tog krivičnog dela, brzo ćete uvideti da prvi utisak vara. 

To praktično znači da, zavisno od povoda, načina izražavanja ili stila nekog lica, pod udar zakona može doći novinar ili drugi autor koji reaguje na takve natpise, precizirao je Beljanski.

 Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao mogućnost zloupotreba (advokat Slobodan Beljanski)

Beljanski je zaključio da se novim odredbama ugrožava sloboda izražavanja i da bi njihovo usvajanje donelo više štete nego koristi. Predložene dopune, prema njegovom mišljenju, zahtevaju temeljnu preradu i redukciju onoga što je neprikladno.

Slobodan Beljanski je ranije upozorio da će od značenja i razumevanja reči koje se pominju u predloženim izmenama, kao što su „mišljenje“ i „spokojstvo“ ili „javno“, „grubo“, „drsko“, „bezobzirno“, „značajno“, zavisiti odgovor na pitanje da li krivičnog dela ima ili ne. 

Time bi se, kako tvrdi, dobio otvoreni delikt, kakav je nekada bio tzv. delikt mišljenja, pogodan za neslućene zloupotrebe i usmeren ka proizvoljnom gušenju svake slobodnije izražene kritike.

UNS: Sprečiti da se promene okrenu protiv novinara

Nenad Krajnović, advokat UNS-a, podržao je produžetak javne rasprave i naglasio da će UNS uobličiti predlog koji se tiče člana u vezi sa prinudom. On smatra da je potrebno precizirati da se radi o poslovima od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, a predložio je i izmene člana 138, kao najviše kritikovanog člana 149. Stav UNS-a je da mora biti sprečen takozvani bumerang – da se nešto što treba da štiti novinare ne okrene protiv njih.

Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde za normativne poslove, pojasnio je da nakon što primedbe na predložene izmene i dopune budu razmotrene, ponovo će biti organizovane konsultacije sa Radnom grupom. Nakon toga Ministarstvo pravde će uobličiti nacrt zakona i uputiti ga Vladi Srbije, koja taj predlog prosleđuje Narodnoj skupštini Srbije na usvajanje.

Javna rasprava je prvobitno održana od 7. do 27. oktobra, ali je na zahtev Stalne radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara produžena za još 20 dana, od 12. novembra do 2. decembra.

Tokom prve javne rasprave na mejl Ministarstva pravde, koje je nadležno za kreiranje ovog zakona, stiglo je 11 primedaba, dok zasad, nakon produženja roka, nije stigao nijedan predlog, saopštila je Livija Pavićević, državna sekretarka Ministarstva pravde, i pozvala sve zainteresovane da dostave pisane predloge.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend