Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Marko Somborac: E pa ne može kad tebi dođe 
Vajsman: Direktna veza današnje atmosfere u Srbiji sa onom koja je dovela do ubistva Slavka Ćuruvije 
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je danas da je dnevni list i portal „Danas“ doveo u pitanje kredibilitet predsednika Republike Srbije i njegove porodice i na najgrublji način povredio pravilo novinarske struke, čega su, kako je ocenjeno u saopštenju, svesni i sami urednici Danasa.
Mesecima posle isteka roka Vlade Srbije, Ministarstvo informisanja prvi put je odgovorilo na više puta ponovljene zahteve Cenzolovke o ispunjavanju zahteva vlade nakon majskih masovnih ubistava. Tvrdi da je zaključak vlade o regulisanju nasilja u medijima ispunilo sada, usvajanjem medijskih zakona. Član radne grupe koja je radila na izmenama zakona Rade Veljanovski kaže da je na ovim predlozima počelo da se radi u februaru, da to nema veze sa majskim zločinima
Posle pet dana ćutanja od saznanja da se u verziji Zakona o elektronskim medijima naknadno našlo nekoliko članova koji dramatično menjaju predlog zakona, oglasilo se i Ministarstvo informisanja.
Da pritisak javnosti ipak može da dovede do nekih promena i spreči usvajanje po društvo štetnih zakona, najbolje pokazuje povlačenje spornih odredbi Zakona o elektronskim medijima koje je Vlada Srbije, bez znanja članova radne grupe, pred samo usvajanje ubacila u tekst nacrta.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i dalje se ne oglašava povodom poslednjih izmena medijskih zakona koje su unete preko noći i mimo znanja članova Radne grupe koje su radili na izradi dokumenata. Sporne izmene nisu se nalazile među komentarima koji su stizali tokom javne rasprave, pa je nejasno odakle su se pojavile u predlozima zakona i ko ih je predložio.
Ministarstvu informisanja i telekomunikacija u 2024. godini, za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, na raspolaganju će biti 352 miliona dinara, predviđeno je predlogom budžeta koji je usvojila Vlada Srbije. To je 27 miliona više nego što je za informisanje bilo opredeljeno budžetom za ovu godinu.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanovć danas je na javnoj raspravi o nacrtima zakonima o informisanju i medijima i o elektronskim medijima izrazio zadovoljstvo što se došlo do ta dva teksta zakona koji predstavljaju temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije Udruženju novinara Srbije (UNS) odgovorilo na pitanje da li je Ištvan Kaić, kako tvrdi, savetnik ministra Mihaila Jovanovića.
Bez političke volje da se sprovode, novi medijski zakoni će biti mrtvo slovo na papiru, poručeno sa panel rasprave o novim medijskim zakonima, na kojoj se govorilo o ozakonjivanju vlasništva nad medijima u okviru Telekoma, besmislenom načinu na koji će se Savet za štampu tretirati na medijskim konkursima, kao i o tome da novi zakon neće omogućiti nezavisan rad REM-a
Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo je žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nakon što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ponovo odbilo da UNS-u dostavi biografije kandidata za članove komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava na medijskim konkursima Ministarstva.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obaveštava stručnu javnost, novinska i medijska udruženja, nevladine organizacije, organizacije civilnog društva, kao i druge zainteresovane strane da je sutrašnji okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o elektronskim medijima pomeren zbog proglašenja Dana žalosti.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ponovo je donelo rešenje kojim odbija da Udruženju novinara Srbije (UNS) dostavi profesionalne biografije kandidata za članove komisija za medijske konkurse, i to dvadeset dana nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio prvobitno rešenje Ministarstva sa istom odlukom.
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Završeni su nacrti dva medijska zakona i počela je javna rasprava i ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović je zadovoljan, tvrdi u intresu svih je da zakoni budu najbolji te da će svaki predlog koji može da ih unapredi biti prihvaćen. Spisak zamerki i predloga je dug, od toga da ase rešenjima zadržava sadašnjim savet REM-a, vraća vlasništvo države u medije do toga da se poništavaju ranije dobre prakse.
Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio je rešenje kojim je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odbilo da Udruženju novinara Srbije (UNS) dostavi profesionalne biografije osoba koje su se prijavile ili su predložene za članove komisija za ocenjivanje medijskih projekata na konkursima koje je Ministarstvo raspisalo ove godine.
