Đurić: Odbačena većina krivičnih prijava koje se odnose na sigurnost novinara (VIDEO)

Rade Đurić, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izjavio je u emisiji Dan uživo da je javna rasprava za izmenu Krivičnog zakonika u oblasti zaštite novinara koja je održana u Beogradu bila odlična prilika da svi koji imaju različita mišljenja o načinu na koji treba da se uređuje bezbednost novinara budu na jednom mestu i da kažu svoje komentare i sugestije u odnosu na ono što su čuli kroz predloge Zakonika. On je najavio da će sledeća javna rasprava biti održana uskoro u Novom Sadu. "To je prilika i da druge kolege kažu šta misle, a pozitivan korak je što je država pristala da učestvuje u izmeni krivičnog zakonika", rekao je on.

„Tu su bili predstavnici Radne grupe, predstavnici javnih udruženja, nevladinih organizacija i novinari koji su imali priliku da iznesu svoje komentare. Raduje nas da je javna rasprava produžena za još 20 dana, što je dobro, jer u narednom periodu moramo da probamo da usaglasimo naše stavove i da dođemo do najboljeg rešenja za bezbednost novinara“, rekao je Đurić.

Dodaje da predlog Krivičnog zakonika ima dobru osnovu, i da je proistekao iz višegodišnjeg rada novinarskih udruženja, kroz praksu i iskustvo koje su sticali kroz podnošenje krivičnih prijava kada su novinari oštećeni ili ugroženi. Kako napominje, veliki broj slučajeva krivičnih prijava je odbačen od strane nadležnih tužilaštava, a uglavnom su se odnosile na ugrožavanje sigurnosti novinara.

Kako je naveo, osnovni problem je u načinu na koji se tumači sudska praksa.

„Postoji ogroman problem u načinu na koji se izriče nekome pretnja, jezički problem, koji zapravo ne gleda suštinu, zaštitu novinara, već način na koji je pretnje izrečena. Razlika u kondicionalu i potencijalu koja uzrokuje da kao posledicu imamo odbacivanje krivične prijave. Sve su to bili razlozi da kroz sijaset analiza i podataka profesor krivičnog prava Zoran Stojanović izradi neke od predloga za dopune postojećih dela u Krivičnom zakoniku kako bi se osigurala bolja bezbednost novinara“, rekao je on.

Kao primer je uzeta rečenica „Tebe treba ubiti“, jer u njoj se sadrži pretnja, a može da se protumači i da nema pretnje.

„Nažalost, to je ogroman problem, i to kroz praksu nismo uspeli da prevaziđemo. Čini mi se da sudije a ni tužioci ne razumeju način na koji mi gledamo napade na novinare. Upravo način na koji je pretnja izrečena zapravo uslovljava određivanje krivičnog dela i dalje gonjenje. Naime, iako ostaje ta subjektivna okolnost, gde novinar ostaje oštećen, ukoliko tužilaštvo zaključi da nema objektivnih elemenata da će se ta prentnja ostvariti, onda nema krivičnog dela. Najveći broj krivičnih dela se odnosi na potencijalno ugrožavanje sigurnosti“, naveo je Đurić.

On se zalaže za izmene postojećih krivičnih dela , ali je napomenuo da se u toku same rasprave uvidelo da postoji mogućnost potencijalne zloupotrebe koje bi mogle da se dogode u budućnosti.

Ističe da je zbog toga dobra odluka da se javna rasprava produži za još 20 dana, kako bi se saslušala sva mišljenja u vezi toga.