21. okt 2021.

Čuvajte se mišljenja o mišljenju

Slobodan Beljanski (Foto: Medija centar)

Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti.

U kvalifikovanom obliku krivičnog dela Prinuda (član 135. KZ) u isti rang sa dramatičnim načinom izvršenja (svirepost, pretnja ubistvom ili teškom telesnom povredom, otmica) stavlja se i samo po sebi svojstvo žrtve kao lica „koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa tim poslovima“. U krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti (član 138. KZ),osim pretnje napadom na život ili telo, inkriminiše se i pretnja napadom na slobodu ili imovinu veće vrednosti. Najzad, naziv krivičnog dela Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa (član 149. KZ) proširuje se i na objavljivanje informacija, zaštićeni objekt su informacije od javnog značaja i mišljenja, način izvršenja su – grubo vređanje, zlostavljanje, drsko ili bezobzirno ponašanje, a neophodna posledica – značajno ugrožavanje spokojstva lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo.

Na prvi pogled pruža se bolja zaštita licima koja obavljaju određene profesije i dužnosti sa povećanim rizikom, bave se ljudskim slobodama uopšte, a posebno slobodom mišljenja i izražavanja.

Potrebno je, međutim, samo promeniti ugao gledanja i staviti se u ulogu potencijalnog učinioca umesto u ulogu žrtve, pa da se shvati do čega ovakvo normativno opsenarstvo može dovesti.

Po prvi put kažnjava se napad na mišljenje! Pojam mišljenje do sada nije postojao u Krivičnom zakoniku, ni kao strukturni kôd krivičnog dela ni kao operator krivice. Od sada bi, bude li Nacrt zakona pretočen u zakon, onaj ko za informaciju od javnog značaja, ali i za objavljeno mišljenje o pojavi od javnog značaja, grubim vređanjem ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo, rizikovao kaznu zatvora do jedne godine. Pri tome, upotreba pokazne pridevske zamenice kojim se označava kvalitet („takve“) neposredno se povezuje samo sa informacijama a ne i sa mišljenjima, što bi moglo biti tumačeno i tako da se kažnjava grubo osporavanje izraženog mišljenja o bilo čemu, a ne samo o onome što je „od javnog značaja“. Praktično, ko za informaciju od javnog značaja upotrebi pogrdnu reč i kaže da je notorna laž, a afirmativno mišljenje o njoj (ili čak mišljenje o bilo čemu drugom) nazove ludošću ili sumanutom i bezočnom političkom manipulacijom, mada se i jedno i drugo kod nas događa po više puta dnevno, rizikovao bi da bude krivično gonjen i osuđen, a time i stigmatizovan kao učinilac krivičnog dela, sa nizom pravnih posledica koje osuđivanost može da prouzrokuje.

Iz ideje tvoraca Nacrta proizlazi da bi krivično zakonodavstvo duboko prodrlo u svet vrednosti u kome subjektivnost ima presudni značaj. U istoj rečenici u kojoj se formuliše krivično delo iz člana 149. stav 2. KZ koriste se dve imenice (mišljenje i spokojstvo) i pet zavisnih konstituenti imeničkih sintagmi (javno, grubo, drsko, bezobzirno, značajno) od čijeg značenja i razumevanja zavisi odgovor na pitanje da li krivičnog dela ima ili ne. Nije teško zaključiti da bismo dobili otvoreni delikt, kakav je nekada bio tzv. delikt mišljenja, pogodan za neslućene zloupotrebe i usmeren ka proizvoljnom gušenju svake slobodnije izražene kritike. Marko Vidojković, na primer, ali i niz drugih koji se na sličan način izražavaju o potezima aktuelne vlasti, a najpre o predsedniku države i članovima Vlade, postali bi mete krivičnopravnog obuzdavanja, na brisanom prostoru obračuna sa neistomišljenicima. U krajnjoj liniji, zaštita slobode mišljenja i izražavanja pretvorila bi se u zaštitu režima od iste te slobode. Na stranu činjenica da u KZ već postoji poglavlje u kome su propisana krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

Kako uopšte ustanoviti šta je to što može da „značajno ugrozi spokojstvo“? Pretpostavljam da čak i najava nekih iz sadašnje opozicije da će, ako osvoje vlast, postojeću političku elitu podvrgnuti lustraciji, može osetljivijim dušama da „značajno ugrozi spokojstvo“, a kamoli pretnja da im se neće progledati kroz prste ni za krivičnu odgovornost. Snižavanje kriterijuma u projekciji posledice snižava ujedno i kriterijum svakog ataka koji do takve posledice može dovesti.

I da ne zaboravimo pretposlednju odredbu Nacrta! Njome se propisuje da se krivično gonjenje za krivično delo iz člana 149. stav 1. i 2. KZ više ne bi preduzimalo po predlogu, nego po službenoj dužnosti. Tako bi se, pretpostavljamo da se zamisao kretala u tom smeru, umesto volje oštećenog dobio pokorniji servis vlasti u vidu javnog tužilaštva.

Važno je napomenuti da je za javnu raspravu o Nacrtu Odbor za pravni sistem i državne organe ostavio samo 20 dana (od 7. do 27. oktobra 2021), da do testa Nacrta i poziva za raspravu nije jednostavno doći i da je, uprkos dosadašnjoj praksi, rok koji mora proteći između donošenja zakona i početka njegove primene ostavljen na ustavnom minimumu od osam dana.

Zato se nemojte čuditi ako vas zakonska novela zatekne nespremne, jer za njenu pripremu niste ni čuli. I čuvajte se mišljenja o mišljenju, ako ne i mišljenja uopšte.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend