Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Novinarska i medijska udruženja i sindikati zahtevaju da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odmah obustavi započeti proces izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i izradu nove Medijske strategije, dok se ne obezbede uslovi za transparentan, inkluzivan i stručan rad.
U zemlji gde ne postoji vladavina prava, izmene zakona ništa ne donose
Stanje medijskog pluralizma u Srbiji i dalje nosi oznaku visikog rizika (tri od četiri parametra) i nije se popravilo, iako su u proteklom period doneti novi Zakon o javnom informisanju i medijima kao i novi Zakon o elektronskim medijima koji su trebali da urede ovu oblast, pokazuje najnoviji “Monitor medijskog pluralizma u digitalnoj eri” koji su objavili Evropski univerzitetski institute, Centar za napredne studije Robert Šuman i Centar za medijski pluralizam i slobodu medija.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije je danas saopštilo da je održan sastanak Radne grupe za izradu Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije za period od 2024. do 2025. godine.
Ono što dešava nije primjena medijskih zakona već njihovo ignorisanje.
Evropska komisija traži od Srbije da sprovede Medijsku strategiju i u skladu s njom stvori slobodno medijsko okruženje, omogući fer konkurenciju i osigura zaštitu medijskog pluralizma. Šta sve predviđa Medijska strategija?
Evropska komisija traži od Srbije da sprovede Medijsku strategiju i u skladu sa njom stvori slobodno medijsko okruženje, omogući fer konkurenciju i osigura zaštitu medijskog pluralizma.
Globalna mreža nezavisnih medija (IPI) pozvala je Vladu Srbije da preduzme "stvarne korake" ka kompromisu, nakon nedavnog sastanka sa Koalicijom za slobodu medija, koju IPI podržava.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je danas, komentarišući ocenu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da su novi medijski zakoni „revolucionarni“, da je Medijska strategija iz 2020. godine bila revolucionarna, ali da je u novim zakonima ostalo nekoliko spornih mesta.
The International Press Institute (IPI) today joins its partner organisations in the Media Freedom Rapid Response (MFRR) in raising the alarm about two draft media laws brought forward by the Serbian government for their lack of compliance with international freedom of expression standards. If passed they would represent a regressive step with wide-ranging implications for media freedom and pluralism. As the public debate on the legislation continues, the MFRR calls on the Serbian government to withdraw the problematic changes added into the latest drafts and ensure compliance with the country’s previously agreed Media Strategy.
Novinarska udruženja zabrinuta čekaju nastavak javne rasprave o izmenama dva medijska zakona, koji otvaraju dugu listu problema. Upozoravaju da država ima nameru da se vrati u vlasništvo nad medijima, a vlast, sa druge strane, odgovara kontratezom da su takvu praksu videli u Evropi. N1 je pitao medijske stručnjake koji rade u Evropskoj uniji - kakve su zaista relacije države i medija?
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski i teoretičarka medija Ana Martinoli saglasni su da javni servis nije ono što treba da bude. Veljanovski ističe da je tamo kao za vreme devedesetih, kada je tadašnji direktor RTB Dušan Mitević govorio - za neprijatelja nema prostora. On je objasnio i šta vlast pokušava da "legitimiše" novim zakonom, kad je u pitanju Telekom Srbija.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je uputilo Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrt zakona o elektronskim medijima na javnu raspravu, koja će trajati do 7. oktobra 2023. godine.
Predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim se na konkursima za projektno sufinansiranje otežava položaj medijima koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, a stimulišu mediji koji ga ne priznaju i neograničeno krše Kodeks novinara, najgori je dosad, a takav ide na javnu raspravu – kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta
Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije
Na kraju dve godine dugog procesa izmena Zakona o javnom informisanju, predstavnici države pokušavaju da umanje značaj Saveta za štampu i ne dozvole da njegove odluke o kršenju Kodeksa novinara onemoguće prorežimske tabloide da iz budžeta dobijaju milione. Donedavno je delovalo da država pristaje na zakonske odredbe koje jačaju ulogu Saveta za štampu u skladu sa predlozima medijske zajednice i sa Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, koji je ranije usvojila
Nacrti dva ključna medijska zakona završeni su proletos, ali do danas ne da nisu usvojeni, nego se ne zna ni kada će biti organizovane najavljene javne rasprave. Osim što će se nastaviti s praksom loše primene i zloupotrebe postojećih zakona, na zadovoljstvo prorežimskih medija i REM-a, nebriga vlasti za rokove i obaveze iz Medijske strategije, koju je sama donela, mogla bi skupo da košta i kreativnu industriju
Medijska strategija na koju se čekalo četiri godine, još nije počela da se sprovodi, iako je usvojena 2020. a ističe 2025. Izmene medijskih zakona i dalje su u formi radnih verzija i nacrta - a svi postavljeni rokovi za njihovo usvajanje su probijeni.
Nezavisna regulatorna i samoregulatorna medijska tela važan su faktor za obezbeđivanje kvalitetnih i profesionalnih medijskih usluga, kao i medijskog pluralizma, neophodnog za razvoj demokratske misli u jednom društvu.
Iako Medijska strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predviđaju da se nakon usvajanja izmena Zakona o elektronskim medijima izabere novi sastav Saveta REM-a, taj predlog se nije našao u nacrtu novog zakona, koji je završen i nedavno predstavljen novinarskim udruženjima i predstavnicima međunarodnih organizacija
