14. mar 2018.

Tanjug ponovo izmišlja medijske slobode u Srbiji

Medijske slobode su u padu u svim zemljama jugoistočne Evrope, osim u Srbiji, dok javni servisi nepristrasno izveštavaju, posebno Radio-televizija Vojvodine, navodi Tanjug citirajući nepostojeće delove izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima u šest balkanskih zemalja. Tanjug je i ranije lažno predstavljao izveštaje međunarodnih organizacija

Nepristrasno izveštavanje RTV?: Protest u Novom Sadu pred ulazom u pokrajinski javni servis (foto: Perica Gunjić)

„Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“ – glasila je vest koju je Tanjug juče emitovao prenoseći akcente s predstavljanja u Briselu izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima u šest zemalja jugoistočne Evrope – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Rumuniji.

Domaći mediji, pa tako i RTS i RTV, preneli su, dakako, vest. Nije, naravno, problem u prenošenju lepih vesti, pogotovo kad se radi o medijskim slobodama, već u tome što u toj vesti, kako tvrde upućeni u sadržaj pomenutog izveštaja, ali i učesnici u njegovom predstavljanju, nalazi koji se tiču Srbije ili su pogrešno interpretirani ili su izmišljeni. Odnosno, ne (po)stoje u izveštaju.

Povezane priče

Pa tako Tanjug navodi: „Sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama jugoistočne Evrope je pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativni trend, osim u Srbiji.“

Tu se lepota ne završava: „Kao pozitivno je istaknuto pripremanje nove medijske strategije, kao i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakla RTV Vojvodina.“

NIJE PRVI PUT

Tanjug je i ranije lažno predstavljao izveštaje međunarodnih organizacija. Početkom 2015, recimo, pustio je vest o napretku Srbije na „upravo objavljenoj“ listi Reportera bez granica o stanju medijskih sloboda u 180 država. Lista je, inače, bila stara celih godinu dana, ali su tu lepu, ali netačnu vest objavili mnogi mediji u Srbiji pre nego što je Cenzolovka otkrila da ona nije tačna.

Nema podataka da je situacija u medijima dobra

„Zaista ne znam odakle Tanjugu ovi podaci, jer se ovako povoljne ocene o medijskim slobodama u Srbiji ne mogu pronaći u izveštaju“, kaže za Cenzolovku Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije u Novom Sadu i jedna od autorki izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima za 2016. u jugoistočnoj Evropi.

„Najpre, nigde se u izveštaju ne pominje stanje u 2017. godini, pošto je u pitanju istraživanje za 2016. godinu“, napominje Milinkov. „U izveštaju stoji da Srbija, po pitanju indeksa klijentelizma u medijima, stagnira u negativnom trendu nakon drastičnog pada indeksa zabeleženog 2015. godine. Ne postoji nijedan pokazatelj koji upućuje na to da je situacija dobra“, dodaje sagovornica Cenzolovke.

Za nju je naročito sporan deo iz vesti koji slavi nepristrasno izveštavanje RTV.

„Nigde u izveštaju nismo naveli da je izveštavanje RTV nepristrasno, štaviše, pošto je reč o 2016. godini, u izveštaju smo opisali proces politički motivisanih smena na pokrajinskom javnom servisu.“

Inače, RTV je na svom sajtu Tanjugovu vest preneo s obogaćenim naslovom: „Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji, pohvale za RTV“.

Izveštaj za Srbiju u Briselu je predstavio Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom), partnerske organizacije Nezavisnog društva novinara Vojvodine u ovom istraživanju.

Antonijević za Cenzolovku kaže da je na predstavljanju rekao da je u Srbiji zabeleženo najmanje nazadovanje, što je, kako kaže, posledica činjenice da je start u odnosu na prethodno istraživanje – bio izuzetno nizak.

Pohvaljena samo emisija Pravi ugao

„Nikakav napredak Srbije nije vidljiv, a ono što je preneto s predstavljanja – niti piše izveštaju, niti sam ja o tome na takav način govorio“, navodi direktor Jukoma i dodaje da je RTV pomenuo samo u kontekstu pohvala Ljubici Gojgić i njenoj autorskoj emisiji „Pravi ugao“.

Pored svega ovoga, Tanjugova vest zanimljiva je i iz drugih razloga. Osim što je objavljena šest dana nakon događaja o kojem se izveštava, biće zbog daljine Brisela, u vesti se ne pominje nijedan od govornika na predstavljanju izveštaja.

Antonijević navodi da su u predstavljanju u pres-centru u Briselu učestovali, pored njega, i predstavnik NDNV, te partnerske organizacije iz Rumunije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Indeks klijentelizma u medijima, inače, na temelju empirijskih podataka meri politički uticaj na medije, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog okvira medija, te ključna ekonometrijska merenja realnosti u kojoj mediji i novinari rade u zemljama jugoistočne Evrope.

 

YUKOM I NDNV: ISKRIVLJENA I NEPOTPUNA SLIKA

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštili su danas da vest koju je preneo Tanjug predstavlja „iskrivljenu i nepotpunu sliku podataka koji su proizašli iz istraživanja“.

„Smatramo da je Tanjug iskrivljenim predstavljanjem podataka dobijenih istraživanjem i njihovom proizvoljnom interpretacijom potvrdio negativne procese u padu medijskih sloboda i objektivnog novinarskog izveštavanja kome prisustvujemo već duži vremenski period. Ono što predstavlja donekle paradoksalnu činjenicu jeste to da upravo način izveštavanja o negativnoj klijentelističkoj praksi i jako lošem stanju u medijima, povratno potvrđuje rezultate istraživanja u svakodnevnoj praksi“, navodi se u saopštenju YUCOM-a i NDNV, organizacija koje su učestvovale u istraživanju o indeksu klijentelizma u medijima u Srbiji za 2016. godinu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend