09. nov 2021.

Povodom izmena u KZ: Zaštita od zaštitnika novinara

Marjan Rističević, poslanik Srpske napredne stranke, na osnovu člana 149 stav 3 Krivičnog zakona, osuđen je na tri godine zatvora zbog toga što je grubim vređanjem, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozio spokojstvo novinara Stevana Dojčinovića. Postupak protiv Rističevića pokrenulo je Tužilaštvo, po službenoj dužnosti i obavezujućem uputstvu Zagorke Dolovac.

Banalizovanje, sa elementima fake news, ali i SF, sasvim sigurno, nije najbolji i preporučiv način da se počne tekst.

Ipak, kao olakšavajuća okolnost može se uzeti fakat da se teško može ilustrativnije opisati sav besmisao celog ovog projekta i aktuelne polemike o Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakona smišljenih, kako navode zagovornici ove zamisli, da se poboljša bezbednost novinara. Kako je detaljno objasnio Veran Matić, “direktni svedok nastanka inicijative i dosadašnje realizacije”, početna zamisao rodila se u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.

Preselila se potom u Radnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara u kojoj je, kako navodi Matić, predstavnicima Vlade “predstavljena usaglašena inicijativa za promenu Krivičnog zakona” čiji je autor dr Zoran Stojanović, profesor Pravnog fakulteta i jedan od naših, kako se ističe, najboljih poznavalaca Krivičnog prava.

Uključio se, naravno, i OEBS logističkom podrškom, a predložene izmene podržala su i novinarska udruženja. Ili, kako bi to opisao sa lica mesta Veran Matić: “sugerisano (je) Ministarstvu pravde da se započne proces usvajanja ovog predloga unutar samog Ministarstva, kako bi se otvorila javna rasprava i pokrenula dalja procedura kroz Vladu i Skupštinu”.

Tokom javne rasprave, od 7. do 27. oktobra, veli Veran, pomenuti predlog je još jednom debatovan u okviru medijske zajednice, relevantnih medijskih i novinarskih udruženja, a potom je sve ponovljeno kada su, pored novinara, pozvani i predstavnici nevladinih organizacija. Na ovim sastancima nije bilo nekih novih bitnih predloga ili zamerki na predložena rešenja, otkriva Matić.

I taman kad se učinilo da je cela stvar srećno privedena kraju, a novinari već zamišljali scenu sa početka teksta, advokat Slobodan Beljanski, u tekstu “Čuvajte se mišljenja o mišljenju”, objavljenom na portalu Peščanika, otvorio Pandorinu kutiju. Usledile su brojne kritike ponuđenih rešenja koja su išla do tvrdnji da se ponovo, na mala vrata, uvodi verbalni delikt. I novinarska udruženja, barem ona okupljena u Koaliciji za slobodu medija, malo su ustuknula, pa su Međusektorska grupa za slobodu izražavanja i medija i Radna grupa za Poglavlje 23uputile Ministarstvu pravdezahtev za produženje javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Bez obzira na to kako se ovo zamešateljstvo završilo, očigledno je da su se država, odnosno vlast, i novinarska zajednica našli u još jednoj rijaliti epizodi serijala koji gledamo poslednjih nekoliko godina. Akteri i “fabula radnje” su po pravilu isti. Vlast (kao) sve čini da se osigura sloboda medija I pre svega poboljša bezbednost novinara (usvajanjem Medijske strategije, izradom Akcionog plana i formiranjem Radne grupe za njegovo sprovođenje, osnivanjem Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, sada izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Medijska i novinarska udruženja, sa druge strane, uglavnom se ponašaju u stilu one floskule “pazi tako da ostanem nevina”. Čas pokazuju zavidnu kooperativnost, potom usledi bojkot, pa garnirung oštrih reči, napuštanja radnih grupa i oštrih optužbi.

U međuvremenu, hteli to da priznamo ili ne, vlast uspeva da realizuje svoje zamisli, uglavnom sa ciljem da se u godišnjim izveštajima Evropske komisije notira “napredak”. Je li usvojena Medijska strategija u “inkuzivnom postupku” – jeste, je li usvojen Akcioni plan za njeno sprovođenje – jeste, da li se radi na poboljšanju bezbednosti novinara – radi se. I tako, gotovo svi zadovoljni, od Ane Brnabić koja, pokrivajući se OEBS-om, deli packe TV N1, evropejaca koji mogu da ilustruju svoju uobičajenu konstataciju o ograničenom napretku, do Verana Matića i OEBSa koji su, eto, još jednom opravdali svoju pomiriteljsku ulogu između dva tabora.

Novinarska udruženja, sa druge strane, u međupauzama tog svog hoda kroz institucije, svojom žestokom kritikom postupaka vlasti i stanja na medijskoj sceni pokušavaju da nadomeste nedostatak jasne vizije i konkretnih koraka kako da se izbore sa realnošću da njihova “kooperativnost”, neretko direktno prouzrokovana pritiscima iz međunarodne zajednice, ne daje nikakve rezultate u stvarnom životu.

Koliko u tome uspevaju nije relevantno za ovaj tekst, ali je važno, uz sve uvažavanje kompleksne situacije u kojoj se nalaze, da još jednom, možda baš povodom aktuelnog Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakona, analiziraju da li i, još i više, kako sarađivati sa ovom i ovakvom vlašću.

Ne zalazeći u pravni aspekt predloženih izmena i dopuna KZ, čini se da osnovna premisa i budući postupci moraju da proisteknu, ne bukvalno, naravno, iz banalizovane situacije sa početka teksta. Novinarska udruženja, mnogo pre ove avanture sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, morala su da imaju jasan stav, da li je danas i ovde realno očekivati da će razni “rističevići” zaista eventualno potpasti pod regule ovako izmenjenog Krivičnog zakona i tako zaštiti novinare!?

Verujem da je odgovor veoma jednostavan. Bar podjednako koliko i stav da se ne može ulaziti u ovakve situacije kad svakim danom biva sve jasnije da novinare ne može i neće da zaštiti onaj koji prezrivo gleda na sve što se može nazvati kritičkim mišljenjem. Govorimo, naravno, o realnosti, a ne o zakonskim rešenjima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend