Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Bez para za Boom 93 i eBraničevo u Požarevcu, sumnjaju da je razlog praćenje studentskih protesta 
Bjeletić o napadu u Pirotu: Opkolili su nas i napali još pre nego što sam izvukla mikrofon 
Skandalizovanje s predumišljajem 
Naslov ”Sezonski poslovi za srpsku omladinu u Istri” na sajtu Radio-televizije Vojvodine sugeriše na to da bi čitaoci u tekstu mogli da pronađu kompletnu ponudu sezonskih poslova u toj hrvatskoj regiji.
Neki srednjoškolci u SAD i širom sveta sada počinju da uče kako da razlikuju lažne od pravih, proverenih vesti, u okviru predmeta koji se zove „medijska pismenost“, prenosi Glas Amerike.
Međunarodna organizacja Reporteri bez granica (RSF) predstavila je danas predlog za borbu protiv "lažnih vesti", odnosno uvođenje potvrde kojom bi se označilo da neki mediji poštuje norme po pitanju transparentnosti i profesionalnog morala.
U borbi protiv dezinformacija i medijskog spinovanja malo mogu da pomognu eventualni novi zakoni, ocenio je danas italijanski novinar i autor knjige „Gospodari medija“ Marčelo Foa, koji je ubeđen da je novinarstvo od ključne važnosti za demokratiju. Foa je u beogradskom Medija centru, na predstavljanju svoje knjige koja je prevedena na srpski jezik u izdanju…
Indijsko ministarstvo informisanja i telekomunikacija povuklo je nedavno doneto naređenje o sankcionisanju novinara optuženih za širenje lažnih vesti.
Novo istraživanje o medijskoj pismenosti u Evropi pokazalo je da su balkanske zemlje najmanje "otporne" na širenje lažnih vesti.
Nekada su štampani ili elektronski mediji svakog 1. aprila na svojim stranicama ili u informativnim emisijama plasirali neku neverovatnu, smešnu ili izmišljenu vest, na koju bi čitaoci ili gledaoci zbunjeno reagovali ali samo par minuta, dok ne shvate da je u stvari 1. april Dan laži ili Dan šale. Takve su vesti bile bezazlene, dok su danas, razvojem tehnologije i pokretanjem brojnih portala, poluistinite, izmišljene ili lažne vesti, postale svakodnevica, koje imaju značajan uticaj na javnost.
U svetu raste broj lidera koji lažne vesti koriste kao opijat za narod tamo gde je iskrivljeno prikazivanje stvarnosti politički poželjno, a to je posebno uspešno u zemljama slabašnih medijskih sloboda, ocenio je večeras novinar Boško Jakšić.
Poslednja dva meseca Zrenjanin je u fokusu pažnje zbog inicijative da mu se ime promeni u Petrovgrad, kao i zbog starog / novog problema – nivoa arsena u vodi i otvaranja fabrike za prečišćavanje vode.
Vest staru godinu dana da je matematičar Dejvid Loren na CNN-u navodno nahvalio srpske đake ovih dana objavili su brojni vodeći mediji, između ostalih i N1, Danas, RTS koji su kao izvor naveli FoNet. Iz ove agencije za Raskrikavanje potvrđuju da su načinili grešku i da im izvor nije bio CNN.
Medijske slobode su u padu u svim zemljama jugoistočne Evrope, osim u Srbiji, dok javni servisi nepristrasno izveštavaju, posebno Radio-televizija Vojvodine, navodi Tanjug citirajući nepostojeće delove izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima u šest balkanskih zemalja. Tanjug je i ranije lažno predstavljao izveštaje međunarodnih organizacija
YouTube će kroz nekoliko nedelja uz video snimke početi da prikazuje tekstove s Vikipedije i drugih internet stranica, pokušavajući na taj način da suzbije lažne vesti i teorije zavere, najavila je izvršna urednica tog servisa za objavljivanje video snimaka Suzan Vojcicki.
Lažne vesti se na Tviteru šire brže i dalje nego tačne, zaključili su istraživači Instituta za tehnologiju u Masacusetsu analizirajući 4,5 miliona tvitova.
Lažne vesti, govor mržnje, portali bez impresuma i kontakt informacije, medijska etika u onlajn okruženju, finansiranje i budućnost samoregulatornih tela u jugozapadnoj Evropi, bile su ključne teme dvodnevnog regionalog skupa, koji je, u organizaciji Vijeća za štampu u Bosni i Hercegovini, 2. i 3. marta održan u Beogradu.
Explore feed ide u istoriju, saopštio je Fejsbuk, nakon što su nezavisni mediji poručili da je ovaj eksperiment doveo do porasta lažnih informacija
Pojavila se igrica za mobilne telefone koja pomaže ljudima da shvate kako se lažne vesti i teorije zavere šire internetom. Igru su smislili programeri sa Univerziteta Kejmbridž, a evo i kako funkcioniše:
Demokratska partija socijalista (DPS) uputila je Vladi inicijativu da se izradi zakon kojim će se sankcionisati širenje lažnih vijesti /fake news/ putem medija.
Klasična „lažna vest“ koja se pojavila u medijima u Bosni i Hercegovini dovela je u pitanje vojnu saradnju BiH sa SAD, a predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, poznatom po otvorenoj proruskoj politici, poslužila je kao povod za najavu da će na teritoriji tog entiteta zabraniti održavanje bilo kakvih NATO vojnih vežbi.
Proglašena za reč 2017. godine, od strane Kolinsovog rečnika engleskog jezika, problem koji fake news predstavlja nije nov. Svakako ne kod nas, gde tabloidi godinama vladaju koristeći se krivljenjem ili izmišljanjem informacija. Ipak i ugledniji, mejnstrim mediji u zemlji nisu bezgrešni, pa im se, da li zbog nepoznavanja tematike kojom se bave, lošeg prevoda na srpski ili jednostavno, lenjosti, dešava da objave netačne informacije.
Najzaslužnije za širenje lažnih vesti na internetu je kopi-pejst novinarstvo. Potom slede društvene mreže i loše edukovana publika-čitaoci. Pored internet portala koji namerno izmišljaju senzacionalne vesti ili pak spinuju realne vesti da bi doprli do veće publike, postoje i određene interesne grupacije koje se takođe bave plasiranjem lažnih vesti. Lako je demaskirati tabloidne i senzacionalistički nastrojene internet portale, no je uvek problem kada određene lažne vesti dolaze od izvora koji važe kao pouzdani. Takvi izvori lažnih vesti mogu biti i velike poznate medijske kuće. Dovoljno je setiti se izmišljotina koje su pojedine velike medijske kuće plasirale tokom ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, pa shvatiti da to što je neki medij ugledan ili ima dugu tradiciju, ne znači da je objektivan i da su njegove informacije pouzdane i tačne.
